уторак, 18.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 08.04.2021. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Имам епилепсију, али она нема мене

Операција на мозгу је морала да буде обављена у будном стању да би лекари били сигурни да се неће оштетити моја способност разумевања и говора
Стефан Александар Кнежев, пацијент са епилепсијом (Фото: лична архива)

У септембру 2018. године добио сам први напад у Бечу код Природњачког музеја, ако се добро сећам, на екскурзији у трећој години средње школе. Сасвим сам се нормално пробудио након пола сата у болници и причао на енглеском језику с медицинским особљем док су ме прегледали, не знајући шта се десило. Био сам уплашен да ли ће неко јавити мојој мајци шта се догодио, а питао сам се шта ће се десити даље. Ту ноћ сам провео у болници док су моји пријатељи из одељења наставили обилазак Беча.

Једва сам дочекао јутро када је дошла медицинска сестра која је пореклом из Србије. Помогла је лекару да преведе извештај на српски језик, нагласила је да ништа нисам конзумирао и да морам хитно да урадим снимање на магнетној резонанци када се вратим у Србију. Кад сам дошао у земљу, мама и ја смо одлучили да прво одемо у дом здравља да сазнамо шта се заправо десило и добио сам упут да одем до неуролога. На првом прегледу урађени су само основни прегледи, који нису показивали знаке озбиљнијег стања, што је мени било сумњиво, али сам се надао да сам заиста здрав. Након тачно два месеца, у новембру сам добио свој други генерализовани напад у току ноћи.

 Самог напада се не сећам. Код таквих напада се изгуби свест. По поступцима и каснијој причи моје сестре и мајке схватио сам да је напад изазвао код њих велики страх иако су обе биле веома присебне. Осећао сам се лоше због тога и имао сам потребу да се извињавам, што су обе сматрале непотребним, наравно. Одлазак у Ургентни центар са екипом хитне помоћи, снимање скенером и остатак те ноћи ми је прилично магловит пошто сам се након напада осећао врло исцрпљено.

Након напада нисам могао ни да ходам нормално. Јако слабо се сећам тог другог напада. У току те исте недеље, урадио сам хитно снимање на магнетној резонанци и појавио се и први одговор. Речено ми је да имам лезију на мозгу која је „решива”. Тај први одговор ми није уопште звучао оптимистично. Никоме не бих пожелео тај осећај који сам имао након што ми је радиолог рекао да имам промену на мозгу. Прво питање које сам имао у себи је било: „Да ли је то то? Да ли ћу умрети? Да ли је ово крај мог филма?”

Да, био сам уплашен, нисам знао шта да мислим, као да ме одједном у себе увукао огромни торнадо, гомила питања се појављивала у мојој глави... У том моменту за већину није било одговора. Некако прећутно сам посматрао свет око себе чекајући да се одговори појаве. Наредних дана осећања су ми била измешана, било је ту свега, страха, незнања, бриге... Гледао сам мајку која је својим ставом покушала да ми пружи осећај сигурности јер је непрекидно понављала: „Решићемо ми то.”

Преглед код др Владимира Башчаревића нам је пружио даље одговоре. Објаснио нам је да је у питању тумор који је врло вероватно бениган, 80 одсто, али да тек након извршене операције може бити 100 одсто сигуран. Рекао је да је неопходно да добијем терапију за епилепсију и упутио нас је на пут којим треба да идемо, објаснивши нам да нам је потребан неуролог, боље речено епилептолог. На неки чудан начин осетио сам неко мало олакшање. Разговор с др Башчаревићем је на мене деловао врло умирујуће јер је имао довољно стрпљења да нам објасни шта се тачно дешава и како се лечи. Чак сам тада рекао мајци да желим само да ме он оперише.

Мајка је непрекидно читала и распитивала се о томе што је сазнавала. За епилептолога смо одабрали доц. др Александра Ристића, који нам је још детаљније објаснио које су опције лечења поред медикамената. На његову препоруку, да би утврдио да ли тумор изазива епилептичне нападе, упутио нас је на прехируршку евалуацију у Центар за епилепсију, на Клиници за неурологију КЦС. Одговори које смо добили заокружили су иоле слику коју уопште нисам могао ни да замислим.

Наставак школовања након екскурзије није био исти. Неки професори су променили своје понашање према мени, што је тада јако психички утицало на мене. У исто време сам се навикавао на лекове, јер антиепилептици спадају у тежу групу лекова (у смислу да имају опасне нуспојаве). Због њих сам имао велики проблем са спавањем, концентрацијом и анксиозношћу. Неки пријатељи из одељења су били ту да ми помогну да пребродим све, док су остали сматрали да сам ја привилегованији јер имам епилепсију. Наравно, било је изузетака међу професорима, који су имали разумевања за нуспојаве лекова. Када се осврнем на тај период који је иза мене, увиђам колико сам све те ситуације доживљавао емотивно. Када сте болесни, онда сте рањиви. Тада вас некако све много више боли и дотиче. Након предхируршке евалуације одржан је конзилијум на ком је потврђено на основу свих анализа (ПЕТ скенера, магнетне резонанце, телеметријског ЕЕГ мерења и неуропсихолошког прегледа) да мени тумор изазива нападе, што је позитивна ствар јер самим тим значи да је моја епилепсија излечива. Речено ми је да се након тога чека слободан термин за операцију па сам се надао да ће бити што пре.

Исто тако желим да се зна да епилепсија не ограничава никог. Ја имам епилепсију, нема епилепсија мене.

У октобру 2020. године оперисао ме је др Владимир Башчаревић у будном стању уз асистенцију доц. др Александра Ристића, након које је потврђено да је тумор доброћудан. Операција је морала бити извршена у будном стању да би лекари били сигурни да се неће оштетити моја способност разумевања и говора. Психички сам био спреман за операцију у будном стању, али за постооперативни опоравак не толико. Сада сам на неуролошком посматрању, у зависности од ситуације с пандемијом идем на неуролошке прегледе и полако треба да се одвикавам од тешких антиепилептика на сваких шест до девет месеци. Надам се да ће се све што пре добро завршити и да ће све ово остати само као лоше сећање.

Коментари3
191ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija Treben
Caj od koprive je MNOGO zdrav. Prociscava krv i telo, i odrzava zdravlje. Najbolja je mlada kopriva, izdanci, ljubicaste boje. Prepuni su gvozdja, minerala i prepuni vitamina. Piti po 1l dnevno nekoliko nedelja, pa napraviti pauzu, pa opet.
Brat
Neka te Gospod blagoslovi i cuva. Bice sve u redu mili brate moj. Sa Gospodom napred.
Talicni Opanak
Hej, zelim ti sve najbolje, a znam da je tesko! Imao sam slicno iskustvo pre 40-ak godina, i mogu ti reci vredelo je boriti se u trenucima “krize”! Samo napred, drzim te pesnice i buducnost je pred tobom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља