четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 13.04.2021. у 09:46

Пољопривреда није фудбал

(Фото А. Васиљевић)

Пољопривреда и фудбал имају бар две заједничке карактеристике: врло су заступљени у свим државама и сви мисле да о њима знају све (осим што не знају зашто је неко увек добар, а други – лош).

Пољопривреда Србије је по природним условима у првој трећини међу најбољима у свету. Има знатно учешће у општем друштвеном дохотку државе са најмање 10 процената и захваљујући њој опстаје више од 500.000 домаћинстава.

У исто време, у Србији је непознат податак да спада у последњу трећину држава по успешности своје пољопривреде. Актуелна власт то не помиње, док они који то прате и знају – упорно ћуте. Још тежа је истина да пољопривреда Србије већ тридесетак година пада све ниже.

Јавности Србије и даље се редовно сервирају вести о важном успеху извоза, рецимо, малина или јабука, иако то не чини ни промил укупне вредности пољопривреде. Истиче се као велики успех извоз жита, али се не каже да је то продаја важних сировина директно са њива и да тако нешто чини само сиротиња. Са чак два министарства – за пољопривреду и село – у Србији се више троши него што село и пољопривреда од тога имају користи.

Вишедеценијско срозавање пољопривреде има веома тешке последице. Поред смањења броја радних места и обима индустрије, међу најтежим негативним последицама по Србију је велико снижавање плодности земљишта.

Због сложености пољопривреде објективне процене успешности такође су сложене. Из тог разлога у свету су већ одавно усвојена два важна критеријума за две најважније карактеристике.

Први критеријум као укупна успешност – то је удео вредности сточарства  у укупној вредности пољопривреде. Код најбољих држава тај удео чини 60 или више, а код најгорих држава је 30 или мање процената. Према том критеријуму, пољопривреда Србије је из некадашње групе најбољих пала до ивице најгорих.

Други критеријум је одржавање плодности земљишта. Исказује се као број условних грла стоке по хектару пољопривредне површине (УГ/ха = 500 кг/ха). Према овом критеријуму, већина држава Европе има најмање 1 УГ/ха (најбоље државе, са чак 2 УГ/ха, имају проблем с вишком стајњака). Најслабије државе су с мање од 0,3 УГ/ха. У такве државе је већ пала Србија с једва 0,25 УГ/ха. Због тога је квалитет земљишта, пре свега у равничарском делу наше земље, већ опао за трећину. Зато има све мање услова за органску производњу, која постаје стандард у Европи и свету.

Од чега Србија да почне како би урадила нешто за своју тешко оронулу пољопривреду? Први и врло храбар чин био би да се коначно престане са заваравањем о реалном стању. Крајње је време да се заустави даље срозавање и врати на реално могуће искоришћење природних услова. Прва практична мера је да се сачини објективни усмеравајући програм развоја бар за наредних 10 година. Нови парламент Србије морао би већ наредне године да обезбеди услове за примену програма развоја пољопривреде као једне од наших најважнијих привредних грана. Шта то значи по наведеним критеријумима? Најкраће речено – да се покрене добар смер и да се у наредном мандату достигну норме од најмање 40 процената и бар 0,4 УГ/ха. Поред огромног економског значаја, био би то и повраћај кретања сопствене пољопривреде ка врху, где би реално и требало да буде.

Иако имају одређене сличности, фигуративно упоређење фудбала са пољопривредом иде на штету пољопривреде. Фудбал је само игра, а успешна пољопривреда може да допринесе сигурнијем напретку целе привреде, па тиме и спорта. Успешној пољопривреди не треба никаква финансијска помоћ државе – тада држава очекује и добија праву помоћ од ње. Последњих година Србија није више ни у фудбалу оно што је некад била. Слично као и с пољопривредом – разлика је само у великим последицама. Актуелне власти већ дуго се играју тиме да подједнако све знају и о пољопривреди, иако она није за игру.

Др Милан Ст. Тошић,
редовни професор у пензији

Коментари8
b6765
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб В.
Занимљив је (барем нама лаицима) критеријум успешности описан у тексту: успешност се мери процентом заступљености сточарства. Значи ли то да је земљорадња, са свим припадајућим активностима, пољопривреда "нижег реда" у односу на узгој стоке, живине и осталих животиња које се гаје?
Киза
Превише је ово комплексно питање! Али пре свега овде држава мора доообро да "залегне" и да из игре избаци извозно-накупачки лоби (мафију?!), да сама одређује и ГАРАНТУЈЕ откуп и цене, да обустави даљу продају земље странцима, да подржи и обавеже сељаке да формирају задруге... Међутим, видимо да држава ради и потпомаже управо супротно, тако да се поставља питање чије интересе у ствари заступа?! Само питам....
dusan1
Ako gledamo samo ekonomske pokazatelje onda je fudbal itekako značajniji od poljoprivrede. Prodajom jednog fudbalera može se zaraditi više nego prodajom sve pšenice koja se požnje za godinu dana u Srbiji ! I Taj jedan fudbaler državi plati više poreza nego svi ratari i stočari zajedno a da za njega niko nije dao ni dinar podsticaja ! Jedino što se pare ne jedu ali se za njih može kupiti ako ima šta !
dusan1
@Boris. Čitajte pažljivije !
Boris
@dusan1 Probajte da jedete uspjehe tog fudbalera. A da, vi biste ipak Monsanto GMO...
Stevo
Uz poštovanje za lep tekst, moram napomenuti da Srbija nema Ministarstvo za selo, nego ima Ministarstvo za Brigu o selu. A to vam je isto kao da ga i nema.
Zorko
Licno mislim da treba uciti od onih koji imaju iskustva STA i KAKO. Recimo, Holandija je mala zemlja sa hladnom (severnom) klimom ali ima jaku poljoprivredu i Izvozi svoje proizvode po celom svetu. Naravno da tu postoji podsticaj i podrska drzave, preko sredstava (subvencije) iz EU. Kako Srbija usmerava i koristi ta sredstva?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља