четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 11.04.2021. у 22:00 Дарко Пејовић
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: академик Љубиша Ракић

САНУ не дели Костићеве ставове према Космету

Компромитовање имунизације као непотребне, па чак и проглашавање вакцине за узрочника неких других обољења, врхунски је пример деструктивне неодговорности
Академик Љубиша Ракић (Фото Н. Марјановић)

Да би се сузбило масовно заразно обољење, неопходан је и висок ниво друштвеног пристајања на рестриктивне мере. Не може се живети као да се ништа не догађа, ићи по кафићима, ноћним клубовима, не могу се одржавати контакти без прописаног растојања, без заштитне маске. Неки од нас нису спремни да се лише задовољавања хедонистичких потреба, чак ни по цену ризика од инфекције. Циркулација таквих појединаца је заправо транспортна мрежа вируса. И поред тога, у поређењу с остатком света кроз пандемију пролазимо доста добро, захваљујући заједничким напорима власти и здравствене службе, каже проф. др Љубиша Ракић, научник светског гласа, академик с најдужим стажом у САНУ, члан многих међународних научних друштава, предавач на универзитетима у САД, широм Европе, Израелу... Читавог живота посвећен развоју медицине, и данас, као деведесетогодишњак, прати стање јавног здравља у ова ковидна времена.

Ово је преломни тренутак да из фазе одбране од вируса пређемо у контраофанзиву, јер сада човечанство располаже вакцинама. Месецима смо се питали како зауставити пошаст, ишчекивали да се све ово већ једном заврши, а сада јачају гласови оних који компромитују вакцинацију као непотребну, па чак и као узрочника неких других обољења. То је врхунски пример деструктивне неодговорности – каже наш саговорник.

Ко стоји иза тих сила деструкције, како их називате, које сада марширају под антиваксерским заставама?

Имамо посла с конгломератом политичких и интересних група. То нису антирежимски покрети, како се често представљају већ, рекао бих, антинародни. Они јашу на таласу неких општијих незадовољстава и регрутују следбенике међу озлојеђеном популацијом, пријемчивом за популистичке идеје, антинаучна учења и теорије завере.

За таквим идејама се повео немали број младих људи, па чак и академских грађана, што је посебно поразно?

Тачно је, има младих, па чак и студената, који су не само прихватили такве идеје већ их и активно шире и манифестују на скуповима против антиковид мера. Они су изманипулисани и злоупотребљени, одиграно је на карту бунта младости, потребе да се опонира ауторитетима. Верујем да ће се све више младих, у првом реду студената, враћати са странпутице, јер ће позитивни ефекти масовне имунизације бити све очигледнији. Уосталом, и код медицинских радника има сумњи, дилема, па и отпора у вези с вакцинацијом.

Да ли подржавате иницијативу да се пропише обавезна вакцинација здравствених радника?

Апсолутно заговарам став да сви здравствени радници треба да се вакцинишу. Наравно, верујем да је огромна већина колега свесна да цепивом штите најпре себе и своје најближе, несхватљиво ми је да на тако нешто треба да буду натерани законом. Али због непрофесионалних и неодговорних појединаца не сме да се жигоше читава медицинска струка која је током пандемије све нас задужила, а и даље то чини. За ту херојску улогу, заслужују да им се друштво реваншира, кад све ово прође. Не само кроз новчана давања већ кроз помоћ да сви они који то желе, максимално развију своја стручна знања и компетенције. Попут припадника војске која је победила у одбрамбеном рату, и медицински радници заслужују друштвене привилегије и бенефиције.

Како оцењујете учинак научне заједнице у супротстављању теоријама да је вирус корона измишљотина, да је вакцинација заправо „чиповање” зарад глобалне контроле?

