четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 14.04.2021. у 12:01 Др Миле Бјелајац*
ЛИЧНИ СТАВ

Желимо да верујемо да је амбасадор говорио по дужности, ништа лично

Др Миле Бјелајац (Фото Анђелко Васиљевић)

Није први пут да се амбасадор Томас Шиб у земљи акредитације сврстава међу дипломате какав је на пример био Цобел, а не међу оне земљаке дипломате какав је био Ајф или Хартвиг. Поводом његове иритирајуће изјаве о оправданости рата 1999, читаоце „Политике” и његову екселенцију желимо да подсетимо, у мери накнадних сазнања и објављених извора, шта је био стварни циљ рата.

Сам Весли Кларк, главнокомандујући НАТО генерал, у интервјуу Дејвиду Мартину за „Би-Би-Си њуз” 2000. изјавио је: „Милошевић, говорећи отворено, никад није стварно схватио да овај рат није стриктно био везан за Косово. То, коначно, није био ни конфликт због етничког чишћења. То је била битка за будућност НАТО, битка за кредибилитет Сједињених Држава као силе у међународним односима.” Тачно, УНХЦР прве избеглице бележи тек 28. марта.

О потреби доказивања кредибилитета САД говорио је и убеђивао делегацију америчких Срба сам председник Клинтон 4. априла 1999. Албанце је поменуо само у првој реченици приликом сусрета.

У Рамбујеу је летвица била намерно подигнута превисоко, како Срби не би могли да прихвате (захтеве). Њима треба мало бомбардовања, и то ће и добити, пише Џејмс Џатрас о фарси у Рамбујеу, где је једном броју новинара, само за оријентацију, баш тим речима то саопштено. И Хенри Кисинџер ће („Дејли телеграф”, 28. јуна 1999) оценити: „Текст из Рамбујеа (...) била је провокација, изговор за почетак бомбардовања.” Немачки „Зидојче цајтунг”, 11. маја 2010. наводи да је конференција у Рамбујеу организована да би НАТО-у дала „легитимитет за дуго планирани војни напад.”

Џон Норис, шеф за везе помоћника државног секретара Талбота, открива онда прикриване разлоге: „То је био отпор Југославије ширењу трендова политичких и економских реформи, а не невоље косовских Албанаца. То најбоље објашњава рат НАТО-а. Милошевић је био проблем за трансатланску заједницу предуго, тако да су Сједињене Државе осећале да ће он једино реаговати на војни притисак (...) Он је изазвао основне НАТО вредности и његову саму егзистенцију”.

Колико се рат желео сведочи и шеф посматрачке мисије Европске заједнице на Косову (ЕЦММ), немачки амбасадор Дитмар Хартвиг. Мисија једнако бројна као и Вокерова (ОСЦЕ). Сведочили су да је ОВК та која врши терор и провоцира, тера Србе у избеглиштво, а да се југословенске снаге држе крајње суздржано, желећи да се очува споразум Милошевић-Холбрук из октобра 1998. Представници ове мисије били су пре Вокера у Рачку и главни су сведоци касније Вокерове манипулације. Како год, западне владе нису користиле извештаје Хартвигове мисије и управо су давале за јавност супротне тврдње. Амбасадори и особље на терену су једино могли да закључе да се није желео мир већ рат. Били су довољно искусни да то закључе. У свом писму канцеларки Ангели Меркел 26. октобра 2007, наводи: „Ни у једном извештају између краја новембра 1998. и евакуације (...) не помиње се да су Срби вршили веће или систематске злочине над Албанцима, нити се макар у једном једином случају говори о геноциду, или инцидентима/злочинима који су слични геноциду (...) Насупрот томе, стално се понављало да, с обзиром на све учесталије нападе ОВК на српске извршне власти, њихове безбедносне снаге показују изванредну уздржаност и дисциплину. Јасан и стално постављан циљ српске администрације био је – да се што прецизније придржава одредаба споразума Милошевић-Холбрук и тако међународној заједници не пружи разлог за интервенцију (...) Сходно томе, до 20. марта није било повода за војну интервенцију, те су тако све мере међународне заједнице које су тамо уследиле биле нелегитимне.” Хартвига је нарочито узбуђивала чињеница да је његова земља још у време рата у Босни подржавала америчку политику независног Косова.

Амбасадор Келер, помоћних Вокера, жестоко је оптужио свог шефа да је поступцима намерно припремао и изазивао рат. Као и Келер, многи чланови Вокерове мисије су знали да је Вокер био део америчке политике да се демонизују Срби и подржи ОВК. Сви они пишу да је највећи узрочник насиља била ОВК.

*историчар и универзитетски професор

Коментари16
b18b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Luis
Ovo je samo jedan od mogućih pogleda na događaje koji su prethodili bombardiranju Srbije. Ipak, izvlačiti detalje kako kome odgovara vodi u stranputicu. Brutalan Miloševićev režim je naprosto tada došao pred zid tolerancije. Sve ono što je pokušavao nametnuti drugima vratilo mu se s kamatama.
Bozidar
Autor je odlicno primetio da je pad SSSRa doveo do raspada Varsavskog pakta, tako da je od 1989 god, NATO prakticno izgubio funkciju i nasao se pred raspadom. Novu ulogu i novu snagu, NATO je mogao da pronadje samo u nekom novom sukobu, novom ratu. Nasi politicari to nisu primetili. Odbivsi da prihvate ultimatum u Rambujeu, pruzili su NATO paktu priliku da se sabere i osnazi, a Srbiju uvukli u potpuno bezizgledni rat
Beli
G-Šib da probuši probni balon svojih nalogodsvaca,spakuje ga u svoj kofer l ponese kuci.Na ovo ga obavezuje normalno ponašanje jednog diplomate.
Radmilo Milicevic
G-din Sib je njegovom izjavom, u duhu Joske Fisera i Rudolfa Sarpinga, gurnuo prst u oko svim zdravo mislecim ljudima. Dr Bjelajac je naveo brojne izjave za koje bi i g-din Sib i njegov ministar trebalo da znaju. Ako uprkos tome ostaju pri svome, to onda znaci da se politika Nemacke prema Srbiji nije promenila i da bi sutra opet postupili na isti nacin. Nije mi drago ali smatram korisnim to sto je g-din Sib rekao. Sad makar znamo na cemu smo a g-dinu Sib zelim prijatan boravak u Srbiji.
Car sloba
Hvala na odličnom tekstu.
Stari realista
NATO normalno zna da bombardovanje Srbije nije bilo legitimno, ali se trude na sve moguce nacine, da to zataskaju. Kada bi priznali istinu onda bi kao agresori morali da plate veliku ratnu odstetu. Bez obzira na sve Srbija bi stalno trebala da Ih "ganja" sa cinjenicama i tako utice na svetsko javno mjenje. Trebalo bi nesto nauciti od Jevreja, oni vec preko 70 godina "potsecaju" Nemacku na holokoust i uspeh nije izostao.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља