среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 08.04.2021. у 13:33 Јована Цветковић

Васкрс и Ускрс, Србин и Србијанац, зубарка и зубарица…

Трибина о језичким недоумицама студената Филолошког факултета у Великој сали СКЦ-а (Фотографије Небојша Марјановић)

У Великој сали Студентског културног центра уприличена је трибина под називом „Васкрс и Ускрс, Србин и Србијанац”, чиме је после једногодишње паузе због пандемије вируса корона настављен циклус „Језик и друштвене мреже”. Пет студената Филолошког факултета Универзитета у Београду – Тања Новаковић, Милош Милићевић, Анита Петровић, Александра Стојановић и Сергеј Аврамов – говорило је о утицају историјско-језичких прилика на структуру неких речи, о значењском укрштању речи које имају сличну форму и значење, као и о претеривању неких нормативиста у вези са ограничавањем вишезначности. Конкретно, тема су биле извесне језичке недоумице о којима се расправља на друштвеним мрежама.

– Трибина „Језик и друштвене мреже” настала је прошле године, у оквиру манифестације „Март – месец српског језика” коју је осмислила професорка Весна Ломпар с циљем да, по угледу на математичаре који имају „Мај – месец математике”, скренемо пажњу шире јавности, и симболички и стварно, на значај бриге о српском језику. Нас две смо са својим студентима припремиле четири трибине, али смо већ после прве, која је била веома посећена, морале да одустанемо, због епидемије. Студенти су добровољно, са великим ентузијазмом, прихватили учешће на овој трибини и били су прилично самостални док су припремали своја излагања – рекла је професорка Рајна Драгићевић у уводној речи.

Уводна реч професорке Рајне Драгићевић

Све се чешће може видети да се, како на јавним групама или страницама тако и на приватним налозима, расправља о различитим језичким појавама и томе како је „правилно” нешто рећи или написати. У свом „Речнику језичких недоумица” Иван Клајн за језичке недоумице каже да су то „тешкоће и дилеме које се јављају при свакодневном изражавању”. Има их разних и неке су добиле своја нормативна решења, а неке не. Такође, са њима се не сусрећу само говорници којима српски језик није матерњи, већ и они којима јесте.

Научници углавном теже томе да направе попис решења, а тако се лако изоставе све оне ствари око којих говорници нису сигурни. Последица тога јесте њихова неповерљивост према нормативистичким приручницима, као и површна информисаност, те стварање сопствених теорија које се лако шире у јавности, нарочито на друштвеним мрежама.

На овој трибини Тања Новаковић је разрешила недоумицу о којој се расправља сваке године – како честитати Ускрс; да ли са „Христос васкрсе!” или „Христос воскресе!”. Поменула је и неке од неправилних облика, као и то да се неки сада залажу и за честитку: „Христос ускрсну!”

Милош Милићевић говорио је о разлици између Србина и Србијанца и како корисници друштвених мрежа све могу схватити ове две лексеме. Потом је присутне Анита Петровић упутила да ли жену стоматолога можемо звати зубарком или можемо користити и лексему зубарица. Александра Стојановић бавила се неколиким језичким недоумицама, почевши своје излагање вечитим питањем – „по мом мишљењу” или „по мени”. И на крају, Сергеј Аврамов се бавио тиме да ли лексеме левак и леворук имају исто или слично значење, односно какву конотацију има прва, а какву друга.

Они су се, при својим излагањима позивали на литературу, нормативне речнике и књиге професора Александра Милановића, Милоша Ковачевића, Рајне Драгићевић, Ивана Клајна... Такође, упутили су публику и на резултате сопствених истраживања која су обављали за потребе радова о језичким недоумицама.

Коментари21
69fed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lujza i Lena
Mi cemo i "uskrsnuti" i "vaskrsnuti" kad budemo imali pravnu drzavu, zdravu opoziciju, normalnu Skupstinu i nekorumpirano sudstvo i policiju.
Драгољуб Збиљић
С лингвситичке старне лако је објаснити зашто су у језику Срба нормативне обе речи и Васкрс и Ускрс. Ускрс је новиај галсовна промена јер јее Ва претворено у у. Даакел, у српском речнику су две добре речи и Васкрс и Ускрс. Међутим, Васкрс је реч коај треба да се једина употребљаава у вези с најсрећнијим верским празником само ерч Васкрс, и то еје једина реч која се користи у Српској православној цркви, па и у верујуећм српскомнароду. У језику Хрвата се користи ова друаг реч Ускрс увек.
Драгољуб Збиљић
Много је већи проблем код Срба ћирилица или алтиница у писању српског језика (језика Срба). Уласком у Југославију, Србима је почело наметање хрватске абецеде, па сада већина Срба у обмани пише наметнутим му хрватским писмом. А то не само да је културно, цивилизацијски и идентиететски много штетно по српски народ него је писање Срба својих књига хрватским писмом директно омогућено пребацивање српских књига у хрватску културну баштину. Хрвати то знају, па своеје књиге пишу само својом гајицом.
ос
@dragan stankovic Може бити ”Ускрс” и ”ускрсао”, али не у православљу. У православном црквеном календару јасно стоји: ”ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА - В А С К Р С”.
ivan seljak
da li je neko čuo za hrvatijanca ili mađarijanca ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља