четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 09.04.2021. у 18:33 Александар Тодоровић
ТЕХНОЛОГИЈА

Складиште ДНК на Месецу

Генетски материјал 6,7 милиона биљака, животиња и алги налазио би се у тунелима нашег природног сателита као осигурање да ће живи свет са Земље бити очуван у случају неке велике катастрофе
(Фото Пиксабеј)

Многобројни научнофантастични филмови баве се тематиком опасности из свемира која би могла тотално да уништи живот на нашој планети. Суочени са чињеницом да теоретски постоји опасност од удара огромног метеорита који би збрисао живи свет, научници су дошли на идеју да на Месецу у специјалној барци ускладиште ДНК материјал свих познатих организама и биљака са наше планете.

Барка или генетска барка, која по називу подсећа на Нојеву барку која је према предањима спасила живи свет, била би спуштена у тунеле који су настали проласком лаве пре три милијарде година. Напајала би се соларним панелима са површине Месеца.

У барци би био ускладиштен генетски материјал 6,7 милиона нама познатих биљака, животиња и алги. Научници су прорачунали да би за пренос генетског материјала било потребно најмање 250 лансирања летелица са Земље.

Стручњаци верују да би на тај начин могли да сачувају живи свет са наше планете у случају било какве врсте катастрофе, преноси Лајв сајенс.

У овом тренутку технологија још није довољно развијена за обављање софистициране мисије, али научници сматрају да би мисија била остварива за 30 година.

Потенцијалне опасности које можемо да очекујемо у будућности су ерупције супервулкана, светски нуклеарни рат, удар астероида, пандемија, убрзане климатске промене, соларне олује и суша. Свака од набројаних опасности нам стоји над главом као тиха претња која чека прави тренутак да нападне.

У Норвешкој већ постоји складиште генетског материјала биљних врста из целог света. Међутим, лако би могли да га униште земљотрес или неке друге временске неприлике. Једина сигурност јесте да складиште буде ван наше планете. Стога је Месец био прво логично решење, јер се налази на свега четири дана путовања од Земље. Друга позитивна страна је та што би генетски материјал био сигуран у тунелима од лаве и пећинама којих има доста на површини Месеца.

Тунели од лаве би штитили складиште од удара метеора, али и од радијације која је у свемиру изузетно јака. Ти тунели би могли да се користе и за прављење првих људских насеобина.

Специјални роботи, који ће самостално да истражују сваки тунел и пећину, имаће задатак да их све попишу. Када пронађу тунеле који одговарају, могла би да почне фаза изградње складишта.

Складиште би се састојало од два дела, од којих би један био у тунелу, а други на површини. У површинском делу налазиће се комуникациони центар и соларни панели, који би складиште напајали електричном енергијом.

Најтежи део биће пренос генетског материјала. Према прорачунима, биће потребно да се прикупи најмање 50 узорака сваке врсте (за неке врсте и до 500) како би из њих могла да се успешно репродукује нова јединка.

Мисија би коштала стотине милијарди долара.

Други проблем је тај што би генетски материјал пре слања морао да буде залеђен на екстремно ниској температури, од минус 180 до минус 196 степени Целзијуса. На тој температури једино би роботи могли да се користе за складиштење материјала, али би и њима сметала изузетно ниска температура, јер би се ледили и лепили за под. Решење би била квантна левитација. Ово теоретско решење означава коришћење магнета који би роботе одржавали у стању лебдења изнад пода. Али, док теорија не постане пракса проћи ће извесно време.

Научници су сагласни да је рок од 30 година довољан за развој технологије преноса генетског материјала са Земље, али, како кажу, у случају потребе могла би да се развије и знатно брже, за 10 до 15 година.

Коментари7
1699c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Joca Dobric
Kad bi bilo -dobro bi bilo , ali nasa Ljudska Stvarnost je na suprotnoj strani od bajki masti i fantazija ,dok su nasi Mozgovi izmedu toga i djelimicno su aktivno ukljuceni i rade svoj posao ,dobro i vazno je sto mozemo da Mislimo i razmisljamo o svemu i da uz to dodajemo predvidanja predpostavke i mogucnosti i tako blize dolazimo do odredenog zakljucka ili rezultata , opsti rezultat je dobro poznavanje svega oko nas iz blize okoline , i veliko neznanje svega oko nas sto je dalje i daleko ,,
Stefan
Vi bre niste u stanju da se dogovorite na zemlji cije je cije, a ne na mesecu da saradjujete. Kad ljudi spoznaju ljubav, bice raj na zemlji.
Iz Britanije
U širem smislu svemira sve vrste, pa i ljudska, potpuno su nebitne.
anonimna
Obzirom da mesec nema ni atmosferu, ni magnetno polje, nivo radijacije koje stize od Sunca je veoma visok. Cuvanje genetskog materijala na Mesecu bi bilo krajnje neprakticno.
Igo
Ako se unisti sve na zemlji kako bi se sacuvani DNK dopremio na zemlju i tko?
Mile Ć
Tmujo?
groki
Mars bi bio rezervna naseoba ne zemlja

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља