Под заштитом 471 подручјe

Од 1949. године, када је 11. априла по први пут установљен статус једног подручја као заштићеног природног добра, а то су водопади у оквиру Споменика природе „Велика и Мала Рипаљка” на територији општине Сокобања, до данас се у нашој земљи под заштитом налази 471 подручјe.

У Србији се од 11. априла 2009. гoдине обележава национални Дан заштите природе, који је прилика да се укаже не само на значај очуване природе за опстанак живог света и квалитет животне средине и живљења људи, већ и значај управљања заштићеним подручјима.

Захваљујући раду Завода за заштиту природе Србије, под заштитом се у нашој земљи налази површинa од 678.257 хектара.

„У циљу рада на повећању територије под заштитом, са аспекта очувања природних вредности, у 2021. години Завод ће урадити студије заштите за долину Великог Рзава, кањон Вучјанске реке, Горњачку клисуру, Сесалачку пећину, језеро Ћелије и многе друге. Такође, завршетком ревизије студије заштите Парка природе ʻСтара планинаʼ постојеће границе овог заштићеног подручја биће проширене, док ће нова истраживања у циљу валоризације за заштиту бити покренута на око 20 подручја, од којих се као већа издвајају планине Златар, Јелица и Велики и Мали Јастребац,” изјавио је директор Завода мр Александар Драгишић и додао да се наведене активности заштите природе у Србији реализују у складу са мерама и стандардима заштите природе у Европи.

Језеро Ћелије 

„Поред природних добара за која су донета акта о заштити, а која заузимају 7,66 одсто територије Србије, у овом систему налазе се и подручја која заузимају додатних 2,04 одсто територије наше земље за која је покренута процедура објавом на сајту Министарства заштите животне средине. Поред очувања природе у оквиру заштићених подручја, мере заштите природних вредности примењују се и на 101 подручју у оквиру националне еколошке мреже која заузима око 22 одсто територије наше земље,” наводи мр Драгишић.

Као део активности на добијању статуса међународне заштите, Завод ће у 2021. години пружити стручну подршку у покретању поступка номинације Парка природе (ПП) „Стара планина” за упис у европску и светску мрежу геопаркова, као други геопарк у Србији. За чланство у европској и светској мрежи геопаркова, које води  Министарство заштите животне средине, планирана је и Ђавољa варош.

Током године најављена су бројна реализована истраживања: сушења смрчевих шума на подручју ПП „Голија”, госпине папучице на Сувој планини; картирање станишта и приоритетних врста на подручју Специјалног резервата природе (СРП) „Сува планина”, СРП „Јелашничка клисура” и ПП „Сићевачка клисура”; мониторинг чигре, сова, лешинара, соколова и орлова, са циљем сузбијања и спречавања убијања и тровања јединки. Затим мониторинг дивокозе, строго заштићених врста звери и папкара, грчке и шумске корњаче на подручју Пчињског округа, као и истраживање рибљег света у сливу Тимока у ПП „Стара планина”.