уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 15.04.2021. у 19:40
ДР ВЛАДИМИР ЦИЗЕЉ, ОСНИВАЧ ПРИВАТНОГ ТЕХНИЧКОГ НАУЧНОГ ИНСТИТУТА VLATACOM

Vlatacom је доказ да је улагање у науку у Србији исплативије од некретнина!

(Фото Vlatacom)

Ви сте оснивач акредитованог научног техничког института у Србији? Зашто је Vlatacom институт једини приватни у Србији?

Институт Vlatacom је једини технички институт који је до акредитације дошао без икакве подршке државе тако што је новац зарађен на светском тржишту улагао у развој и истраживање, образовање сопствених кадрова, креирање услова за научни рад…

И мени је тешко да разумем зашто код нас нема више сличних институција. Кроз наш пример лако се може видети да је улагање у знање и стварање интелектуалне својине много профитабилније него улагање у некретнине или држање новца у банци.

Ко финансира науку у Србији? Да ли ваш институт финансира држава и ако финансира држава, да ли сте ви онда стварно приватни институт или ипак државни на неки начин?

Наука се у Србији финансира институционално и преко пројеката. Другим речима, новац за науку постоји. Али вечито питање је да ли је тог новца довољно или не. Научна заједница ће сигурно рећи да новца нема довољно. По мени је много важније питање да ли држава има очекивања од науке. Ако нема очекивања, онда је и то мало новца којим се наука финансира – превише.

Институт Vlatacom се финансира зарађеним новцем на светском тржишту. Раније су то били пројекти, а данас велики део прихода долази из продаје интелектуалне својине и трансфера технологије.

Држава не финансира Институт Vlatacom, али и кад би се догодило да Vlatacom конкурише и добије средства намењена науци, утрошеним новцем би се дошло до резултата који би припали држави, али би власничка структура Vlatacoma остала непромењена.

То значи да сте ви данас можда више пословни човек него научник. Зашто се одричете профита и улажете у науку, зар финансирање и развој науке није посао државе и није ли превише рискантно за бизнис? Бављење науком и истраживањима не гарантује ни брз, а ни сигуран резултат? Зар институти много развијенијих земаља и компанија нису већ развили системе, алгоритме или уређаје које ви развијате?

Ово ваше питање описује перцепцију која влада у нашем друштву кад је реч о науци, да је наука ризична работа, да је финансирање науке искључиво посао државе, да ту нема ни брзих ни сигурних резултата, да се у развијеним земљама већ развило оно што се овде покушава. Таква перцепција је један од фактора који је довео нашу науку на ниске гране.

Желим да вас уверим да ми у Србији имамо брилијантне научнике који могу и овде у Србији да развију престижне уређаје, решења, системе, алгоритме, само им је потребно поставити циљеве и створити услове за рад. А ако ме питате да ли сам пословни човек или научник, рекао бих за себе да сам сањар коме се снови полако остварују.

Зашто ипак не купујете готова решења? Ту је ризик мањи, а профит можда већи или сигурнији?

Много тога купујемо, али готова решења никада. Тада бисмо постали трговци, а не истраживачи. Најмањи је ризик када имате сопствена решења, о којима знате све и која можете нудити у свим детаљима. Наша предност је што ми уз решења нудимо и знања да би будуће купце оспособили да они буду произвођачи наших решења уз нашу помоћ. Стичемо њихово неограничено поверење. Продајући једно решење ми смо већ у току истраживања и рада на новом, савременијем. Успешно реализовани пројекат отвара врата новим. И да вас подсетим: профит није само у новцу већ и у интелектуалној својини.

У вашој биографији на Википедији пише да сте радили у Институту Винча више од 20 година. Зашто сте напустили тако престижну установу и основали малу компанију, којој сигурно није био лако да израсте у Vlatacom какав је данас? Ко вам је помогао?

Да је опстала Југославија, ја бих вероватно и данас радио у Винчи. С носталгијом се сећам тих времена када смо имали такве пројекте с којима се и данас поносим. Распад земље, коју сам много волео, приморао ме је на многе кораке у животу на које раније нисам ни помишљао. Искуство које сам стекао у Израелу био ми је путоказ како треба радити. Рад и упорност увек ће донети резултате.

Захтева ли живот научника и пословног човека себичност? Имате ли времена за друге?

Зашто себичност? Пре нека одрицања, али истовремено пружа и велика задовољства.

У институту имам дивне сараднике, сваки резултат ме много радује, упознао сам много људи широм света.

Да, нађем време за друге, прижељкујем да понеко нађе време и за мене, а моја ћерка Сара ми вечито недостаје.

У Београду сте студирали електротехнику, а док сте радили у Винчи, у Америци сте паралелно студирали бизнис. Зашто бизнис, а не науку? Да ли вам је наука тада досадила или сте помислили да се не исплати? Или сте од почетка планирали да ће мала српска компанија израсти у научни институт који данас сарађује с универзитетима као што је Оксфорд?

Живот је нешто најлепше на овом свету. Он много тога доноси спонтано. Наравно, радећи паралелно у две области тада нисам рачунао да ћу формирати институт, али сам био свестан да су обе компоненте неопходне. Лепо је то када наши истраживачи бораве на страним универзитетима, али ја се лепше осећам када страни докторанти долазе код нас.

Стварају се вечита пријатељства.

То што сам давно учио у Америци, данас се не би звало студије бизниса. Кључне области су биле етика у пословању, геополитика, развојни трендови… А страст за развојем и истраживањем никада ме није прошла.

Ко су људи у институту Владимира Цизеља и зашто не раде у другим престижним техничким научним институтима у Србији? Да ли је решење једноставно – само веће плате?

Када примамо новозапослене, један од критеријума је да буду бољи него што смо били у њиховим годинама. Стварамо услове да свако може да се искаже. Имамо стални конкурс за нове идеје и нове пројекте. Два таква пројекта се реализују. Школовање и борба за знање је наш кредо. Плаћамо све врсте усавршавања, путовања у светске центре, изложбе, симпозијуме. Доводимо стране експерте. Запослени морају да се осећају опуштено и када се ујутру пробуде да са задовољством крену на посао.

Како задржавате младе научнике, зар они већином не одлазе у иностранство?

Имамо изазовне пројекте, опремљене лабораторије, библиотеку, дивну зграду, теретану, добре међуљудске односе. Ми скоро и да немамо флуктуације радне снаге.

Нема разлога да иду у иностранство, услови у Vlatacomu су исти или бољи.

А шта Владимира Цизеља, оствареног човека, лично одржава и покреће данас? Импресивна каријера научника, импресивна каријера пословног човека? А и даље сте стално на путу, стално у пројектима, идејама, учествујете у раду научног савета Vlatacoma?

Морамо стално предвиђати шта нас у будућности очекује. Бавимо се стратегијом и предикцијом и наш програм рада стално држимо под лупом. Живим као да данас почињем, заборављам шта смо постигли. Пун сам енергије, нових идеја и планова.

Ваша лична специјалност и љубав су били, можда су и даље, енкрипција. Да ли су „Скајп”, „Вотсап”, „Вајбер” и сличне енкриптоване мреже стварно заштићене или нас ипак могу прислушкивати државни органи или конкуренција?

У праву сте. Живимо у време када је свет постао глобално село, испреплетен комуникацијама и рачунарима. Заштита информација и самих рачунарских система је императив. Развили смо и развијамо алгоритме, протоколе и системе који могу обезбедити поуздан рад. Међутим, њихова примена захтева строгу дисциплину примене што често и није случај. Ланац примене садржи више карика и све морају бити поуздане. Нашим корисницима гарантујемо да немају ризика у примени, ако поштују протоколе, будући да ми у наша решења не уграђујемо „Бекдор”.

Што се тиче „Скајпа” „Вотсапа”, „Вајбера”, не располажем свим техничким детаљима ових система и не могу да говорим о њиховој безбедности. Ми се бавимо својим системима и ту дајемо гаранцију. Данас већ размишљамо о постквантној криптологији, с циљем да модификујемо наша решења тако да им ни квантни рачунари, када се појаве, не могу ништа.

Промотивни текст

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља