петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.04.2021. у 21:26 Александар Боцан-Харченко
АУТОРСКИ ТЕКСТ АМБАСАДОРА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ ЗА „ПОЛИТИКУ”

Лет Јурија Гагарина је корак човечанства у нову космичку еру

Стратешко партнерство Русије и Србије има, без икаквог претеривања, космичку перспективу
Радници у Москви припремају споменик Јурију Гагарину висок 40 метара (Фото ЕПА ЕФЕ - С.И.)

Тачно пре 60 година, 12. априла 1961. године, совјетски пилот и космонаут Јуриј Гагарин постао је први човек који је полетео у космос. Тај догађај је један од најважнијих у историји цивилизације. Остварен је сан многих генерација: човечанство је направило велики продор ка звездама, ка освајању бескрајних простора васионе.

Лет првог свемирског брода са људском посадом „Восток-1”, који се одвијао под вођством легендарног конструктора Сергеја Корољова, постао је могућ захваљујући вишегодишњим напорима научника, инжењера, техничара, градитеља. Тако су се оствариле иновативне идеје пионира космонаутике, међу којима се посебно истиче Константин Циолковски, руски проналазач и визионар на прелазу из 19. у 20. век.

Подвиг Јурија Гагарина несумњиво припада целом свету. Морамо, међутим, да будемо свесни колико је тежак пут прошао народ-победник који је само петнаестак година раније дао одлучујући допринос слому Хитлерове Немачке, савладавши мизантропску идеологију нацизма. Поратни духовни и стваралачки успон је био толико снажан да је држава која је изгубила 27 милиона живота успела да подигне градове из рушевина и пепела, ојача индустријски, образовни и научни потенцијал, и дословно досегне до тада невиђене висине.

Јуриј Гагарин је био оличење тог доба – храбар, талентован, одлучан, а истовремено скроман, мио и драг. Његов отворен, шармантан осмех и искрена жеља да подели своје јединствено искуство донели су му огромну славу и заслужено поштовање. У свим деловима планете – а током своје међународне „Мисије мира” космонаут је посетио око тридесет земаља, од Јапана до Кубе – одушевљено су га дочекивале хиљаде и хиљаде људи.

Александар Боцан-Харченко (Фото Амбасада РФ)

Ова мирољубива порука значајан је део Гагариновог наслеђа. У јеку „хладног рата” он се залагао за идеале несукобљавања, истинског партнерства и равноправности. Није случајно што космичка сфера до данас остаје један од главних праваца деполитизоване међународне сарадње, у интересу свеопштег мира и развоја.

Радује што се Јурија Гагарина и других наших освајача орбиталних висина у Србији сећају с великом топлином у души, која и иначе одликује наше братске народе, и што се пажљиво прате нови успеси Русије у проучавању космоса. Једна од кључних београдских саобраћајних жила куцавица поносно носи име Јурија Гагарина.

Руска школа у српској престоници названа је по првој жени космонауту – Валентини Терешковој. У Лозовику (општина Велика Плана) од шездесетих година прошлог века раде космонаутички клуб и музеј које су више пута посећивали космонаути из Совјетског Савеза и Русије. Поводом 60 година од првог лета човека у свемир „Пошта Србије”, у сарадњи са руском државном корпорацијом „Роскосмос”, припремила је специјално издање поштанских марака.

Данас руско-српска сарадња све више добија иновативну димензију. Одмиче процес организације производње на београдском Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” руске вакцине против ковида 19 „спутњик ве” (узгред, назване по првом вештачком Земљином сателиту, који је лансирала екипа Сергеја Корољова 1957. године).

На дневном реду је изградња у Србији Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације, у оквиру којег се планира производња напредних фармацеутских препарата. Јачају контакти између центара за развој високотехнолошких пројеката, попут руске Фондације „Сколково” и Научно-технолошког парка „Београд”.

На овај значајан дан, са посебном радошћу истичемо да наше стратешко партнерство са Србијом има, без икаквог претеривања, космичку перспективу. Надамо се да ћемо у најскорије време са српским пријатељима успоставити сарадњу у истраживању и коришћењу космичког простора у мирне сврхе и постићи конкретне резултате у овој сфери. 

Коментари1
192a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zika
Politiko, zahvaljujem vam se na ovako lepo napisanom tekstu, tekstu koji bi trebalo da citaju nasi omladinci i oni koji ce u buducnosti da grade Srbiju i doprinose saradnji sa zemljama sa kojima se Srbija granici i sire. U clanku spomenuti vrhunski ruski naucnici, trebalo bi da su cesce u citankama mladezi, koja je napadnuta kojekakvim blogerima i influencerima, cesto polugolim i sumnjivog porekla i morala. Politiko, molim vas za jos ovakvih clanaka. Unapred hvala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља