четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.04.2021. у 18:00 Радош Бајић
ПОГЛЕДИ

Џелати и жртве

​Све време сам очекивао, да ће се појавити секвенца у којој ћемо видети и чути дубље и стварније –шта се заправо догађало у Влади Србије? По чијем налогу је и због чега на начин као да је „шибицар” хапшен Слободан Милошевић? Знамо коме је била намењена улога жртве – али, ко су џелати

Одгледао сам ТВ серију „Породица” са великом муком у стомаку. Могуће због тога што је петоделни  сторијал о последњим данима слободе бившег председника Слободана Милошевића, све који су били савременици и пасивни таоци страшних и драматичних догађаја у којима ништа није зависило од нас – вратио у време безнађа и анархије. У којој је после изгубљених ратова и потока проливене крви Србији наметнута колективна кривица, а нама, њеним грађанима, да будемо беспомоћни сведоци егзекуције срама, понижења и стида.

Уз поштовање етичког кодекса којег се држим, да се никада критички јавно не изјашњавам о филмовима и ТВ серијама својих колега, уз похвале и честитке које упућујем сценаристи и редитељу Бојану Вулетићу на храбрости и одважности – и овога пута ћу се уздржати од професионалних  анализа и занемарити чињеницу да би се ТВ серији „Породица” имало штошта замерити?

Ипак, да бих поткрепио  тему и разлоге због којих пишем овај текст, чак и ако скачем себи у уста  прекршићу правило, па морам да приметим, да су у драматуршком и садржајном смислу, оне секвенце

које су пратиле драмску радњу у породичном окружењу председника Милошевића у вили „Мир”, поготову у односу на оне које су третирале догађања у Влади Србије у којима су протагонисти били премијер Ђинђић и екипа  – биле далеко кохерентније, вероватније и у редитељско-сценаристичком смислу снажније и боље. Уз чињеницу да је својом глумачком игром која је многима била налик на подржавање и имитацију,  колега Борис Исаковић у улози Милошевића однео шњур и освојио симпатије публике, добронамерно запажам да је у свих пет епизода изостала контрапунктална равнотежа између – трагичког јунака са једне стране и оних који су даноноћно заседали у Влади Србије? Којима је био циљ  или задатак да „злочинца” стрпају у затвор и испоруче га Хагу? Рекао сам да нећу о манама, али почев од дискутабилне, млаке и проблематичне глумачке поделе челника ДОС-а,  утисак ми је да је изостанак треће стране, оне којој смо полагали рачуне, оне која нас је две године пре засипала бомбама, по чијем налогу и диктату је Милошевић морао бити ухапшен, унижен и испоручен хашком трибуналу – чини се да је намерно и необјашњиво запостављен и занемарен? Све време сам очекивао, да ће се појавити секвенца у којој ћемо видети и чути дубље и стварније –

шта се заправо догађало у Влади Србије? По чијем налогу је и због чега на начин као да је „шибицар” хапшен Слободан Милошевић? Знамо коме је била намењена улога жртве – али ко су џелати? Ко је постављао ултиматуме и затезао шрафштук? Ко је претио и уцењивао? Јесу ли телефони у Немањиној 11 били усијани? Да ли је било притисака и позива из Брисела, Берлина, Лондона, Вашингтона – или премијера Ђинђића збиља нико није звао? Не питам као неко ко поседује такве информације и зна да јесте – већ као неко ко би желео да зна? Ко је држао у рукама штап и шаргарепу – и због чега?

Уместо да наше правосуђе суди бившем председнику за злочине које је учинио у својој земљи, према држављанима наше државе, ако се утврди да их је учинио – ко је кршећи Устав налогодавно  инсистирао да се Милошевић ухапси и по хитном поступку депортује у Хаг? Да би му се по унапред припремљеној оркестрацији судило на међународном суду, како би се као главни и једини кривац за рат на подручју Југославије  именовао један човек и један народ? Како би се оправдала и амнестирала НАТО агресија и дивљачко бесомучно бомбардовање једне суверене земље –  без одлуке Савета безбедности  Уједињених нација? У противном, да то нису урадили, макар би захтев Србије за обештећење у десетинама милијарди долара за штете којој су јој учињене – био логичан, оправдан и разложан?

Овако, изгледа да се премијер Ђинђић и екипа у влади збиља само знојила и зурила у телефоне и мотороле – и чекала информације из виле „Мир”? Да Легија и Чеда Јовановић попут јунака с брда и дола склепаног трилера уживо – обрлате, убеде, ухапсе и стрпају у марицу Милошевића? Па да, отворе виски, онај који је чувени Беба Поповић изнео на сто – како је то приказано у једној сцени серије? За кога је ових дана први следећи премијер Србије после стрељања Зорана Ђинђића у марту 2003. године – изјавио нешто у шта и мало дете тешко може да поверује, „да није тачно да је Беба Поповић имао било какву важну улогу у хапшењу Милошевића, да он уопште није био у кабинету Ђинђића, већ да се, док је спровођена акција хапшења ’балканског касапина’ како су западни медији крстили Милошевића – мотао по ходницима владе”?

Таква изјава уопште не чуди, јер су битка за ловорике и постђинђићевско наслеђе веома дуго после његове смрти  код бивших перјаница ДОС-а биле разлог трвења, ниподаштавања и фабриковање важности  – чије су заслуге за демократски просперитет и напредак земље веће и значајније? Кад би се шалили…

Елем, најдобронамерније сам зачуђен да аутори  и продуценти „Породице” нису у драмском сучељавању хтели да покажу и прикажу, и ту трећу, можда најважнију и најзаинтересованију страну за  расплет и исход једне од најтрагичнијих и најжалоснијих епизода у савременој српској историји? Када један народ бива присиљен да испоручи и преда на даље поступање председника сопствене државе – другим државама? Уз обману и обећања – за која двадесет година касније видимо да су била лаж? Огромна и масна лаж! А словило је тих дана и месеци – да ће нас Европска унија уз климоглав великог брата из САД, брже-боље и по хитном поступку наградити и примити у своје друштво? Да ће нас засути доларима, францима и еврима? И данас, кад затворим очи, као да видим и чујем челника ДОС-а који више није међу живима, како недалеко од виле „Мир”, са тротоара у Ужичкој улици уз завијање полицијских сирена, славодобитно и усплахирено виче у камеру РТС-а:  „Једанаест милијарди долара је на нашим границама.

Треба само да им испоручимо Милошевића – и тај новац ће одмах да уђе у Србију”? У којој ће одмах затим да потече мед и млеко?

Дакле, реч је о многим болним и позлеђеним ранама, о питањима која се поново отварају након приказивања ТВ серије „Породица”? Уз све недостатке – за коју мислим да је добро да је угледала светлост дана. Подстакла је дијалог и поново отворила питања која у историјском смислу не смеју  и не могу да нестану? Која не може да поједе маца?  За која као народ, зарад сопствене будућности морамо наћи и добити одговоре?

У турбулентним временима о којима је реч нисам био ни учесник ни сведок – био сам само грађанин. И за време Милошевића, и за време Ђинђића. Сем на ТВ екранима никада их у свом животу нисам ни срео, ни упознао. Данас, двадесет година касније  могу да кажем да их жалим. И  једног и другог.  И један и други су жалосни трагичари у времену беспућа, како је након свргавања са власти о тумарању Србије говорио и писао у својој исповедној књизи –  трећи… Ко је трећи? Још један трагични српски лидер – још један председник Србије. Онај који је такође положио свој живот на жртвеник српске националне несреће,  који је мучки и безумно ликвидиран у забити фрушкогорске питомине – Иван Стамболић.  Његовим именом није названа ниједна улица у Србији? Макар, колико знам… А никакво зло Србији није учинио – сем што је изнедрио и створио Слободана Милошевића…

Глумац, сценариста и редитељ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари13
4be9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Хранислав Раденковић
Земљаче, добар ти је овај текст а искрен да будем нисам од тебе очекивао да овако нешто да напишеш. На месту ти је свака реч!
Lazar
Rados Bajic kritikuje hapsenje i slanje Slobodana Milosevica u Hag. Ali izbegava da kaze : STA JE, UMESTO TOGA, TREBALO UCINITI ? Ostaviti Milosevica u Srbiji na celu velike SPS partije i dati mu mogucnost da ponovo bude predsednik ? Suditi Milosevica u zemlji i rizikovati sukobe i gradjanski rat ? Ubiti ga kao Cauceskog ?
EvGenije
Ostaviti ga u Srbiji, naravno. Ako je bilo razloga da mu se sudi, suditi mu u Srbiji. Ako nije, zašto mu uskraćivati bilo koje građansko pravo? Po tebi, ispada da se DOS prodajom Miloševića Hagu rešavao političke konkurencije. Činjenica je da je DOS tom političko-finansijskom transakcijom poručio Zapadu da je bio u pravu što nas je bombardovao. Da ne pominjem potrebu pokazivanja vazalske poslušnosti Zapadu kao sizerenu (paralela Miloš Obrenović - Karađorđeva glava - Porta).
Поздрав Радошу..!
"...челника ДОС-а који више није међу живима, ..недалеко од виле „Мир”, са тротоара у Ужичкој улици... славодобитно и усплахирено виче у камеру РТС-а: „Једанаест милијарди долара је на нашим границама, само да им испоручимо Милошевића..."! Ја сам тада дошао на једну славу где је било пола ватерполо репрезентације заједно са тренером. Како сам дошао са посла из РТС, сви су погледи били упрти у мене.. "Стигло је" театрално сам обзнанио ..ено истоварају џакове из вагона а народ чека у реду SIC!
Eric
Zar je važno ko je zvao Djindjića? Da li je Miloš svojom voljom naredio ubistvo Karadjodja? Znamo ko je to uradio, zar ne? I na koji dan. Kako Zoran na sednici Vlade reče: "Danas je Srbija izabrala carstvo zemaljsko ..."
Ognjen Pavkovic
Bravo Radose, diko i iskreni Patrioto Srbski. Pitam slicna pitanja , kako je moguce da su ga izrucili bas na Vidov Dan.....Namece se pitanje sta je ta "demokratija" ucinila za narod nakon toga??? Zar nisu prodali sve sto se moglo prodati, zar nisu izdali narod i omladinu( koja odlazi iz zemlje) i koliko su dobili da obezbede sebe i svoje porodice takvi izdajnici i marionete zapadne "demokratije" I na kraju,DOKLE cemo trpeti tu tiraniju od "demokratije"??? Pavkovic Ognjen

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља