Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Мештровићеви Индијанци и Тесла

Верујем да ће „Мештровићеви Индијанци” у Чикагу „преживети” предстојећу расправу, не због интервенција из Хрватске, већ због њихове уметничке и етичке вредности. Желим да верујем и да више нико и никада неће минирати Теслин споменик у Госпићу ни његову родну кућу у Смиљану због његове националне припадности

Почетком марта ове године хрватску јавност, струку и политику  веома је узнемирила објава града Чикага да је међу 41 јавним спомеником чија се судбина преиспитује и споменик Индијанцима Ивана Мештровића, с објашњењем да су скулптуре критиковане због „романтизованих и редукованих слика америчких Индијанаца”. Хрватска дипломатија покренула је дијалог са релевантним саговорницима у Сједињеним Америчким Државама,  два хрватска министарства, Министарство културе и медија и Министарство спољних и европских послова послали су заједничко саопштење у Сједињене Америчке Државе у вези са расправом око судбине поменутих скулптура, а сплитски  књижевник Синиша Вуковић упутио је јавно писмо Тонију Кукочу, играчкој легенди Чикаго булса, који је остао да живи у том америчком граду, да „покуша утјецати на одлуку америчких власти о уклањању скулптура”.

Подсећања ради, „Мештровићеви Индијанци” у Чикагу (Стрелац и Копљаник) су две бронзане коњичке скулптуре које стоје на тргу Конгрес плаза на западном улазу у Грант парк у Чикагу. Скулптуре је у Загребу израдио југословенски и хрватски вајар Иван Мештровић, а у Чикагу су постављене 1928. године. Високе су око пет метара, а с подестом сежу готово једанаест метара увис. Необичност код ових скулптура је у томе да ликовима недостаје оружје. Изостанак оружја је намеран јер је уметник сматрао како их је боље оставити машти док се пажња усмерава на снажне линије мускулатуре људи и животиња, те линеарне узорке коњских грива, репа и перјаница на главама фигура.

Мештровић је упознао Теслу у Америци између два рата – у време кад је научник већ био америчка легенда, а Мештровићево стваралаштво доживљавало врхунац. Теслину жељу да му Мештровић направи портрет чувени скулптор је реализовао после научникове смрти

Непријатно ме изненадила вест о могућем рушењу „Мештровићевих Индијанаца” тим више што сам  пре неколико година имао прилику да им се дивим из непосредне близине као што сам се дивио и неким другим његовим делима. У младости, као студент Правног факултета у Загребу, дивио сам се његовом „Зденцу живота”, његовом првом делу, постављеном испред Хрватског народног казалишта и његовој бронзаној скулптури „Повијест Хрвата”, постављеној испред зграде Ректората свеучилишта, у којој се налази и Правни факултет, чији се мраморни оригинал од 1934.  налази у павиљону парка краљевског двора на Дедињу. А сада под старе дане дивим се његовом Победнику на београдском Калемегдану, испод којег пролазим врло често у последњих 26 година од када ме „олуја” одувала из Далмације на ушће Саве у Дунав.

Елем, ова ситуација око „Мештровићевих Индијанаца” у Чикагу подсетила ме је на недавно рушење споменика у Хрватској. У тој држави је, наиме, током деведесетих прошлог века уклоњено, уништено или оштећено око три хиљаде статуа, споменика, спомен-плоча, модернистичких пластика и других обележја посвећених антифашистичкој борби и оснивању партизанских јединица од 1941. до 1945. године. И све то без „суђења” или било какве стручне, а камоли јавне расправе, која „Мештровићеве Индијанце” ипак чека.

Међу порушенима антифашистичким споменицима нашао се и Теслин споменик на Тргу Николе Тесле у Госпићу,  који је миниран 16. фебруара 1992. од проусташких снага под контролом ХДЗ-а, који је и данас на власти.  И Теслина родна кућа у Смиљану, обновљена после Другог светског рата и претворена у спомен-музеј, такође је опустошена у рату деведесетих. У последњем рату деведесетих до темеља је порушена и Црква Светог Великомученика Георгија у Госпићу, у којој је као свештеник служио Теслин отац Милутин, која је такође била порушена и у Другом светском рату и обновљена управо  уз помоћ православних Срба из Чикага 1964,  а на њеном месту саграђен паркинг, који је и данас ту.

И све се то дешава спомен-обележјима светски познатог научника Николе Тесле,  којег уз то  Хрвати и својатају. А колико је „њихов” најбоље илуструје чињеница да су минирани споменик посвећен њему, обновљен још 2006, тек почетком априла ове године вратили у Госпић али не на старо место, које се сада зове Трг Стјепана Радића, већ на трг у изградњи испред Културно-информативног центра. А ради се о бисти хрватског вајара Франа Кршинића, чији је један одливак изложен испред Електротехничког факултета у Београду, а други на Нијагариним водопадима.

Мештровић је упознао Теслу у Америци између два рата – у време кад је научник већ био америчка легенда, а Мештровићево стваралаштво доживљавало врхунац. То је доба кад настају скулптуре као што су београдски Победник, Његош на Ловћену, Светозар Милетић у Новом Саду, споменик Незнаном јунаку на Авали, као и Стрелац и Копљаник у Чикагу. Мештровић је у то доба радио у свом атељеу у Сплиту, али је боравио и у Америци где се срео са Теслом и потом, са њим наставио интензивну преписку. Теслину жељу да му Мештровић направи портрет чувени скулптор је реализовао после научникове смрти. Теслина бронзана биста настала је 1952. године која се чува у Музеју Николе Тесле у Београду и од које постоје још два одливка, један у музеју у Смиљану, а други у Бечу. Другу, једну од најнеобичнијих скулптура посвећених генију из Лике, Мештровић је извајао између 1955. и 1956. коју је поклонио Институту „Руђер Бошковић” у Загребу, Тесла ће на том месту стајати пуних пола века, кад га је град Загреб, у склопу обележавања 150 година од Теслиног рођења, преузео  и поставио на данашњу локацију, испод Цветног трга. Ове Теслине скулптуре Мештровић је урадио током егзила у Америци, где се склонио спасавајући главу од  Павелићевог режима.

Верујем да ће „Мештровићеви Индијанци” у Чикагу „преживети” предстојећу расправу, не због интервенција из Хрватске, већ због њихове уметничке и етичке вредности. Желим да верујем и да више нико и никада неће минирати Теслин споменик у Госпићу ни његову родну кућу у Смиљану због његове националне припадности.

Документационо-информациони центар „Веритас”

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lazar
Mi smo ozbiljno prevazisli Amerikance. Prvo su 1945 god "crveni oslobodioci" srusili sve spomenike i spalili sve knjige, arhive i tragove Kraljevine Jugoslavije. Potom su pocev od 1990 god "demokrate" rusile spomenike i tragove "crvenih oslobodioca". U U HR, u BiH i dr, promenjena su imena ulica, trgova, brisana cirilica. A jos nedavno je i Goran Vesic promenio imena cetiri beogradske ulice jer su nosile imena hrvatskih gradova.
OK Real
Slabo medijski propracena glupost ovih zabrinutih za sve i svasta. Glupost se tako odnositi prema umetnickom delu. I crtani filmovi su ugrozeni... Takve i slicne "ugrozenosti" dolaze iz SAD koja je rasadnik licemerja i moci medija koji traze bilo kakav izgovor da se reklamiraju.
Мали Ђокица
Не знам да ли је то шовинизам, незнање или тренутно "надахнуће". Тек рушиш у више наврата споменике, родне куће оног који није католик ни Хрват.па чак није ни првославац, а сутрадан га прикажеш како су изнедрили највећег Хрвата, Теслу, чији су преци одвајкада били католици. Исто се то дешава са Шиптарима. Тврде како су они а не Срби староседеоци на Косову, како су све цркве и манастити њихови а онда их их све редом попале. Више од 150 старих цркава које су они изградили још пре 1.000 година????
Ivan
Nikola Tesla je rođen u Hrvatskoj vojnoj krajini koja se nekoliko godina poslije njegovog rođenja vratila pod bansku upravu. Znači rođen je u Hrvatskoj.
EvGenije
[email protected] Tesla se nije rodio u Hrvatskoj već u Austro-Ugarskoj monarhiji. Rodio se u Lici koja je bila naseljena pretežno srpskim stanovništvom. Šta s tim imaju Hrvati koji su mu spalili rodnu kuću i pobili brojnu rodbinu, a protjerali sve što je preteklo? Kao kad čuješ da se rimski car Konstantin rodio u Srbiji. E pa nije, rodio se u antičkom Rimu.
Прикажи још одговора
Radoslav Racić
Civilizovani i kulturni narodi ne pomeraju, a još manje ruše spomenike.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.