Ужице – Навршава се сутра 80 година од када је на почетку Другог светског рата група родољуба – грађана Ужица, официра и војника Војске Краљевине Југославије – стала у одбрану овог града 15. априла 1941. пред надирућим немачким окупатором. Тада је код улаза у Ужице на Сарића Осоју, у неравноправној борби против немачке осме тенковске дивизије која је у налету газила пред собом, погинуло 118 бранилаца: 51 цивил и 67 војника.
Један од њих Милоје Зечевић, ковач из Липовца код Тополе, успео је да уништи немачки тенк, али је смртно страдао. Писани извори новијег датума наводе да је Милоје, као мобилисани подофицир југословенске војске, на Сарића Осоју у заседи са својом јединицом чекао окупатора. Кад је немачка колона наишла путем ка Ужицу скочио је на први тенк и бомбом уништио и оклопњак и посаду. Одмах затим Зечевић је покошен ватром из другог тенка.
Отпор наоружаних грађана и војника окупатору био је и у другим деловима града, пред моћнијом силом нису истакли „белу заставу”. Али убрзо су ућуткани топови одбране са Доварја и Забучја. Остало је, ипак, упамћено да се Ужице током Априлског рата није олако предало фашистима.
Тек три деценије по завршетку рата постављен је на Сарића Осоју споменик палим у тој првој одбрани Ужица у Другом светском рату. Звали су га тада „споменик незнаном јунаку”, јер се није знало ко је уништио немачки тенк. Ваљало је потом да прође још 37 година да би се утврдило да је тај незнани јунак у ствари Милоје Зечевић из Липовца. Њему је 2015. овде постављена спомен-плоча, а поред ње 2016. још једна већа са именима осталих 117 родољуба страдалих на овом месту 15. априла 1941.
Минулих пролећа представници града Ужица, Народног музеја и борачких удружења код овог споменика одавали су пошту погинулима. Најављено је да с ће то урадити и овог 15. априла, на 80. годишњицу догађаја.