Мислим да се научни ешалон није довољно снажно супротставио. То је последица опортунизма, неспремности да се изложе порузи и увредљивим дисквалификацијама тих малих, али агресивних и загрижених група које дејствују иза грудобрана анонимности друштвених мрежа. А и понашање медија, у првом реду електронских, често је дискутабилно. Поједине телевизије широко дају време и простор пропагаторима ненаучних и антинаучних учења. Под маском демагошке примене принципа „да се чује и друга страна”, у програм се пуштају шарлатански, бомбастични наступи који дижу гледаност. С друге стране, имате ТВ куће које из политичких побуда користе сваки повод за критику антиепидемијских мера, које нису идеалне, али јесу нужне. То збуњује и уноси немир и неповерење међу грађане, слаби дисциплину и заједничку акцију. Може се рећи да је и поред неких пропуста, наш здравствени систем у целини издржао проверу.

Какав је допринос Српске академије наука борби против вируса корона, део јавности је од ове институције очекивао да ће дати конкретне предлоге и смернице?

Академија је подржала мере које је у сузбијању епидемије предузела држава. Треба знати да САНУ нема наредбодавну моћ, не може да прописује мере којима би се решавали проблеми.

Ипак, очекивања јавности иду у том правцу, не само када је реч о ковиду 19. На пример, шта је узрок све чешћих малигних болести, да ли то има везе с осиромашеним уранијумом који је НАТО користио током бомбардовања 1999?

У анализи дугорочних здравствених последица НАТО агресије, академија се нажалост није ангажовала, с изузетком појединих чланова и научних група. Чак су отпори отварању тог питања били већи у домаћим интелектуалним и политичким круговима него у иностранству. Говорило се да пројектили с осиромашеним уранијумом имају ефекат само на месту дејства, а занемаривала се чињеница да радионуклиди у саставу осиромашеног уранијума контаминирају земљиште, воду, улазе у ланац исхране... Радиоактивне честице, нано димензија, најчешће унете у организам удисањем контаминираног ваздуха, депонују се у ткивима, али и слободно пролазе све ткивне баријере. У ткиву, емитују алфа, бета и гама зрачење, оштећују ћелије, па током времена настају премалигне, а касније и малигне лезије. Зато данас имамо бројне пацијенте с мултиплим туморима. Тим дејством малих, спорих доза јонизујућег зрачења, бавио се Кабинет за праћење здравствених ефеката радиогенотоксичних агенаса у Клиничком центру Србије, у оквиру сарадње са Одбором за биомедицинска истраживања САНУ. Једна угледна издавачка кућа из САД позвала нас је да о њиховом трошку напишемо монографију о дугорочним здравственим последицама НАТО агресије и та књига је 2016. објављена у Америци. Био је то велики допринос продору истине у западне научне кругове.

Јавност од САНУ очекује недвосмислен став и када је реч о пројекцији будућности Космета.

Истина, академија се није изјаснила о овом питању. Имали смо недавно једно иступање председника САНУ Владимира Костића, на трагу његових ранијих ставова, да је Косово фактички и формално изгубљено за Србију. Уз поштовање његове стручности и научних доприноса, мора се рећи да је тако експлицитно изјашњавање, чак и као лично мишљење, било несмотрено и непримерено функцији коју обавља. Став Академије може да се изнесе само после одлуке Скупштине академије, а појединачни ставови академика, укључујући и председника, не могу да представљају став САНУ.

Зар Костићеви иступи, као и потоња реаговања, нису могли да буду повод за изјашњавање Скупштине САНУ о будућности Космета?

На жалост, не. Академија још не ради у пуном радном саставу због актуелне епидемијске ситуације. Истина, поједини академици су се оградили и јасно исказали да не мисле као Костић. Индикативно је да његове ставове нико из редова академије није јавно подржао. Из тога би могао да се наслути некакав закључак.

А какво је ваше гледиште о овом питању?

Мој став је у сагласју са ставовима највећег броја чланова САНУ. Прво морамо да синхронизујемо наше националне погледе о питању Косова, потом да видимо на које упоришне тачке у Резолуцији УН 1244 можемо да се ослонимо. Мој став је идентичан са општим националним интересом Србије који је формулисан у уставу, да је Косово нераскидиви део Србије, а који подржава наша влада. Изричито сам против притисака западних земаља о подели Косова и цепању интегралне територије Србије. Уместо прекрајања историје, одрицања од Косова, нужно је тежити договору о будућем суживоту, на темељу поштовања људских и националних права. По мом мишљењу, грешка Милошевића је била што није довољно уважио чињеницу да међу косовским Албанцима има велики број пројугословенски оријентисаних и пријатељски настројених према Србији. На Косову је и пре распада СФРЈ било утицајних појединаца чији су ставови према интеграцијама били блиски нашим данашњим. То тврдим, јер сам тамо живео и радио, помагао сам да се формира Медицински факултет у Приштини. Милошевић је олако све њих одбацио, и то је велика грешка његове политике.

За исправљање грешака из прошлости све је мање времена и простора, тим пре што је на челу САД поново администрација која је „гурала” Косово ка отцепљењу?

Наша актуелна спољна политика инсистира на уважавању и поштовању српских националних интереса, што је охрабрујућа чињеница. Такав случај нисмо имали у претходним владама, које су биле склоне трговини и погађању око Косова. Нарочито је таква била досовска власт. Сматрам да је Зоран Ђинђић нанео велику штету о том питању, а ништа бољи учинак није имао ни на плану развоја демократских процеса. Зато верујем да га историја неће запамтити као прогресивну фигуру. Напротив. Нисам усамљен у мишљењу да таква личност не заслужује споменик на Академском тргу у Београду, преко пута споменика Његошу.

Такав закључак о легату Зорана Ђинђића несумњиво је вредан полемике, можда управо у окриљу академије? Били сте један од аутора чувеног Меморандума САНУ, у коме је под критичку лупу стављен Титов режим и последице које је имао по српски народ. Да ли у академији има ентузијазма за нови меморандум који би на исти начин сагледао период од Милошевићевог доласка на власт, преко постпетооктобарског периода до данас?

У овом тренутку – не. Стање у САНУ није такво да би могло да се дође до јединственог става према недавној прошлости, па чак и неким савременим темама и дилемама. Сувише смо поларизовани да би се о нечем таквом уопште размишљало.

Коментари5
595d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Meni je kao studentinji akademik pojasnio neke stvari. Dobro je sto nas najstariji dnevni list daje prostor ljudima sa iskustvom i kriterijumima, kako bi se razbistrila magla oko nekih dogadjaja iz novije istorije...
Milosav Popadic
Ovaj razgovor sa akademikom Lj. Rakicemzasluzuje znatno istaknutije mjesto urubrici "Kultura". Ako akademici ne moguda postignu jedinstven stav, javnost zeli (i treba) da zna razloge.
Srdjan Loncar
Ovo je pravi Akademik Srbije. Zoran Djindjic je napravio veliku korist, sto se borio za dolazak demokratije u SR, ali je to radio NEDEMOKRATSKIM sretstvima (izbacivanje 45 DSS poslanika iz Skupstine). Najvise ce biti upamcen u istoriji, sto je bio veran IZVRSITELJ spoljnih diktata. Tu je Akademik 100% u pravu. Mozete li da verujete da je doslo vreme da "MZ" naredjuje Vladi u CG da odstrane ministra, jer nece da prizna da smo genocidan narod. Ne bih se iznenadio da narede SR da mora da slavi ZDj.
Мистра
"Истина је целина". Значај Космета и значај вакцина не могу се раздвајати месарским ножем. Све је то део националне судбине и Љубиша Ракић то одлично разуме. Заправо - увек је разумео јединство свих сегмената друштва. И оно што је најважније: никада своја уверења није подређивао дневним интересима. У томе су његова веродостојсност и његова величина!
milada pavlovic
Milada Akademik Rakic je hrabro i argumentovano progovorio o nekim otvorenim pitanjima naseg vremena.Posto on dugo i dobro pamti, njehovi stavovi deluju ubedljivo.Ne vidim da ima drukcije interese sem p:-rincipijelnih, iako - znajuci nase prlike - ocekujem da nece buti malo onih sto ce ga napasti.Potrebno je da javno progovore i drugi akademici.Poznajem mnoge koji osudjuju stavove V.Kostica, ali se ustezu da o tome javno prozbore.Hvala Politici sto ostaje otvorena tribina...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља