уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.04.2021. у 09:15 Александар Бојовић
МРАЧНА СТРАНА ИНТЕРНЕТА

Виртуелни кампови за обуку терориста

Праћење трагова новца отежава појава криптовалута
(Фото Принтскрин )

Европол је недавно подржао италијанску полицију у акцији хапшења Италијана осумњиченог да је унајмио убицу на мрачној страни интернета – „дарк-вебу”.

Убица, ангажован путем веб-странице на мрежи ТОР, плаћен је у вредности од око 10.000 евра у криптовалути биткоин, да убије бившу девојку осумњиченог, саопштено је 7. априла на сајту Европола.

У истрази овог случаја, Европол је урадио сложену анализу како би пратио и пронашао добављача од којег је осумњичени купио биткоине. Италијанска полиција је потом ступила у контакт са добављачем крипто услуга, који је потврдио информације откривене током истраге и пружио властима детаље о осумњиченом. Правовремена полицијска истрага овог компликованог случаја спречила је убиство девојке.

Мрачна страна интернета – „дарк-веб”, функционише као неистражен простор интернета на коме се може налетети на све и свашта. Због могућности скривања идентитета и локације, „дарк-веб” представља идеално окружење за нуђење хакерских услуга и продају хакованих података, понуду различитих криминалних активности па чак и наруџбине убистава, куповине наркотика, органа и дечје порнографије.

На „дарк-вебу” се могу наћи и подаци који нису настали као предмет кривичног дела, али су ту публиковани и објављени.

Разни документи о злочинима аутократских режима, као и други документи који разоткривају криминал и корупцију налазе се на „дарк-вебу”. Овакве информације на тамну страну интернета најчешће „каче” узбуњивачи и то због опасности да не буду откривени као и услед цензуре.

Дарко Обрадовић, стручњак за безбедност, објашњава за „Политику” да је „дарк-веб” најпростије речено мрежа сајтова којима се не може приступити на конвенционалан начин.

„Мора се користити посебан претраживач и да онај који претражује зна шта тражи и коју врсту тих сајтова претражује”, наводи Обрадовић.

Криминалци увелико користе „дарк-веб”, а многе светске полиције известиле су да унапређују своје механизме откривања илегалних активности на тамној страни интернета.

Британска полиција, на пример, од 2015. године има своје онлајн патроле. Такође, и службе безбедности уграђују своје „дарк-веб” сајтове као својеврсне замке за преступнике.

„Појава криптовалута је додатно усложила безбедносно окружење када се говори о праћењу трага новца. Тај систем омогућава да се сакрије стварни власник новца који је претворен у криптовалуту”, додаје наш саговорник.

Забрињавајуће је да предности тамне стране интернета користе и терористи. Исламска држава и друге терористичке организације доста улажу у техничка достигнућа за своје активности. На „дарк-вебу” постоје прави виртуелни кампови за обуку терориста. Многи појединци, пре свега у Западној Европи, су „саморадикализовани” путем интернета. Они приступају терористичким садржајима на конвенционалном интернету, а потом се повезују са истомишљеницима и такозваним дигиталним инструкторима који им дају улазницу за „дарк-веб” сајт. На сајтовима које добију од дигиталних инструктора они могу наћи приручнике о томе како се припремају терористички напади, како се праве експлозивне направе, као и податке о тактичким инструкцијама и тренинзима. Ово су класичне интернет методе врбовања будућих бораца за терористичке формације и регрутацију следбеника – „усамљених вукова”.

Дарко Обрадовић додаје да на „дарк-вебу” постоје и виртуелне џамије.

„Када појединац уђе у виртуелну џамију, онлајн инструктор кроз питања проверава да ли је он шит или сунит, из којег је места, ком параџемату припада… Тако раде селекцију и проверавају да ли случајно није реч о убаченом оперативцу службе безбедности”, закључује Дарко Обрадовић.

Коментари0
8594b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља