среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 10.04.2021. у 21:00 Ивана Албуновић

Борба за тржиште боровница

Незадовољни амерички произвођачи водили вишемесечни спор са пет највећих извозника овог воћа на то тржише. – У документу се помиње и Србија, која је знатно узнапредовала у овој производњи
(Фото EPA/Ralf Hirschberger)

Пандемија је широм света повећала различите протекционистичке мере, ограничавање увоза као и извоза пољопривредних производа. Овоме су последњих годину дана прибегле многе држава како би у време економске кризе штитиле своја тржишта и домаће произвођаче.

Последњи пример је покушај Америке да заустави увоз боровнице из пет највећих држава снабдевача. Страх америчких произвођача и повећана производња боровнице у Јужној Америци као и осталим деловима света био је повод за покретање поступка у септембру прошле године.

Започела је озбиљна истрага како би дошли до одговора колики је утицај увоза тог воћа на америчку производњу. Покренута је у септембру прошле године а обухватила је више јавних расправа у којој је учествовало пет страних влада – Аргентине, Канаде, Чилеа, Мексика и Перуа – са ресорним министрима, амбасадорима, адвокатима...

Америчка комисија за међународну трговину детаљно је обрадила изјаве свих учесника, побројане су претње по домаћу производњу посебно услед пандемије и затварања ресторана, школа, одмаралишта, што је према неким тврдњама утицало да 25 одсто тржишта боровнице нестане. Наглашен је и проблем затварања прерадних центара услед заразе радника, немогућности организације бербе, повећања продаје путем интернета...

Исход ове вишемесечне истраге на крају је био повољан за државе извознице које су учествовале у спору. Комисија је недавно утврдила да, без обзира на увећан увоз свежих, потхлађених и смрзнутих боровница те количине не представљају претњу америчким произвођачима овог воћа.

Интересантно је и да се у поменутом документу (који садржи више од 400 страница) као извозник, пре свега смрзнуте боровнице појављује и Србија из које је 2016. у Америку извезено 116 тона, наредне године 115, а у 2018. свега једна тона.

Пре две године на америчко тржиште пласирали смо 35 тона овог воћа, а 2020. око 29 тона. Како овакви и слични спорови око пласмана могу да утичу на домаћу производњу и извоз боровнице али и другог воћа питали смо др Александра Лепосавића, једног од највећих домаћих стручњака за воћарство.

Према његовим речима, производња боровнице у Србији доживела је велику експанзију у претходних десетак година. Од свега три до четири хектара засада (пре двадесетак година) боровница се сада код нас гаји на око 3.000 хектара. 

– У производњи смо за кратко време превазишли конкуренцију где се ово воће гаји неупоредиво дуже. Претекли смо их у технологији, приносима и квалитету – каже наш саговорник и додаје да производња боровнице у Србији за сада има позитиван тренд, а да би тако и остало потребно је унапредити постигнути квалитет и знатно више уложити у развој производа и маркетинг.

Лепосавић наводи да је покушај заштите домаће производње произвођача из Америке опомена да у производњу и пласман воћа морају да се укључе и државне институције, удружења произвођача и извозници јер сви они имају интерес за несметани извоз.

– Чињеница да су у овом спору учествовале владе пет земаља извозница боровнице указују на озбиљност приступа у заштити њихових произвођача и извозника у чему су овај пут и успеле – наглашава наш саговорник.

Свака од тих држава пред комисијом је наступала аргументовано и уз озбиљно припремљену документацију. С тим у вези он напомиње да се у нашој земљи често неодговорно опходимо према малини – најзначајнијем националном производу. Мада тренутна ситуација иде наруку нашим произвођачима и понеким извозницима, он каже да је то резултат повољних кретања и пораста тражње на светском тржишту где тренутно постоји дефицит малине.

– Оваква ситуација се не може приписати неким од веома присутних актера у нашој земљи, а то су поједини произвођачи или самозвани представници удружења произвођача малине или хладњачара. Нажалост, то није ни резултат неких владиних тела и оформљених радних група – наводи Лепосавић. Како наглашава, њихова сврха требало би да буде рад на решавању нагомиланих проблема у малинарству.

Према његовим речима, они у свом саставу имају некомпетентан стручни и нерепрезентативан састав представника произвођача и прерађивача. То није добар начин за стабилизацију производње малине у којој је у Србији свакодневно ангажовано више од 30.000  запослених а током бербе и више од 120.000 људи.

Коментари4
22bb4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Немачки супермаркети их добијају углавном из Перуа, Чилеа, Низоземске, Пољске. - ГДЕ СУ СРПСКЕ?
Zorko
@Boza; E moj Bozo. U Holandiji ( Nizozemskoj) borovnice ne uspevaju. To oni samo PAKUJU SRPSKE borovnice i maline. Treba gledati ona mala slova na pakovanju. Recimo, A. H. lanac samoposluga prodaje naj cesce upravo srpske borovnice. Pise na pakovanju: Zemlja porekla SRBIJA.
Boba CH
To su Discount prodavanice. Srpske se mogu naći u supermarketima višeg ranga kao npr. edeka. Živim u Švajcarskoj na nemačkoj granici i kupujem Sava proizvode u edeka i druge svježe. Uvijek su na policama delikatesa. Jako su cijenjeni jer njihov put transporta je kraći.
Милош Марић
Када би држава придавсла пољипривреди само 10 посто пажње коју даје страном инвеститорима, где би нам био крај?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља