Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где нестаде Оливер Њего

У монографији „100 година Опере Народног позоришта у Београду’’ изостало је, из немара или аљкавости, име једног од најпопуларнијих оперских уметника наших простора, а има и других материјалних грешака
Оливер Њего (Фото А. Васиљевић)

Пре неко вече, у недељу 4. априла, на великој сцени Народног позоришта уприличено је свечано представљање монографије поводом сто година Београдске опере. Јубилеј је, додуше, био прошле године, али је због недостатка пара, монографија успела, ипак, да буде објављена. Аутор је Владимир Јовановић, издавач Народно позориште и „Чигоја”.

Корона ме спречава да посећујем догађаје у култури, али сам дошла до књиге.

Очекивала сам, сто година, па још монографија, неко – репрезентативно дело, бар у првом, визуелном смислу. А оно, као некакав – туристички бедекир!  Књига је готово џепног формата, меких корица, са нагураним црно-белим фотографијама, углавном ситним да се ликови једва разазнају, мада је свака, што је за похвалу, уредно потписана: име уметника,  улога коју је тумачио, назив опере, име композитора и датум извођења. Прецизно, нема шта!

Ипак. Увек постоји оно, али...

У регистру имена на крају књиге тражим неке уметнике, па и  мог драгог пријатеља Оливера Њега. Трљам очи и не верујем: нема слова  Њ. Занимало ме је да видим како је  и којим улогама представљен Оливер Њего, баритон некад, а и данас један од најпопуларнијих оперских уметника. После Њ, следи слово – О.

Оливер Њего је био стални члан Београдске опере пуних осамнаест година, од 1991. до 2007, када је дао отказ и посветио се професури и концертима. И данас предаје на Музичкој академији у Крагујевцу а на бројне позиве за концерте често не може ни да одговори. Сигурна сам, убеђена, да у насумичној анкети у било ком граду, на питање  ког оперског певача знате, одговор би био – Оливер Њего! Знају га и они који нису ни прошли поред опере, а камоли ушли у то здање. Проверила сам ово моје, можда, субјективно мишљење код пријатеља, али  и музичких критичара. Сви су ми дали за право.

А Оливер Њего, маркантна фигура наше оперске и шире музичке сцене, није једини о кога се огрешила ауторска екипа монографије. Нема ни  Тамаре Никезић, мецосопрана, која је члан Опере нешто мање од једну деценију, иако аутор пише о оперским уметницима и догађајима завршно са 2017. годином.

Покушала сам да сазнам о чему је реч и добила одговор да у књизи има још материјалних грешака, да није било пара и да није могао да се обезбеди озбиљан, научни, музиколошки приступ једном овако значајном јубилеју и публикацији. Недостатак новца као аргумент или олакшавајућа околност не може да буде алиби за аљкав и непрофесионалан приступ, поготово кад је реч о публиковању тако  значајног културно- историјског документа. Јер, Београдска опера је некад имала своје ‚‚златно доба” била је међу првима не само у Европи, а бројни уметници освојили су најзначајније сцене света. Тај статус обавезује.

Пошто се не можемо ослонити на стопроцентну валидност података у монографији аутора Владимира Јовановића (штампање су помогли  Министарство културе и информисања Републике Србије и Банка Интеза) било би часно да се  тираж од 500 примерака – повуче! Јер, фелерична роба и може да се прода у пола цене, а фелерична монографија, уз то тако велики јубилеј, тако значајне институције културе какав је национални театар је – блам!

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar
“пуних осамнаест година, од 1991. до 2007” Од кад је то аритметика протерана из Политике?
Sasa Trajkovic
Етнузијазам је само друго име за аматеризам, оваква капитална дела треба да раде професионалци уостало неко је требао и да уради рецензију... аматеризам је нажалост у партократији где је једини стандард патијска књижица а не диплома.
dusko jugoslavija
Zanimljivo bi bilo saznati koliko je para potroseno za monografiju,da bi smo znali sta znaci "malo para"?
Козјера
Код нас се све ради овако, офрље. Ретка су дела, чак и "капитална", која не обилују грешкама, непрецизностима...
Вуксан
Не могу да се сложим са тврдњама да се ради о грешкама. Превише је тих "грешака" да би то била случајност, већ се ту мора поставити питање намере и у извесној мери саботаже. Новац јесте кључни механизам за управљање свим процесима у друштву, па се моја претходна тврдња о намери односи првенствено на особе које обезбеђују финансирање пројеката. Нема оправдања ни за особе које су у раду испољиле непрофесионализам (незнање или намеру).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.