четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 09.04.2021. у 12:33 Данијела Давидов-Кесар
ИНТЕРВЈУ: др МИЛОШ МАРКОВИЋ, имунолог

Не знамо колики је ниво антитела сигурна заштита од ковида 19

У Србији влада права „антителоманија“, али не видим никакав смисао да људи то раде, иако знам да је то масовна појава
Професор др Милош Марковић (Фото: лична архива)

У лабораторијама су ових дана велики редови, али не да би се утврдило постојање инфекције изазване вирусом корона, већ да би се проверио ниво антитела након примљене вакцине. Иако људи не знају да тумаче резултате, углавном на своју руку доносе закључак да ли су заштићени од ковида 19 или не. Професор др Милош Марковић, имунолог с Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду, сматра да је на делу права „антителоманија”, односно да многи после вакцинације иду у лабораторије да мере ниво антитела и да после резултате стављају на друштвене мреже, о чему се даље полемише. Овај стручњак за „Политику” наглашава да се заштита не налази само у антителима и да постоји и целуларни имунски одговор посредован Т лимфоцитима, који у некој мери штите сигурно, а ту су и такозване меморијске Б ћелије. „Мерење само антитела није целокупна процена имунитета. У овом тренутку ми са сигурношћу не знамо која антитела и у којој мери штите. Не знамо ни који ниво антитела је потребан за заштиту”, напомиње др Марковић.

Хоћете да кажете да се не зна колики ниво антитела треба да има особа да би знала да је заштићена од ковида 19?

Тако је. Поред тога, различите лабораторије користе различите технике мерења, које још увек нису стандардизоване и чији резултати не могу да се пореде, односно не могу да се пореде бабе и жабе, сликовито речено. Не значи да ће неко ко има у налазима антитела 100 бити више заштићен од оног ко има 50. Зато ја не видим никакав смисао да се мери ниво антитела, иако сам свестан да људи то масовно раде. Дијагностичка метода је сврсисходна само ако може да се протумачи налаз и предузму неке мере. Ја не знам да протумачим резултате антитела, нити мислим да ико у свету то може да каже, а ако неко сматра да зна, волео бих да ми објасни на основу чега то мисли. Желим да кажем да нико тренутно не може човеку да каже да је сигурно заштићен од короне.

А да ли онима који нису развили антитела треба дати трећу дозу?

У овом тренутку то не могу да кажем. Потребно је да се ураде студије да би се закључило коме је потребна трећа доза исте или неке друге вакцине. То се већ помиње у Емиратима. Па чак је и „Синофарм”, произвођач кинеске вакцине, поменуо могућност давања треће дозе. Без адекватних студија нико не може људима да даје трећу дозу. Док се не разјасне ствари у вези с мерењем антитела и давањем треће дозе, не треба грађанима рећи да су сигурно заштићени јер онда неће да се чувају, да носе маске. А с друге стране, они који немају антитела могу да упадну у панику због тога, те стога не треба ни да их мере.

Многи људи оклевају да приме вакцину јер сматрају да је сувише брзо направљена и да се не зна какве ће последице оставити по здравље.

Чињеница је да су вакцине направљене брже него што је то раније био случај. Код већине вакцина је просек да се осмисли, развије и појави на тржишту био око 10 година. До сада је у историји најбрже добијена вакцина против заушки, и то за четири године, што је случај и с недавно регистрованом вакцином против еболе. Сада смо добили вакцине против ковида за мање од годину дана. Али, оне нису одједном створене, већ су сличне вакцине постојале у некој фази развоја за неке друге патогене. На пример, постојао је читав низ експерименталних вакцина за САРС и МЕРС, која су два сродна вируса овом вирусу корона. Стала су истраживања за вакцине против ових обољења јер није било довољно интереса за њих, јер је САРС практички нестао, а МЕРС се спорадично јавља. Истовремено је последњих година направљен велики напредак у технологији, посебно код РНК вакцина попут „Фајзерове” и „Модернине”. Због пандемије су се удружиле мале истраживачке групе и велике фармацеутске куће и почеле заједно да раде на истраживањима, а уједно је огроман новац уложен у све то, како непрофитних организација у сарадњи са Светском здравственом организацијом, тако и влада различитих држава. Дакле, сада је све било убрзано и није се губило десетак година у неким међуфазама и обезбеђивању новца за истраживања, што се иначе дешава. Наглашавам да критеријуми безбедности и ефикасности вакцина нису нипошто снижени чињеницом да је сам поступак развоја вакцина убрзан. Тренутно је двадесетак вакцина у трећој фази истраживања, а неколико их је регистровано по убрзаној процедури у условима пандемије.

Да ли је нешто другачије урађено у тим фазама истраживања?

Не, осим што је условно одобрење дато пре потпуног завршетка фазе три. Наиме, за фазу три истраживања треба да се сачека две-три године да би се добили резултати. То се сад није чекало. Али, питање је да ли је етично да се чека и да људи умиру од короне, а да имате резултате који говоре да су вакцине безбедне и ефикасне. Резултати су сјајни. И мени је зато разумљиво што су дата привремена одобрења за вакцине. Можда неко очекује да оне буду 100 одсто ефикасне, али такве вакцине не постоје. До сада је дато више од пола милијарди вакцина у свету. Прате се све потенцијалне нежељене реакције које би могле да буду повезане с вакцинама и немамо никакве аларме по питању њихове безбедности. Ништа се није појавило што је алармантно.

Али у неким земљама су се појавиле сумње на тромбозе повезане с вакцинама „Астра Зенеке”...

Објаве о овој вакцини могу код неког да изазову сумњу, али и мир, јер то значи да се све озбиљно прати и да се све што је ризично испитује по научним принципима. Када се утврди да сумње нису тачне, наставља се даље с применом вакцине. У супротном, обуставља сe примена вакцине. Тромбоемолијски догађаји код оних који су примили ову вакцину су изузетно ретки, на нивоу од неколико случајева на милион вакцинисаних. Превасходно код жена млађих од 60 година примећено је да може да се ствари тромб у мозгу и до сада је забележено знатно мање од 100 случајева на више од 20 милиона датих вакцина „Астра Зенеке” у Великој Британији и Европи. Наглашавам да се ради о изузетно реткој појави и да за сада није доказана њена узрочно-последична веза с вакцином, али постоји опрез, па је у неким земљама, на пример у Немачкој, у овом тренутку стопирана вакцинација код млађих од 60 година. У сваком случају, чињеница је да корист од ове вакцине далеко премашује ризик те стога већина земаља у свету и даље препоручује њено коришћење.

Има и оних који не желе да приме кинеску вакцину јер се у јавности говори о томе да не постоје резултати последње фазе испитивања и не зна се тачно колико је ефикасна.

Ти резултати нису до сада објављени у неком научном часопису, а зашто је то тако питање је за произвођача те вакцине. По мени је врло дискутабилан приступ да се не објаве резултати треће фазе испитивања. Једноставно, то није транспарентно. Не сумњам у то да они имају те резултате, али их нису званично објавили. Други произвођачи су доста транспарентнији. Ја сам научник и могу да говорим само о медицини заснованој на доказима, а да будем искрен, у овом случају морам да будем у некој мери резервисан јер ти докази овде нису јавни. Додуше, резултати испитивања прве и друге фазе су објављени у престижном научном часопису „Лансет”, али само на нешто више од 600 људи. Али, чињеница је да је ова вакцина прављена на класичној платформи и да подаци из наше Агенције за лекове и медицинска средства Србије и Института „Батут” говоре да је у просеку најмање нежељених реакција пријављено за ову вакцину. Дакле, вакцина је безбедна.

Колико она штити?

На основу информација од самог произвођача и студије која је спроведена у Емиратима, кинеска вакцина је нешто мање ефикасна од неких других, штити око 80 одсто. Она даје солидан степен заштите, али је то далеко од идеалног. Ипак, она сигурно у великој мери штити од тешке форме болести, чега се ми највише плашимо. Тек ће се мерити колико је било оболелих међу вакцинисанима. Али, ако људи имају перцепцију да је највише оних који су добили корону, а пре тога су примили вакцину из Кине, то није чудно с обзиром на то да је код нас највише особа добило управо њу. Ако је оболео један одсто вакцинисаних од милион људи, онда је то у реду. Много је боље да људи добију ту вакцину, него да остану невакцинисани. Важно је знати и да је кинески произвођач поднео захтев за одобрење за ову вакцину од Светске здравствене организације и очекује се њихов одговор средином априла.

Студенти се боје вакцинације јер се по друштвеним мрежама шире гласине о томе да вакцине против ковида 19 изазивају стерилитет. Има ли истине у томе?

Стерилитет се углавном повезује са РНК вакцинама. То није тачно ни за те вакцине нити било које друге против ковида 19. Не постоје никакви докази за то. Није ми јасно који су мотиви људи који су то покренули, али онда су се укључиле друштвене мреже и све је то преувеличано. Недавно сам имао један вебинар и схватио праве димензије проблема када је трећина питања студената била повезана с том тврдњом и да се млади људи плаше. Тражили су од мене доказе да вакцина не изазива стерилитет, а ја сам им рекао да чекам да ми неко прво докаже да изазива. Желим да будем крајње јасан, не постоји никаква веза између стерилитета и вакцина против ковида 19. Без бриге се вакцинишите.

А шта да раде људи који имају алергије? Да ли могу да се вакцинишу?

Они треба да добију вакцину. Дешава се да ти људи оду на вакцинацију, али да их врате с образложењем да не могу то да обаве због алергија. Ако је неко имао поленску кијавицу или алергију на храну или на убод осе, без проблема може да добије вакцину. А људима који су у животу раније имали теже реакције попут анафилактичког шока, нарочите на лекове који се убризгавају, треба обезбедити вакцинацију у болничким условима, што доста значи и психолошки и за пацијенте и за лекаре. Наглашавам да код нас до сада после вакцинације није забележен ниједан прави анафилактички шок.

Појавила се ових дана вест да само они који су имали неку реакцију на вакцину могу да буду сигурни да је она деловала. Како то коментаришете?

То је упрошћено виђење које није поткрепљено научним доказима. Постоје велике индивидуалне разлике у реакцијама на вакцине, неко нема никакву, неко има благу, а неко јачу реакцију. Нико није доказао да они који имају бол или црвенило на месту убода или вишу температуру имају бољи и имунски одговор и већи степен заштите.

Какав је ваш став о теорији да вакцине против грипа делују и на корону?

Тако нешто није утемељено на чињеницама. Не постоје докази за то. Али користим ову прилику да скренем пажњу да ове године нисмо имали грип, саветујем да се људи вакцинишу следећих сезона јер ће нам се он сигурно вратити, могуће и у тежој форми. Када га нема неко време, људи се не прокужавају, пада им имунитет.

Колико људи треба да се имунизује да бисмо стекли колективни имунитет?

Тешко је то тачно проценити, али је вероватно потребно још минимум од милион и по до два милиона вакцинисаних. Људи треба да буду свесни да ће свако пре или касније добити ковид 19 и да вирус корона неће нестати. Једини начин да се болест не добије јесте вакцинација или да неко живи на изолованом острву и стога свако ко још увек није вакцинисан треба да се вакцинише.

Коментари31
8eaa2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

za Prof.dr Milosa Markovica
"да скренем пажњу да ове године нисмо имали грип" INFECTIOS DISEASES, 2010., ISBN 978-0-323-04579-7, str. 1599, 1603 ENCYCLOPEDIA OF VIROLOGY, third edition, 2008., ISBN 978-0-373935-3, str. 1:554 MEDICAL MICROBOLOGY, 2013., ISBN 978-0-07-181578-9, str. 616 MEDICAL MIKROBIOLOGY, 2005., ISBN 3-13-131991-7 (GTV), str. 447 MEDIZINISHE MIKROBIOLOGY, 2009., ISBN 978-3-13-125314-9, str. 202 INERE MEDIZIN EIN LEHRBUCH FÜR STUDIERENDE UND ÄRZTE, auflage Band1, 1989., ISBN 978-3-642-73789-3, str. 50
Cicka
A u čemu je problem ako ja kažem da između vakcine i korone biram koronu. Izuzev onog objašnjenja da sam nehumana jer ne razmišljam kako kao nevakcinisana mogu da prenosim virus vakcinisanima.
Sonja
I konačno, biranjem korone, Vi lično doprinosti umnožavanju i opstanku virusa u prirodi. To je problem ne samo zbog postojanja tako opasnog virusa, nego i zato što virusi prirodno mutiraju vremenom. Time mu dajete šansu da možda baš umnožavanjem u Vašem organizmu nastane nova mutacija koja će biti imuna na razvijene vakcine. Onda ide igranka sa razvojem nove kakcine od više meseci, opet karantini, pad ekonomije itd. Da, produžavate i finansijsku agoniju ljudi koji ne mogu da rade zbog korone.
Sonja
Problem sa biranjem korone je što je kovid nepredvidiva bolest. Ne možete da budete sigurni da nećete imati teži oblik, da nećete imati ,,dugi kovid", kao ni da nećete imati hronične bolesti kao posledicu. Kad obolite, izostajete neopravdano sa posla zbog kovida jer ste realno imali opciju vakcinisanja da Vas zaštiti. Zauzimate možda i bolnički krevet, lečite se na respiratoru, lečite od hroničnih posledica, što mnogo košta zdravstvo i traži mnogo ljudi. Sve neopravdano jer imate preventivu.
Прикажи још одговора
Katarina Homanov
Da li se treba vakcinisati ako sam prelezala Koronu. Hvala na odgovoru.
Milan
Molim da nam objasnite ulogu celijskog imuniteta-C4,C8...i eventualne stetne posledice bakcinacije kod onih koji su prelezali Cov2. Imate li i jednu validnu studiju s tim u vezi?
Anonimus
Ne spominju se vakcine a Istoka, a ni slucaj (smrt) u Norveskoj sa Fajzerom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља