субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЕЋАЊЕ: РАЈКО КОЈИЋ (1956 – 1997)

Ако је земља облак

Шездесет пет година од рођења и двадесет четири године од смрти првог гитаристе „Рибље чорбе“
Рајко Којић (Фото: Википедија)

Дванаестог априла 1956. године у Јарковцу је рођен, а једанаестог априла 1997. из Београда је „побегао негде“, можда кад му се на главу срушио читав свет, можда да се унапред подругне распродаји бола, можда и да нам покаже да уме да буде гадан кад је наше пажње  гладан.

Рајко Којић је један од највећих гитариста које је српска и југословенска рок музика дала. Добро, имамо Точка, и Точак је наш Хендрикс. Рајку је недостајало мало даха, мало ваздуха, мало отвореног простора да постане наш Ричи Блекмор. Или не – зашто га поистовећивати с било ким.

У музичком смислу, Рајко је био творац и покретач групе која ће у историји остати упамћена под називом „Рибља чорба“.

На првом „Чорбином“ албуму групи је дао звук, тон, целину. Тај албум, „Кост у грлу“, најбољи је који је овај бенд икад снимио.

Пружио је много и на наредних пет албума. Кад је „Чорба“ објавила своје најпопуларније остварење, „Мртва природа“, поново је заблистао, али већ као човек-творац који се утапа у матици машине.

Оно што је овај гитариста оставио нашем року, а и нашој души, чућете у песмама „Ја сам још она иста будала“, „Хеј, ћале“, „Звезда поткровља и сутерена“, „Остани ђубре до краја“, „Неке су жене пратиле војнике“, „Рекла је“, „На Западу ништа ново“ и у многим другим.

Може ли земља да буде лака? Може, ако је земља облак. У тој земљи, горе, изнад наших ушију, почива и траје Рајко Којић.

Коментари3
f65ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Наташа Вујовић
Безуспешно сам покушавала да научим да свирам гитару док смо као мантру понављали песме наше младости и певали их одлазећи на екскурзије...Били су бунт и велика метафора једног времена, које је неговало критичку свест...Били смо "у току са Светом"...Знали смо предности и недостатке и Истока и Запада... И сањали, иако разочарани првим љубавима, певали "Остани ђубре до краја". Љубав је била колективни амалгам. Боже, колико су ускраћене генерације које нису осетиле ту плиму слободе и самосвести...
Ђорђе Сибиновић
Легенда рок гитаре! Недостижан!
Tašmajdan
Neke davne '79 bio mi je prvi momak sa kojim sam prošetala Tašem, prvi put poljubila...on došao iz malog mesta da studira Višu ekonomsku, ali ljubav prema muzici je bila ta koja ga je odvela drugim putem, drugim putem u svakom smislu. To tinejdžersko druženje trajalo je samo jedne jeseni, ali sećanje na njega traje i danas. Lepo je da postoje ljudi koji ga se sećaju, neka mu je laka zemlja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља