петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.04.2021. у 21:34 Душанка Станишић

Ходају ли Сарајлије по костима својих најмилијих

На читавом подручју града налазе се бројне појединачне или масовне гробнице несталих Срба, неке од њих су и испод новоизграђених стамбених зграда, игралишта, новоасфалтираних улица или фонтана, каже Милан Мандић
Локација на којој су ископани посмртни остаци у општини Нови Град (Фото Тужилаштво БиХ)

Од нашег дописника
Сарајево
– Вест да су на локалитету Алипашин мост у сарајевској општини Нови Град пронађени фрагменти људских костију узнемирила је породице сарајевских Срба које безмало три деценије трагају за посмртним остацима сродника несталих у Сарајеву током последњег отаџбинско-одбрамбеног рата. Из Института за нестала лица БиХ не искључују могућност да пронађени скелетни остаци најмање три особе, које су ископали грађевински радници приликом извођења радова, припадају српским жртвама.

Више од 220 предратних сарајевских српских породица, колико их живи с надом да ће једног дана пронаћи посмртне остатке својих најмилијих и сахранити их на достојанствен начин, са зебњом ишчекују резултате идентификације скелета пронађених на поменутој локацији и пребачених у просектуру гробља у Источном Сарајеву.

С истом надом живи и породица познатог предратног сарајевског музичара Слободана Самарџића, који је 14. маја 1992. године, заједно с двоје комшија, одведен из свог стана на Војничком Пољу и истог дана убијен. Није познато где почивају његови посмртни остаци. Иако је на месту ликвидације обављен увиђај, о чему сведоче фотографије у поседу породице Самарџић, представници ратних сарајевских власти једноставно не желе да открију локацију на којој је укопан, а ни имена починилаца тог злочина. Као место убиства Самарџића, према више сведочења, помиње се баш локација на којој су пре десетак дана ископани остаци жртава.

„Срамота је да ми и након 30 година трагања и ходања по сарајевским плочницима не знамо када газимо по костима наших најмилијих. Мој отац Слободан, заједно са Станом Шеховац и Радомиром Брацом Гојковићем, последњи пут је снимљен апаратом полиције, на увиђају који је вршила на телима испред Алипашиног моста уз присуство припадника Армије РБиХ. Тај полицијски спис је нестао”, каже Слободанов син Стефан Самарџић.

Сарајево мора, сматра он, да „смогне снаге и да погледа истини у очи” и да „не дозволи да породице српске националности ходају по том граду оптерећене мишљу да се можда под њиховим ногама налазе кости њихових најближих сродника”. Председник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић, који још трага за посмртним остацима свог оца, на почетку рата одведеног из своје куће у сарајевском насељу Неџарићи, апсолутно је сигуран да су на локалитету поред Алипашиног моста ископани скелети српских жртава. То је, како он каже, тек једно од многобројних места на територији Сарајева на којима су смишљено и организовано убијани и „затрпавани” сарајевски Срби, углавном цивили.

„На читавом подручју Сарајева налазе се бројне појединачне или масовне гробнице несталих Срба. Неке од њих су и испод новоизграђених стамбених зграда, игралишта, новоасфалтираних улица или фонтана, попут оне која је саграђена у насељу Добриња”, навео је Мандић за „Политику”.

Према његовим речима, осим грађанима Сарајева, „који добро знају ко је и где све убијао њихове комшије”, судбина сваког несталог Србина позната је и Амору Машовићу, „вечном члану” Колегијума директора Института за нестала лица БиХ, „под чијом командом су измештана тела убијених”. То му је, напомиње, „својевремено потврдио и истражни судија Ибрахим Хаџић”.

Коментари11
75445
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mapko
4000 Srba, civili, ubijeni u Sarajevo tokom rata i to ne od srpske granate, no od nozevima i cevima tako zvane "Armije BiH" u gradu pod kontrolom te iste islamisticke "armije". Ocigledno "haski sud" (degutantna ilegalna tvorevina i farsa od suda) uopste nije ovo okarakterisao kao "genocid" i ako u sustini i jeste. Da ne pricam o operaciji "Bljesak i Oluji" koji su po Becke, Zenevske i Helsinki konvencije pravi genocidi. Sto uopste nije slucaj sa istocnim gradom gde islamisti kukaju da jeste.
Леон Давидович
Доказани злочинци над Србима у Другом светском рату само су поновили злочине деведесетих. А свет је све то сакрио као да се ништа није догодило и онда је створено потпуно нереално мишљење о догађајима из деведесетих.
Оки Доки
@ NVO bibi. А онда је граната са српских положаја, скрећући једно 2-3 пута, под разним угловима, погодила Маркале, је ли тако. Шта све људи нису у стању да ураде и кажу за новац !
Леон Давидович
@ bibi Ради се само о томе што треба истинито приказати шта је било која зараћена страна радила, а не само приказивати нечија лоша дела, а другог идеализовати и приказати безгрешним.
Прикажи још одговора
Славиша Гавриловић
Какав апсурдан наслов. Кости припадају са вјероватноћом од 99,9% Србима, а Сарајлије су 95% Бошњаци.
MILOVAN
Jadni Srbi u Bosni..nemaju ni hrabrosti, ni znanja ,ni vlast u Republici Srpskoj ,koja bi te zlocine predstavila svetu,kao bošnjaci što rade sa Srebrenicom i svim ostalim dešavanjima za vreme rata ,gde sebe predstavljaju kao žrtve
Петар Велики
Миливој Иванишевић, “Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“ у којој је установио да је у Сарајеву у периоду април 1992 - новембар 1995 ликвидирано најмање 7.019 Срба и за све постоје документи са именом, именом једног од родитеља, презименом, годином рођења и годином убиства. Сарајево је и сећање на Казане, на злогласну касарну "Виктор Бубањ", на силовање младих српкиња на Бистрику у војном објекту некадашње команде војне области кад су долазиле да посете своје утамничене мужеве, браћу, очеве.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља