четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 18.04.2021. у 18:00 Мирослав Радивојевић

Александар од Вука: мистерија Сазонов

Без намере да улазимо у питања уметничке слободе и филмског језика, указујем само на пропусте у серији, имајући у виду истакнут циљ Вука Драшковића и сценаристе и редитеља Здравка Шотре да осветле историјски улогу главног лика, краља Александра Карађорђевића
(Срђан Печеничић)

Од пре неког времена на телевизији Нова С и преко повезаних интернет платформи имамо прилике да гледамо екранизацију романа Вука Драшковића о краљу Александру Карађорђевићу. Без намере да улазимо у питања уметничке слободе и филмског језика, овде ћемо се осврнути само на пропусте у серији, имајући у виду истакнут циљ Вука Драшковића и сценаристе и редитеља Здравка Шотре да осветле историјски улогу главног лика.

Просечном гледаоцу можда и највише „боде” уши често помињање Лондонског уговора од 26. априла 1915. године. Ауторима серије је овај међународни правни акт био и више него инспиративан. Они, међутим, као да нису добро прочитали садржај поменутог споразума. Другачије се не може објаснити изјава, како је Лондонским договором Румунији „гарантован” Банат („до Тисе и Дунава, укључујући Панчево”). Подсетимо, ради се о договору Русије, Француске и Велике Британије са Италијом, којим је постигнут њен улазак у рат на страни Антанте. Румуније нема међу потписницама, али ни у тексту није поменута ниједном речју! У оквиру овога улази и произвољно тумачење да су ратни савезници захтевали од Србије препуштање Баната, што се наводи као речи регента Александра. Наравно, он је „одбио” такав Лондонски уговор, који му у стварности никада није ни био понуђен. Додуше, и аутори серије су недоследни, те нисмо начисто је ли га српски политички врх одбацио или није знао за њега.

У низ нетачности спадају и изјаве да су Италијанима обећани: Бар, цела Бока Которска, „све од Улциња до Дубровника”, и сва јадранска острва. Чак и радознали, који се упусте „сурфовање” интернетом, врло брзо ће наићи на целокупан текст споразума, штампан 1920. на француском и енглеском језику, у Лондону. Упорнији, и на његову руску варијанту. У свим верзијама, потпуно идентичним, пише да „интересна зона Србије и Црне Горе” иде од рта Планке (југоисточно од Шибеника) до ушћа реке Дрим (у Албанији) и обухвата острва: Велики и Мали Дрвеник, Чиово, Колочеп, Јакљан, Шолту и Брач. Дакле, од градова, укључује: Сплит, Дубровник, Котор, Улцињ, Бар, Скадар, Медову и Љеш (опширније, наш рад у часопису „Истраживања”, бр. 31 (2020) – доступно онлајн. Поменимо да лик који представља војводу Петра Бојовића у другој епизоди изјављује, уколико не буде формирана Југославија, да „ћемо са Хрватима морати делити и Босну, и Херцеговину”, а „остати и без изласка на море”?!

Будући да су за „тако неправедан” текст Лондонског уговора били одговорни ти „бездушни”, „брутални” савезници, у „Александру од Југославије” смо чули и њихов глас. И то од званичника царске Русије, де факто покровитељке Србије у наведеном периоду. Министар иностраних дела Сергеј Сазонов каже професорима Александру Белићу и Љуби Стојановићу, после „месец дана дреждања” у Петрограду, да зна како ће Срби бити „огорчени“ када сазнају текст договора, али да „раме за плакање” нађу на другом месту, на пример „у Паризу”! Нашој персони, као истраживачу српско-руских односа није познат овај царски шеф дипломатије из серије. Ми знамо за оног Сазонова, који је молио Белића и Стојановића да му не замере што је пре свега Рус, јер је „одмах после тога Србин” и убеђивао их како ће „заслуге Србије бити стоструко награђене”. Који је тих дана преко посланика Мирославу Спалајковићу, готово пророчки поручио Србима да ће „добити толику територију да ни за сто година” неће „је моћи довести у ред” (опширније у нашој дисертацији „Србија и Русија 1913–1918.” доступна онлајн).

И не само то. Сазонов је у току савезничких преговора са Италијом готово у потпуности успео да одбрани планирани „минимум” интереса „Српског краљевства”, према његовом мемоару руском цару Николају Другом од 15. марта 1915. године (не жртвовати ништа даље од Шибеника). Уступке које је Русија направила у току разговора били су из земљишта почетно назначеног Хрватској, без обзира на политичку форму у којој би постојала после рата. По тексту савезничког споразума са Италијом њој је био намењен потенцијални излаз на Јадранско море од Волоског (мало насеље, североисточно од Опатије) до северне границе Далмације. Деценијама је наша историографија прећуткивала тај сегмент Лондонског уговора, подводећи цео текст под идеолошку поставку повреде „југословенских интереса”, манипулативним коришћењем историјских извора другог реда.

Поред низа озбиљних фактографских и материјалних грешака, сведоци смо да се у серији „Александар од Југославије”, намерно или нехатом, наставља такво посматрање ствари.

Научни сарадник, Одељење за историју, Филозофски факултет у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари14
7add4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Данијел
Подржавам овако аргументоване критике. Од Драшковића боље и не треба очекивати.
Matorac koji se seca
Hvala autoru na clanku. Lepo prikazana istorija koju bi svi trebali znati. Nazalost, politicari (uspesni, a jos vise oni neuspesni) cesto posezu za korekcijama istorije da bi dobili koji politicki poen danas. U laznim prikazima istorije, Vuk Draskovic je prednjacio jos od svog pojavljivanja na politickoj sceni. Od srpskog nacionaliste, osnivaca Srpske Dobrovoljacke Garde i sakupljanja dobrovoljaca koje je slao u rat u Bosni i Krajini, do opsesivnog EU-zagovornika. Covek koji radi sta mu se kaze.
Литература
Сан Данковог Милутина: "а краљ Александар ми приђе и пита: Војниче, да л’ ће мени српски народ моћи да опрости страдања волика? Не може ти опростити никад нико, ти си, краљу, начисто сатро овај народ и он ти више никад неће бити што је био, не може и да оће, нема ко, нема људи, изгинуо народ. Погледај, твоје величанство, ове људе - покажем му на оне наше лешеве, пуна и’ обала - оба ти ока, твоје величанство, зашто ваки народ сатре; више ваки Срба неће бити, а мого си се њима дичити широм света".
stari doktor
( II deo) A koliko je bilo nedorečeno, vidi se i iz podatka da je u novembru 1918 u Temišvaru došlo do sukoba između srpskih trupa i rumunskih nacionalista, kada je poginuo jedan srpski oficir. Rumunija je bila najveći dobitnik ulaska u rat na strani Antante, posebno ako se ima u vidu njen izlazak iz rata posle poraza protiv Austro-nemačkih trupa 1917, pa ponovni ulazak u vreme kada je bilo jasno ko je krajnji pobednik. Deo Banata je spašen u Versaju isto kao i Dalmacija.
stari doktor
Predlažem onim čitaocima koji su više zainteresovani da pročitaju srpsko izdanje knjige kneza Grigorija Nikolajeviča Trubeckog, diplomate i ruskog poslanika u Srbiji posle Hartvigove smrti, poglavlje "Pritisak Saveznika na Srbiju", str. 121-158,koja se najvećim delom odnosi na dva pitanja: 1) Londonski ugovor i 2) ustupanje Makedonije Bugarskoj i poslerane kompenzacije Srbiji. Str.122/123 su skoro isključivo posvećene Rumuniji i pitanju Banata. On je de facto ostao nedorečen sve do Versaja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља