Среда, 27.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је ковач Милоје уништио немачки тенк

У неравноправној борби пред Ужицем против немачке осме тенковске дивизије која је у налету газила пред собом, погинуло 118 бранилаца: 51 цивил и 67 војника
Немачки тенк (фото Википедија)

Ужице – Навршава се сутра 80 година од када је на почетку Другог светског рата група родољуба – грађана Ужица, официра и војника Војске Краљевине Југославије – стала у одбрану овог града 15. априла 1941. пред надирућим немачким окупатором. Тада је код улаза у Ужице на Сарића Осоју, у неравноправној борби против немачке осме тенковске дивизије која је у налету газила пред собом, погинуло 118 бранилаца: 51 цивил и 67 војника.

Један од њих Милоје Зечевић, ковач из Липовца код Тополе, успео је да уништи немачки тенк, али је смртно страдао. Писани извори новијег датума наводе да је Милоје, као мобилисани подофицир југословенске војске, на Сарића Осоју у заседи са својом јединицом чекао окупатора. Кад је немачка колона наишла путем ка Ужицу скочио је на први тенк и бомбом уништио и оклопњак и посаду. Одмах затим Зечевић је покошен ватром из другог тенка.

Отпор наоружаних грађана и војника окупатору био је и у другим деловима града, пред моћнијом силом нису истакли „белу заставу”. Али убрзо су ућуткани топови одбране са Доварја и Забучја. Остало је, ипак, упамћено да се Ужице током Априлског рата није олако предало фашистима.

(Фото С. Јовичић)

Тек три деценије по завршетку рата постављен је на Сарића Осоју споменик палим у тој првој одбрани Ужица у Другом светском рату. Звали су га тада „споменик незнаном јунаку”, јер се није знало ко је уништио немачки тенк. Ваљало је потом да прође још 37 година да би се утврдило да је тај незнани јунак у ствари Милоје Зечевић из Липовца. Њему је 2015. овде постављена спомен-плоча, а поред ње 2016. још једна већа са именима осталих 117 родољуба страдалих на овом месту 15. априла 1941.

Минулих пролећа представници града Ужица, Народног музеја и борачких удружења код овог споменика одавали су пошту погинулима. Најављено је да с ће то урадити и овог 15. априла, на 80. годишњицу догађаја.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Борба није била неравноправна него бесмислена, без школованог кадра, припадници Комунистичке партије су гурнили у смрт десетине ужичких мајстора и занатлија, нико их није теро да трче пред немачку колону. И сада уместо да се из ове трагичне погибије извуку поуке, ми још величамо њихову бесмислену смрт. Погинути за слободу је часно, али погинути глупо је бесмислено. Исто је и са Сремским фронтом, итд...
Zoran
Brate ovo nema veze sa Kadinjacom i onom suludom pogibijom celog bataljona.Ovo je bila borba u Apriskom ratu.
Tašmajdan
Tačno. Nepobitno tačno. Iako naprimer Gavrila Principa niste ni pomenuli. Do dan danas niko od ovih dežurnih rodoljuba, koji su se prvo klanjali Brozu, pa onda Slobi, pa danas Putinu i Siju.... nije u stanju da navede i obrazloži kakvu je korist imala Srbija, ili Srbi u Bosni od atentata u Sarajevu. Razaranja i satiranje cele jedne generacije muškaraca, pa se to još slavi. Ludilo!
Nikola
Sramota u kakvom je stanju spomenik! To samo pokazuje nas odnos prema proslosti i herojima.
Vladimir Jelic
Herojski čin! Večno hvala!
Милош
Већина људи која је пружала отпор је имала само један циљ, ослобођење од Немаца. Сви су почели на страни наше војске наравно, а потом се јавио и партизански покрет. Жалосно је што смо се поделили у Другом светском рату, и због тога ће заувек бити бачена сенка на херојски отпор обичних љути, регуларне војске, и партизана. Слава и хвала свима у сваком случају.
Саша Микић
КПЈ је Други светски рат дочекала са 8000 чланова. У почетку рата у партизанским јединицама су већина били комунисти, да би крај рата дочекали у јединицама у којима су комунисти били у мањини. Значи да се већина борила за слободу, а не због саме идеологије. Што се тиче ЈВуО и ту је било разлике. Доста њих је штитило народ и да их није било народ у тим крајевима не би преживео. Они који су послушали краља после рата су имали све привилегије као и други.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.