петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.04.2021. у 15:57 Милица Димитријевић

Илуминација у делима Мире Бртке

У изложбеном простору Музеја града Београда у Ресавској 40б може се видети више од 300 дела наше познате уметнице – сликарке, скулпторке, режисерке, костимографкиње, модне дизајнерке и активисткиње
Мира Брткова (Фото Википедија/Музеј војвођанских Словака), Једна од изложбених просторија Јеша Денегри (Фото: Владимир Милорадовић)

Врло ефектно, а опет чини се неусиљено, на природан начин – што се не дешава баш често – изложбени простор Музеја града Београда у Ресавској 40б и више од 300 дела наше познате уметнице Мире Бртке (1930‒2014), као да су срасли у једно. Пролазак кроз изложбу која се до 25. априла под насловом „Рефлексије” може на том месту погледати више је него пријатан доживљај, који посетиоца с емоцијом усмерава на сагледавање њеног богатог опуса као сликарке, скулпторке, режисерке, костимографкиње, модне дизајнерке и активисткиње. И то коначно у том обиму, свеобухватно, како она то и заслужује.

– Испоставило се да ниједан други простор не би био овако погодан и адекватан оваквој презентацији која је осмишљена тако да су то поставке у поставци. Ту је један цео низ мањих исложбених целина једне велике ретроспективе – опаска је Јеше Денегрија, нашег саговорника и пратиоца кроз ходнике овог здања.

Фондација „Мира Бртка” и Музеј града Београда успешно су представили избор комплетног прегледа њене продукције, од 1964, односно „Римског периода”, па до 2012, и тиме подсетили на ову даму која је била носилац нових тенденција у српској савременој уметности друге половине прошлог века и која је имала, као ретко који од уметника са нашег простора, широко поље уметничког изражавања. Баштинећи истовремено и наше и италијанско поднебље, црпела је из њих инспирацију будући да је своје образовање стекла у Београду, где је завршила Академију за позориште и филм 1953, а да је уметничку каријеру градила у Риму, где је окончала студије на Академији лепих уметности 1963.

Јеша Денегри (Фото Владимир Милорадовић)

Њени сликарски почеци средином шездесетих година прошлог века одвијају се у атмосфери италијанске уметности периода „после енформела”, а од 1966. даље у сликама, колажима и темперама на картону прелази на колористичку апстракцију у симбиози геометријских и органских облика „тврдих ивица”. Између 1970. и 2012. повремено допуњује циклус „Радова с везом”, у којем обнавља традиционалну мануелну технику обликовања у тканини у сарадњи са локалним ткаљама, Словакињама, док се скулптури посвећује од 1990, радећи и у малим форматима и у онима који се сматрају монументалним. Везе са београдском уметничком сценом успоставља учешћем на Тријеналу 1967. и Октобарском салону 1968. Следе самосталне изложбе у Сарајеву 1970, Новом Саду и Београду (у Салону Музеја савремене уметности) 1971, након којих излаже самостално и у оквиру колективних изложби много пута, да би у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду 2012. била одржана и ретроспективна поставка.

– Сасвим сигурно је да је кључна фаза њеног стваралаштва период чланства у групи „Илуминејшен” у Риму. Она тамо одлази 1959. у почетку бавећи се филмом, али потом тамо има и неколико изложбених наступа пре него што ће се придружити поменутој групи, коју је основао истакнути уметник Абе Нобуја и у којој је било неколико италијанских уметника и наша Милена Чубраковић, Мирина пријатељица и сарадница. У том периоду формирају се одређујући њени погледи на уметност и сликарство, пре свега под утицајем Абеовог научавања, а под појмом којим се група и зове, који би се могао превести као просветљење, имајући на уму духовне идеје које долазе са Далеког истока. То је једна сложена проблематика која је нашој уметници помогла да дефинише у којем ће се правцу касније развијати њен израз и након престанка постојања групе (смрћу осанивача) и њеног потоњег повратка у Србију 1971. Тада следи цео низ њених циклуса у којима ће она мењати и технике и стилска обележја, али је тежиште њеног сликарског стваралаштва засновано управо на овом кратком али врло плодном периоду боравка у италијанској престоници – истиче Денегри.

Говорећи посебно о њеним вајарским делима, која су упечатљива и специфична, он каже:

– Њено стварање у медију скулптуре неко је назвао и постскулптуром, или линеарном скулптуром или цртежом у простору, јер није реч о класичној проблематици скулптуре познатог из историје уметности. Заправо, реч је о делима која су лишена масе и волумена, по неки пут фигуративна, по неки пут динамична и кинетичка, али у сваком случају интересантна дисциплина је по среди. Радови настају у металу нађеном на отпаду и у сарадњи са техничарима који по њеним замислима и захтевима оформљују дела. Таква сарадња у њеном случају могла се пратити и у њеном сликарском ангажману, односно сарадњи са ткаљама и везиљама, па је то и нешто што њен рад додатно карактерише.

Оно што такође не би требало запоставити јесу њен друштвени и културни активизам, као и њена мода (уникатне „Мирине хаљине”) – њене су моделе користиле у оно време истакнуте италијанске глумице, међу њима и Изабела Роселини. Треба поменути и да је основала уметничку асоцијацију „Биро бункер” у Старој Пазови 1994, а да је била неуморна и активна готово до смрти.

Монографија о уметници

Јавност у Београду је у прилици да врло прегледно и свеобухватно сагледа опус ове наше уметнице и у многографији која прати поставку, па се може испратити и то колико је и како њено дело вредновано у студијама историје уметности, наглашава Јеша Денегри, који је уз Саву Степанова, Оливеру Јанковић и Селену Андрић један од аутора текстова у њој. Реч је о обимном штиву под једноставним насловом „Рефлексије Мира Бртка”, а у издању Фондација „Мира Бртка”. Пажњу плене и репродукције радова и фотографије.

Коментари0
68bab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља