среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 13.04.2021. у 17:43

Селаковић: Екстремизам Албанаца све јачи

(Фото Танјуг)

ЊУЈОРК – Министар спољних послова Никола Селаковић истакао је данас на седници СБ УН, посвећеној Косову и Метохији, да је на КиМ политичка ситуација нестабилна, а екстремизам међу Албанцима све јачи.

Селаковић је скренуо пажњу и на најновновије разлоге за забринутост Срба на КиМ, пре свега реакције Приштине везане за манастир Високи Дечани, градњу војне базе КБС у јужном делу Косовске Митровице, војне вежбе КБС..., подривање дијалога са Београдом.

Упркос томе, поручио је Селаковић, Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације.

„Трајан мир и стабилност могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог”, нагласио је он.

Селаковић је указао да су недавни избори на КиМ потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ напротив, постаје све јачи, те да смо сведочили такмичењу међу албанским политичким лидерима у томе који је бољи начин да се испровоцира инцидент у српским срединама.

Подсетио је да је током предизборне кампање у српским срединама исписиван велики број увредљивих и претећих графита, да су албански политичари у пратњи наоружаних лица са ознакама терористичке ОВК ненајављено су долазили у српске градове и села, док су привремене институције настојале да умање подршку коју Српска листа има на КиМ прибегавајући низу нерегуларности.

Према његовим речима, под изговором измена бирачког списка, великом броју Срба на КиМ ускраћено је право гласа.

Указао је да су политички притисци на Србе настављени и након окончања изборног процеса, јер је Србима ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове тзв. владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

Селаковић је рекао да неразумна антисрпска политика привремених институција у Приштини иде толико далеко да су у јануару ове године инспектори и полицајаци из Приштине упали у Дом здравља у Штрпцу и извршили претрес с намером да пронађу вакцине против ковида 19 из централне Србије.

„У тренутку када се цео свет бори против пандемије и када су вакцине једино средство да се стане на пут изазову, а Србија показује подршку и солидарност донирањем вакцина и медицинске опреме свима у региону којима су оне неопходне, Приштина жели да уништи вакцине само зато што су из централне Србије”, констатовао је он додајући да ово није први пут да се српски здравствени систем на КиМ и наши здравствени радници налазе на мети Приштине и екстремиста, преноси Танјуг.

Селаковић истиче да су напади усмерени на Србе и њихову имовину све бројнији, наводећи да се само прошле године догодило више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти.

Позивајући се на податке Мисије ОЕБС на КиМ, рекао је да је у другој половини прошле године број инцидената повећан је за више од 30 одсто у односу на 2019. годину.

„Зато се не можемо сложити са оценом да је 'безбедносна ситуација на Косову стабилна, са неколико инцидената чија су мета биле невећинске заједнице'. Прошлог викенда се, рецимо, догодио ничим изазван физички напад групе Албанаца на два српска младића у северном делу Косовске Митровице”, указао је шеф српске дипломатије.

Селаковић је истакао и да су Срби повратиници посебно угрожена категорија, који свакодневно живе у страху од напада.

Он је нагласио да у Приштини апсолутно не постоји ни трачак политичке воље да се више од 200.000 расељених Срба, који 22 године живе ван КиМ, врате у своје домове, додајући да је и даље 212.995 људи привремено смештено у централној Србији или већински српским општинама на северу покрајине.

Казао је и да се одвраћање повратника врши континуираним и систематским уништавањем економских основа за одрживи повратак, а посебно је, додаје, проблематична злоупотреба оптужница за чињење ратних злочина.

Док хапсе интерно расељене приштинске власти врше, тврди, најснажније притиске на Специјализована већа у Хагу, са циљем потпуног онемогућавање даљег процесуирања низа случајева против припадника терористичке ОВК за тешке злочине почињене како према Србима, тако и према припадницима других националности.

Похвалио је што су коначно предузети напори да се казне бројни тешки злочини, подсећајући да, на пример, нико до сада није одговарао за убиства и отмице 17 новинара током сукоба на КиМ, што је у овом тренутку највећи број нерешених случајева убијених и киднапованих новинара у Европи.

Такође, указује да се нису пред лицем правде нашли починиоци ниједног од масовних злочина почињених над српским цивилима после 1999. године, а било их је неколико – Старо Грацко, напад на Ниш експер у Ливадицама, Гораждевац, Бистрица.

Селаковић је рекао да очекује наставак подршке мисије Еулекс Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, као и њено додатно ангажовање у области владавине права, при чему је потребно да се посебна пажња посветити заштити сведока, као и утврђивању судбине несталих лица.

Такође је изразио очекивање да ће ЕУ донети одлуку о продужењу мандата Еулексу и у наредном периоду.

Посебно је истакао значај Кфора и указао да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора представља кршење Резолуције СБ УН 1244 и потенцијални је извор нестабилности и тензија.

С тим у вези је истакао да Приштина, противно међународном праву не одустаје од планова да инсталира новог безбедносног актера, поручујући да је неприхватљиво доношње једностраних одлука о формирању „Министарства одбране” и отпочињању процеса трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага” у тзв. „Војску Косова”.

Као додатни разлог за забринутост навео је најаву изградње највеће базе КБС у јужном делу косовске Митровице, што Срби на северу КиМ, подвлачи, доживљавају као најотворенију провокацију и претњу њиховој физичкој безбедности.

Изразио је и озбиљну забринутост због најаве учешћа припадника тзв. КБС на мултинационалној војној вежби „Тренутни одговор 21”, чије је одржавање планирано од 17. маја до 2. јуна ове године у организацији оружаних снага САД.

„Додатне разлоге за забринутост даје то што је одржавање дела вежбе планирано и на територији КиМ, ван оквира ангажовања Кфора. Први пут се на територији КиМ распоређују војне снаге које нису у саставу Кфора”, рекао је Селаковић и подвукао да једнострани потези Приштине у процесу милитаризације тзв. КБС представљају претњу по стабилност и очување мира у читавом региону.

Селаковић је рекао да је јасна нервоза Приштине, јер пројекат такозване независности данас не признаје више од половине чланица УН, укључујући и пет чланица ЕУ.

Казао је да је крајње је време да албански лидери покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења.

„Управо је недостатак поверења један од основних проблема у дијалогу Београда и Приштине. Договор се не постиже запаљивом реториком и провокацијама, као што су најаве о уједињењу и стварању 'велике Албаније' или о плановима изградње највеће базе тзв. КБС на северу покрајине”, поручио је Селаковић.

Србија је, истиче, спремна за дијалог, али не и за уцене и претње, а посебно не за ултиматуме које је и недавно изнео премијер привремених институција самоуправе у Приштини Аљбин Курти, који је, подсећа, у прошлости више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније.

„Запањујуће је како Приштина ултиматуме, који у потпуности подривају сваку шансу за дијалог, на шта је указала и ЕУ, назива 'принципима' и како упорно инсистира на томе да Београд призна једнострано проглашену независност 'Косова', након чега би, сматрају они, све остало било решено. У чему је онда сврха дијалога ако се само очекује да Београд призна тзв. Косово? Да ли дијалог значи да једна страна треба да одустане од свега, а друга да добије све? И да ли дијалог, по мишљењу Приштине, претпоставља да се не испуњава оно што је договорено?”, упитао је Селаковић.

Министар је подсетио да је Београд испунио све своје обавезе из Бриселског споразума, док је једина обавеза коју су имале привремене институције у Приштини – формирање ЗСО – није испуњена већ 2.917 дана.

Указао је да проблеми постоје и у примени оних споразума које Приштина номинално не оспорава, наводећи посебно енергетику.

Привремене институције у Приштини су регистровале свог оператера преносног система „КОСТТ”, чиме су, подсећа, оствариле све своје интересе из Споразума о енергетици у оквиру дијалога, али са друге стране нису претходно испуниле свој део обавеза из тих споразума, те до дан-данас онемогућавају оснивање и лиценцирање српских енергетских компанија, које према споразумима на северу Косова и Метохије треба да се баве овим пословима.

Такође, критиковао је и самовољу коју Приштина спроводи у вези са применом споразума о слободи кретања која не заобилази ни званичнике ни друга лица из централне Србије, било да су ходочасници, интерно расељена лица, спортисти или новинари.

Српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, поручио је Селаковић, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.

„Што се Србије тиче, уверени смо да је рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону”, закључио је он.

Коментари4
c143e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zivko
У закључку, инсистирала је на томе да је Србија „починила највеће злочине у последњој декади после нацистичке Немачке“ које и даље не признаје, често користећи реч „геноцид“.Sta je odgovoreno na ovu uvredu?
mrki
A mi,kakvi smo mi postali osim sto stalno isticemo svoju nemoc.Nisam jos cuo odavno neki optimizam ili neki plan da stanemo na put gubljenju teritorije.
Moma Milacic
Bravo .. odmereno i konstruktivno ako je imao ko da cuje.
miki
istorija se ponavlja, postaje dosadno, ista prica ko i 1991 godine ... znamo kako se zavrsila, padom pristinje, jel sad nis na redu ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља