Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија била припремљена на шокове, мере донеле резултате

Јоргованка Табаковић (Фото А. Васиљевић)

Пандемија је шок без преседана, али смо пре пандемије радили тако да смо Србију припремили да са знатно јачим основама може да бележи динамична и одржив раст, као и да се суочава са различитим врстама шокова, рекла је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

У интервјуу за портал Бизнис.рс, Табаковић је објаснила зашто се Србија нашла у групи земаља за које се предвиђа да ће током наредне године имати највећи номинални раст на свету, преноси Танјуг.

Она је рекла да је током осам година спроведена комплетна економска трансформацију земље, што се види кроз ниску и стабилну инфлацију, релативно стабилан курс динара, успешну фискалну консолидацију, отварање фабрика, снажан раст запослености и извоза.

Подсетила је да су стопе раста биле више од четири посто у 2018. и 2019. години уз снажан допринос инвестиција - домаћих и страних.

„Да не заборавим и јак финансијски сектор који смо током осам година ојачали тако да може да буде права и пуна подршка реалном сектору, јер само заједно, могу да трају. Један без другог не могу”, рекла је Табаковић.

Истакла је да се током пандемија Србија издвојила и обимним и правовременим пакетом мера подршке.

„Због свега што смо урадили на плану јачања наше економије, били смо у могућности да донесемо обиман и свеобухватан пакет економских мера вредан близу 13 одсто БДП, и донели смо га у најкраћем року. Обимност и правовременост мера били су кључни да се спречи пад пословног и потрошачког поверења, циме је спречено преливање негативних ефеката пандемије на тржиште рада и производне капацитете”, рекла је она.

Додала је да је НБС током кризе била и ‘прво уточиште’ јер је кроз бројне мере које смо доношене готово сваког месеца подржавала грађане, привреду и државу да лакше у финансијском смислу преброде кризу.

„Тиме смо очували потребну ликвидност свих сектора, добар приступ финансијским изворима средстава као и још повољније финансијске услове”, оценила је гувернер НБС.

Табаковић је оценила да је Србија у многим областима економије већ достигла или прешла преткризни ниво, и навела да је реч о индустрији, извозу робе, трговини на мало, као и по броју запослених.

„Просечна нето зарада је на нивоу целе 2020. године повећана за 9,4 одсто. Укупна формална запосленост је у фебруару ове године већа за 59 хиљада људи у односу на фебруар прошле године, при чему је раст воден растом запослености у приватном сектору за 58 хиљада људи”, истакла је она.

Навела је да је разлог и дивесификација индустријске производње, тиме и извоза што је у Србији рађено систематски.

„Управо то нам је помогло да током пандемије мањи део наше индустрије буде погођен, и да задржимо нашу присутност и на другим тржиштима”, оценила је она.

Табаковић је навела да је Србија и током ‘пандемијске’ године имали раст извоза у земље ван ЕЗ, попут земаља централне Европе, Кине, САД.

„Најбољи пример је аутоиндустрија, где Србија има најразличитију палету производа који се у овој области производе - од гума, акумулатора, проводника, па до најсофистициранијих производа попут микрочипова и електромотора. По том основу извоз ауто компоненти смо од 2012. године повећали четири пута – са око 500 милиона евра на две милијарде евра”, рекла је она.

Како је истакла, у Србији су током пандемије наставили да се реализују инфраструктурни пројекти а учешће капиталних инвестиција државе у БДП је прошле године повећано на 5,4 одсто, са 4,9 одсто из 2019. године.

„То је, иначе, препорука која се даје земљама у нормалним условима - повећавајте капиталне инвестиције. У Србији смо тако радили и током пандемије, а наставиће се и ове године са растом њиховог учешћа на више од шест одсто БДП”, рекла је Табаковић.

Оценила је да се у Србији наставило са одговорним понашање јер је уз обезбеђен огроман пакет мера, сачувано учешће јавног дуга у БДП на нивоу који не прелази 60 одсто БДП.

Табаковић је рекла да су девизне резерве не само сачуване већ су и додатно оснажене у кризној 2020. години, и то за 113,2 милиона евра, а њихов раст настављен је и у овој години за 783,9 милиона евра тако да су на крају марта достигле 14,3 милијарде евра.

„То значи да смо наставили да се понашамо одговорно, јер знамо да треба живети и када пандемија прође”, оценила је она.

Додала је да је у сектору информационо комуникационих технологија (ИКТ) остварен раст извоза и у 2020. години.

„Али он није једини. Извоз пољопривреде који је од 2012. скоро дуплиран – са око 750 милиона евра на скоро 1,3 милијарди евра у 2020. години. Пољопривреда је управо она компонента која је направила ону неопходну разлику и помогла расту БДП-а”, рекла је она.

Казала је да је у годинама пре пандемије домаћи туризам убрзано развијан, између осталог, и кроз програм ваучера.

„Током летњих месеци прошле године управо је домаћи туризам надоместио велики део изостанка страних туриста, а ми смо уживали у лепотама наше земље”, истакла је Табаковић.

Како је навела, све су то разлози зашто је Србија и у групи земаља којима је кредитни рејтинг током пандемије или задржан или повећан, што је заиста реткост.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vox ex populi
Tek će se vidjeti kolko košta "konvertibilni" dinar, i koliki je stvarni dug. Kada dođe neko drugi.
VesaD
..a prodaja aerodroma N.Tesla te komercijalne banke jat tehnike zemljista voda suma i šta još što narod nezna verovatno služi da država preživi a ovo sve što Guverner navodi je u reklame za održavanje političke elite na vlasti..
luxe deluxe
Aerodrom Tesla nije prodat , kao prvo
DW
Kada čitam šta Tabakovićeva priča pomislih da živimo u zlatom dobu. Stvarnost je u mnogome drugačija. Odgovor na ovakve tvrdnje guvernera NBS, najbolje je dao Nebojša Katić. Ako Srbija deceniju kasni u odnosu na najgoru državu EU - Bugarsku, onda je sve jasno.
Jovan Djordjevic
Politika je ovaj clanak objavila kao da je u pitanju intervju , moram vam reci da nisam odusevljen i da ocekujem bolje . Tehnicki posmatrano ima tu i tamo istine u navodima guvernerke Tabakovic , no ono sto nedostaje su pitanja , i to veoma nezgodna pitanja . Cena uspeha je gotovo uvek velika , bar za neke ucesnike makar bili i izuzeti od afirmativnih izjava ovakve vrste . Plate radnika , prodaja svega i svacega a nalazi se na zemlji i u utrobi zemlje , zagadjenje i krah demokratije !
Гордана Јовановић
Госпођи Табаковић све честитке на цјелокупном досадашњем раду.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.