Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Планетарни богаташи покуповали половину свих вакцина

Африка и делови Азије имаће, према проценама УН, довољно вакцина да зауставе ширење пандемије „негде током 2023. године”
Тек мањи део житеља афричког континента је стигао до вакцине (Фото EPA-EFE/Daniel Irungu)

Пандемија короне изнедрила је нови квинтет узданица глобалне економије, који чине Кина, САД, Индија, Јапан и Немачка, проценио је Међународни монетарни фонд ове седмице, током пролећног заседања са Светском банком.

У ери незабележене симултане светске здравствене и привредне кризе, Кина ће надаље бити покретач глобалног привредног раста, доприносећи петини пораста БДП-а до 2026. (тада ће достићи 122 билиона долара), истакао је ММФ.

Кина ће, према овим анализама, у 2021. остварити привредни раст од 8,4 одсто. И то након завођења драконских антикорона мера, енергичне подршке домаћој привреди и раста извозних наруџбина, махом из САД. Истовремено, највећа светска економија – Америка, растом од 6,4 одсто забележиће најсиловитији економски скок од 1984. године. И то понајвише због издашних пакета финансијске подршке привреди и становништву, масовној вакцинацији против короне и најаве најновије помоћи економији у износу од 1,9 билиона долара, набројао је ММФ. Америка је, иначе, једина међу великим привредама за коју је ММФ-ова процена привредног раста за 2022. процентуално већа него пре пандемије.

Све у свему, свет је пред „видљивим” посткорона привредним опоравком, али ће он бити упадљиво неравномеран, праћен драматичним растом имовинских неједнакости и новим и неочекиваним ризицима по стабилност глобалног финансијског поретка, упозорила је Гита Гопинат, главни економиста ММФ-а.

Према овој финансијској организацији, светска привреда забележиће у 2021. раст од шест одсто (највећи од 1976. године), а идуће године од 4,4 одсто, али тај залет неће трајати предуго, вели највећи светски институционални зајмодавац. Наиме, ММФ очекује да ће глобална привреда већ 2026. године склизнути на препандемијску стопу раста од око три одсто.

Део разлога за овај најављени „лом” кривуље глобалног привредног раста лежи у чињеници да свет ни изблиза није равноправан у свеопштој борби против пандемије, која је данас нужни предуслов за оживљавање привреде. С једне стране, група имућнијих земаља, које чине 16 одсто човечанства, пазарила је половину свих тренутно доступних вакцина, примећује ММФ. С друге стране, „милиони радних места из периода пре короне, по њеном проласку, никада више неће поново прорадити”, предсказује Гита Гопинат.

То стога што је пандемија убрзала масовну дигитализацију привреда и подстакла е-трговину, бришући у клизном старту „продавнице од цигле”, навела је Гопинатова. Истовремено, човечанство се суочава с потпуно новим приступима туризму – грани опстанка десетина скромније развијених држава широм света. Многе од тих „сиромашнијих, а прелепих земаља”, као и „егзотичних острвских држава”, немају никакав приступ готово несхватљивој суми од 16 билиона долара које је богати свет уложио у свој опоравак од короне, и додатних 10 билиона долара, које су централне банке у последњих годину дана упумпале у домаће привредно-финансијске системе.

Другим речима, готово трећина земаља широм света још ни изблиза не располаже новчаним оруђима за излазак из привредног „корона-тунела”. О вакцинама и да се не говори. Африка и делови Азије имаће, према проценама УН, довољно вакцина да зауставе ширење пандемије „негде током 2023. године”.

У међувремену, дугови света у оскудици само расту. Шта бива када државе престану с дотурањем финасијске помоћи својим субјектима, а водећи светски институционални зајмодавци окончају одлагање дужничких обавеза (на рате и камате, о отпису главница још нема ни говора), неизвесно је. ММФ ипак процењује да пандемија короне „неће оставити осетније последице на развијене економије света”. А остали?

Тим поводом, према незваничним најавама, Г20 се спрема да дотури ММФ-у и Светској банци још 650 милијарди долара ради „рвања” с последицама короне, али још више с тешко наплативим обавезама држава-дужника чланица Бретон Вудса.

У текућој драми око пара „за све” усред епидемије глобално мобилног вируса, ММФ истовремено упозорава да је лавина новодоступног новца допринела баснословним новим берзанским ризицима и нереалном скоку вредности акција, који, заједно узев, представљају „могућу претњу по глобални финансијски поредак”.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mister Dolar
Prosta je to računica: Daš milijardu dolara za milijardu vakcina pa prodaš za pet. Siromašni to i ne osete, a tebi puna šaka brade.
Milo Minderbinder
Za maske je marža išla i do 20 puta.....
Божа
Купили па немају, пример: Немачка.
miroslav
Čemu čuđenje, po ko zna koliko puta? Uvek su veli i po bombarderima jaki grabili i otimali tuđe. Tako je i sa ovom vakcinom. Što manje običnog i normalnog sveta bude cepljeno, lakše će otimati.
Немања О.
Јако "планетарни богаташи" знају да ће пандемија трајати до 2023 године?
Mira
Pa mogu se postarati da bude tako.
Bruno
Voleo bih npr da vidim kako bi se ponasao npr Zimbave da je prvi izmislio vakcinu te da li bi prvo vakcinisao svoje stanovnistvo ili npr Juzne Afrike, Namibije...ili da li bi im dao beplatne vakcine a odbijajuci ponudu onih koji imaju para da ih kupe a pride svemu nema ni dovoljno kapaciteta za proizvodnju."Siromasni" Afrike su na neki nacin postali drcni i izbezobrazili se odkako su pocele da stizu pomoc, donacije i sl od 1981 sa Live Aid i slicnie globlisticke inicijtive.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.