субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 15.04.2021. у 11:58

Словеначки портал објавио нон пејпер о идеји промене граница – Република Српска Србији, а Косово Албанији

У документу се предлаже уједињење Косова и Албаније, где би српски део Косова добио посебан статус по узору на Јужни Тирол, затим уједињење већине територије Републике Српске са Србијом, при чему би Србија пристала на уједињење Косова и Албаније
(Принтскрин)

ЉУБЉАНА – Словеначки портал „Нецензурисано” објавио је незванични дипломатски документ, такозвани „нон пејпер” у коме се помиње идеја поделе БиХ, припајање Републике Српске Србији и Косова Албанији.

Портал подсећа да се од понедељка у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини спекулише о томе да ли је премијер Јанез Јанша заиста послао у Брисел нон пејпер, у коме се помиње ново цртање граница на подручју бивше Југославије.

За сада нико званично није потврдио да је председник Европског савета Шарл Мишел од Словеније добио документ таквог садржаја, међутим незванични дипломатски документ, који предвиђа распад Босне и Херцеговине, припајање Републике Српске Србији и уједињење Косова са Албанијом заправо постоји, тврди словеначки портал, преноси Танјуг.

Портал даље наводи да је документ под називом „Западни Балкан - пут напред”, кабинет Шарла Мишела примио још у фебруару.

„Ко је то написао, не може званично да се зна. Према изворима словеначких новинара, засигурно није написан у словеначком Министарству спољних послова. Део његовог садржаја могао је бити написан, према неким информацијама, у Будимпешти”, пише портал и додаје да се у дипломатским круговима документ назива „словеначким” јер је наводно Јаншин кабинет учествовао у његовом слању на разне адресе.

Али, будући да се ради о незваничном дипломатском документу намењеном комуницирању различитих ставова и иницијатива без званичног карактера, „нема ни главу ни потпис”, а до Мишела је, наводи се, дошао мимо званичне дипломатске поште, због чега се његово постојање може у било којем тренутку јавно порећи.

Због тога, тврди портал, то није званични став Словеније, већ само један од неформалних предлога за могуће решење питања која се тичу земаља бивше Југославије.

„Али његов садржај је у потпуној супротности са свим важећим документима на којима се темељи спољна политика Словеније. Документ је прилагођен српским и хрватским националистичким круговима, који већ три деценије раде на комадању Босне и Херцеговине”, пише портал.

У уводу документ спомиње „нерешена национална питања Срба, Албанаца и Хрвата”, која су се појавила након распада Југославије, а аутори документа истичу да чак и након успостављања мира након завршетка ратова, обећаних европских перспектива и напретка Северне Македоније и Црне Горе у овом правцу у региону, „кључна питања остају нерешена”.

У тексту се као главна нерешена питања истиче да је Дејтонски споразум 1995. године, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, практично препознао оно што је постигнуто у рату, али не у принципу, да је тренутно тешко замислити европске перспективе Србије и Косова, да се чланство БиХ у ЕУ може у потпуности искључити.

Такође, помиње се и да је празан простор у међувремену искористила Турска, која је повећала свој утицај у БиХ и Северној Македонији, да осим Турске и неколико политичара наклоњених тој земљи, нико није задовољан ситуацијом у БиХ.

Аутори документа нагласили су да Србија, Хрватска и Албанија тренутно имају стабилне владе и да су њихови изабрани политичари способни доносити стратешке одлуке.

У кључном делу нон пејпера, као решења за проблеме предлаже се уједињење Косова и Албаније, где би српски део Косова добио посебан статус по узору на Јужни Тирол, затим уједињење већине територије Републике Српске са Србијом, при чему би Србија пристала на уједињење Косова и Албаније.

Предлаже се и да се хрватско национално питање реши спајањем већине хрватских кантона у БиХ са Хрватском или давањем посебног статуса хрватском делу БиХ, такође по узору на Тирол.

Сва ова решења, сматрају аутори нон пејпера, убрзала би преговоре о чланству земаља Западног Балкана у ЕУ и НАТО-у.

Ипак, оцењује „Нецензурисано”, то су предлози којима се оштро противе у САД-у, Немачкој, Француској и другим европским земљама, а међународна заједница наглашава важност територијалног интегритета БиХ и противи се новом исцртавању граница на простору бивше Југославије.

„Зелено светло за распад Босне и Херцеговине и уједињење Косова са Албанијом дало би нови замах српским националистима у Црној Гори и албанским националистима у Северној Македонији, двема чланицама НАТО-а”, пише портал.

Оцењује се да је то што се документом спомињу Словенија и Јанша вероватно највећи ударац за предстојеће словеначко председавање ЕУ.

Ипак додаје се да Јанша није изричито порекао постојање документа, већ да је нагласио да би „било тешко предати нешто Шарлу Мишелу у фебруару или марту, будући да га је последњи пут срео прошле године”.

Али, постоји много могућих начина на које је документ могао стићи до Брисела, наводи портал и као пример наводи састанак Вишеградске групе средином фебруара у Пољској којем је присуствовао Мишел и где је Јаншин најближи политички савезник у ЕУ Виктор Орбан могао да му достави документ.

У документу се говори и о будућим „корацима”, односно о „тихој провери” код доносилаца одлука у региону и међународној заједници да ли се план може спровести.

„Ако се докаже да се не може постићи споразум, документ ће задржати статус нон пејпер”, закључује портал.

Према информацијама портала Нецензурисано, последњих месеци о БиХ су постојала три „нон пејпера” у којима је Словенија на овај или онај начин учествовала.

Коментари50
1ab7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сима
Ја се залажем за декомпоновање Југославије , да се вратимо на 1914 . нпр. Па лепо Словенија је део Аустрије , Хрватска је део Мађарске итд, итд
Mirjana B
Gledamo unazad uvek su bili pismonoša i vesnici ideja koje su izgledale nemoguće a ipak su se realizovale, čega se uzasavam. Svi smo se zgrazavali kad su odbili da nose štafetu, nedugo zatim pao je Berlinski zid i sve socijalističke države. Bilo je neverovatno da im se žuri da izadju iz Jugoslavije i šta se desilo, kod od njih desetodnevni rat a kod drugih pokolj. Bolje da ćutimo, šta ce nam više teritorije kad ne znamo ni ovim što imamo da upravljamo.
Slavoljub
Jansin predlog je dobra polazna osnova za pregovore, Srbija bi trebala sa Srpskom da se ujedini stim da dobijemo siri izlaz na more, bar do Splita, a Hrvati da preuzmu piranski zaliv tako da svi i daju i dobiju
Splićo
@Slavoljub Ima tu jedan ozbiljan problem. Hrvati su jako posesivan narod i ne daju svoje, ma što to bilo.
Źarko Savić
SLOVENCI PREKINITE MEŠANJE U TUĐE POSLOVE I PITANJA. ŠTO SE MENE TIČE JA BI VAM DAO ULTIMATUM. PREKINITE. NISTE POZVANI DA REŠAVATE ONO ŠTO VAS SE NE TIČE.
Дејан.Р.Тошић
Колико читам коментаре,већина коментатора није или схватила или су прихватили да се Србији мирно одузима део уставне територије Косова са 300.000.протераних Срба ради "уједињења".Кад амбасадор Немачке извали глупост тада су сви за "дипломатску ноту"а кад Словенци дигну причу са одузимањем српске територије,тад нема "дипломатске ноте". Зар је могуће да Срби из Босне мисле,заједно са Словенцима, да ће се Срби из Србије одрећи и делића свога Косова и Срба са Косова ради босанских гудура и вртача.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља