Питају државу: „Како да преживимо и како да платимо?”, истичући да су најугроженија делатност у Србији откако је кренула пандемија. Већ 13 месеци, подсећају, онемогућено им је да послују. Део њих нешто мало је и радио, али све то недовољно је како би, уверавају, опстали и задржали раднике. Ови аргументи само су неки од оних са дугачког списка незадовољства због ког ће 12. априла у 16.30 часова испред Владе Србије, уколико наредних дана не дође до обрта, одржати протест представници Ивент индустрије Србије, Удружења ноћних барова и клубова, Асоцијације угоститеља Србије, Удружења салона венчаница Србије и друге њихове колеге.
Како је истакао Миша Релић из Удружења ноћних барова и клубова, они и њихове колеге месецима покушавају да избегну протест, али даље не може да се издржи.
– Краткотрајну дозволу за рад смо добили у јуну, али само 14 дана касније проглашени смо за највеће легло заразе. Потом су нас пустили да мало радимо у септембру да би врло брзо опет све стало. Било је неизводљиво, јер на пример у простору од 200 квадрата било је могуће једна особа на четири квадрата. Почетком новембра потпуно нам је забрањен рад, а рачуни нам стижу све време. На све то највећа зараза је била, сетимо се, у децембру. Какве онда везе имају ноћни барови и клубови и ивент индустрија са леглом заразе? – запитао је Релић на јучерашњој конференцији и додао да су он и његове колеге имали неколико састанка са представницима републичке и градске власти, али да решења нема.
– Не тражимо новац за нас, већ да држави платимо рачуне за 13 месеци које нисмо радили. Оно што нам држава буде дала неће остати у нашим џеповима, већ би сав тај новац ишао назад њој за дажбине и рентијерима простора. Главни проблем за државу је како да нас препозна пошто и ми и ресторани имамо исте шифре 5630 и 5610 (једна је служење пића, а друга припрема и служење хране и пића). Предложили смо да сами направимо списак, да се као у Северној Македонији организује комисија која би имала представнике из Пореске управе, Министарства финансија и неког од наших представника или да нас препознају по фискалним рачунима који се издају после два ујутру. Ни ти предлози нису прошли – додаје Релић.
Како каже, предлог је да најугроженији, они са 70 одсто и више пада промета у односу на 2019, добију помоћ у износу од 12 одсто на годишњем нивоу, односно један одсто месечног промета из 2019 (као референтни период узео би се период од 1. априла 2019. до 1. априла 2020), а они код којих је пад промета између 50 и 70 одсто да добију 0,6 одсто на месечном нивоу, односно 7,2 на годишњем.
– Ни то није прихваћено јер нам је речено ко зна ко ће све да се пријави, што није тачно јер се тачно зна које су шифре наших делатности. Решење нашег проблема је питање добре воље – изричит је Релић.
Његов колега Бошко Бубања, из Ивент индустрије Србије, нагласио је да њу чини много више делатности него што се некима чини.
– Чак 13 месеци никаквог прихода фирме из ивент индустрије немају. Неколико хиљада радника остало је без зарада. Нашу индустрију не чине конгломерати, него углавном мале породичне фирме, негде је цела породица једна фирма. Њу чине делатности којима рад није формално забрањен, али им је онемогућен. То су ивент центри, организатори, салони венчаница, фотографи и сниматељи, музичари, техничка подршка која прати те догађаје, изнајмљивање опреме и возила, кетеринг и посластичари – навео је Бубања. Он је казао и да је наш Градски завод за јавно здравље још 24. фебруара издао документ којим је прописано на који начин могу да се одржавају прославе.
– Захтевамо да се ивент центри ставе у исту категорију као што су класични ресторани и кафићи и да, када се њима дозволи рад, да се дозволи и нама. Важно је да се одреди што пре датум када и можемо да почнемо да радимо јер ми не можемо одмах сутра да се отворимо, треба нам знатно више припрема да би кренула организација свадби, конгреса, прослава, концерата... Ако не добијемо датум ускоро, отићи ће цело лето, под питањем је и јесен. Онда нећемо моћи да радимо до маја 2022, а у том трену нећемо више постојати – упозорио је Бубања и оценио да до наредног понедељка има времена да се са надлежнима договоре око решења и мораторијума на плаћање трошкова.
Како је најављено, на протесту ће бити редара, носиће се маске и неће бити дозвољене политичке активности, већ само поруке да је то скуп за опстанак ових делатности.
Неспроводиве мере
Како је истакао Миша Релић, и ноћни клубови и барови добили су документ са условима под којима би могли да раде, али за њих је он неспроводив због тачке која налаже да за једним столом могу да буду четири особе искључиво из исте куће.
– То значи да могу да изађем са мамом, татом и девојком, али не и са пријатељима – сликовит је био Релић.
Салони без посла од новембра 2019.
Виолета Шоћ, из Удружења салона венчаница Србије, напоменула је да је њима рад онемогућен зато што у Србији месецима нема свадби. Како каже, њихова уобичајена сезона рада била је од маја до новембра, што значи да су они без посла још од новембра 2019.
– Нама је, процене кажу, пад промета 85 одсто. Напомињем и да 92 одсто салона држе жене и да углавном запошљавају друге жене. Око 30 наших запослених су самохране мајке. Због недостатка посла многи радници су добили отказе. Остале су само труднице и породиље. Шта ће и преостали радници да раде, уопште не знамо – указала је Шоћ.
