понедељак, 21.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на трагични новосадски април

Oд 13. априла, наредних неколико дана страдало je 500 људи, углавном српске и јеврејске националности. Убијани су у одмазди, једном осветничком нападу
За неколико априлских дана 1941. убијено je 500 људи, углавном Срба и Јевреја (Историјски архив Новог Сада)

Нови Сад – Бивши службеник Богдан Шикопарија успео је да се спасе смрти током стрељања групе људи у Новом Саду у Другом светском рату, када се рањен извукао из плићака Дунава и сакрио у оближњој шуми. По ослобођењу је био саслушан пред анкетном комисијом при Комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника у Војводини, а документ о томе чува Историјски архив Новог Сада.

Шикопарија је испричао да су га у његовој кући у Новом Саду (13. априла 1944, како је руком записано на документу, али верује се да је датум ипак из 1941), напали мађарски погранични војници, на пријаву неког молера Ф. да има сакривену пушку.

Претучен је и опљачкан, а онда одведен у затвор окружног суда који је већ био препун премлаћених људи. То питање „претрпаности”, како је навео, решавале су мађарске војне судске власти тако што су једанпут дневно, а некад и по два пута, одабирали по 50 затвореника из постројене групе, који су одвођени на стрељање, по одабиру истражног судије К. М.

„Тако сам и ја једног дана одабран са групом од око 50 и одведен на стрељање на обалу Дунава. Ту смо сви морали да клекнемо у воду у плићак како би лакше након стрељања могли бити гурнути одмах у Дунав који је лешеве пострељаних односио. Када смо сви тако у плићак поклецали, погранични војници су нас митерљезом стали стрељати. Ја сам само чуо јаук и запомагање, а онда сам се и ја онесвестио задобивши хитац у десну сису.

Тако сам у несвестици лежао до навечер а тада сам се освестио и видео око себе лешеве стрељаних другова како се ваљају по плићаку мртви и крвави. Моја рана срећом није била смртоносна и ја сам се кад сам се освестио придигао, отишао сам у оближњу шуму и ту сам чекао док се није смрачило, а онда сам побегао у болницу Др Узелца где ми је пружена прва помоћ”, изјавио је Шикопарија, наводи се у записнику анкетне комисије.

Његово сведочење говори о једном од бројних трагичних новосадских догађаја током окупације, од чијег почетка се ових дана навршило тачно 80 година. Немачке снаге су биле ушле у Нови Сад 12. априла, а Хортијева војска 13. априла 1941. након чега су уследили дани одмазде над цивилним неборачким становништвом, подсећа директор Историјског архива града Петар Ђурђев.

„Сматра се да је од тог 13. априла наредних неколико дана страдало 500 људи, углавном српске и јеврејске националности. Убијани су на правди бога, у одмазди, једном осветничком нападу. Војници су упадали људима у двориште, пуцали, правили метеж и онда њих оптуживали”, каже за „Политику” овај историчар.

Одвођени су на егзекуције у касарну „Војвода Бојовић”, у Футошку улицу, делове града у којима су живели Срби – Подбару, Салајку, као и на периферију, у Рајину шуму која одваја Нови Сад од каћког атара, а ту се иначе пре тога, напомиње Ђурђев, ишло на Ђурђевдански уранак.

Одборник Бојан Радојевић (ДСС) каже да је 13. април после рације, можда најцрњи дан у историји Новог Сада и наводи да његова странка покреће иницијативу да се овај датум достојно обележава.

„Дан се уопште досада не обележава и ми сматрамо да је то срамота за Нови Сад, јер после рације, 13. април је можда најцрњи дан у историји Новог Сада. Сматра се да је на тај дан, и следећа два дана, пострадало око 500 жртава, претежно Срба и Јевреја”, казао је овај одборник уочи прошле седнице градске скупштине која је одржана 13. априла.

Поводом 80 година од почетка окупације, Историјски архив града приредио је изложбу „Нови Сад у априлу 1941” о неколико најважнијих догађаја које се односе на 27. март, шестоаприлско бомбардовање, дизање моста у ваздух, укључујући и догађај из оближњег Сирига, који се сматра првим масовним злочином над цивилима на простору некадашње Југославије, када је у једном сату, према наводима историчара Ђурђева, убијено 111 људи.

 

Коментари9
8e2d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Luis
Šta je radio Nedić za to vrijeme?
Саша Микић
У Србији у то време је била окупациона немачка власт. Комесарска управа Милана Аћимовића је успостављена 30 априла, а Влада народног спаса на челу са Миланом Недићем тек у августу. Уосталом по договору између Сила осовине Бачка је припала Мађарској, тако да Немци ту нису имали неког већег утицаја.
Саша Микић
@Lazar Нису били неодговорни официри, већ добро плаћени британски агенти. @Draskone Или нисте добро прочитали текст, или не знате историју. Нови Сад и цела Бачка су припали Мађарима и рацију и бацање под лед нису извеле усташе, већ мађарски хонведи.
Lazar
Ovaj zlocin se desio samo 16 dana posle puca koga je izvela grupa neodgovornih srpskih oficira. Oni su 27 marta uhapsili kneza Pavla i srusili vladu koja je potpisala mirovni ugovor sa Nemackom. Hitler je odlozio napad na SSSR i napao Jugoslaviju. Pucisti nisu znali da ce im parola BOLJE GROB NEGO ROB doneti rat, haos i genocid. Skoro svi oficiri-pucisti su pobegli u inostranstvo da se nikad vise ne vrate.
Draskone
Srbi ponovo zalaze u sitna crevca. Zašto su ustaše izvršile odmazdu. Kakav besmisleni komentar. Po toj logici mora da Su srbi i Jevreji nešto zgrešili pa su ih hiljade bacili pod led u dunavu. Najekstremnijim fašistima, koji se zovu ustaše, bilo je potpuno svejedno ima li iki nema razloga za odmazdu. Taj dan svakako treba obeležavati. Da senezaboravi.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
13. април 1941? Пре ће бити како пише у записнику, 1944. Јер тако брзо, пре него што је и окончан Априлски рат, ни Немци нису могли да успоставе власт, а камо ли Мађари.
Драган П.
Мађарска војска је по целој Бачкој починила бројне злочине баш приликом уласка у њу, док је Априлски рат још трајао. Први масовни злочин у целој Југославији у 2. св. рату био је масакр у Сиригу који је и поменут у чланку. Разлог је био пропаганда. Свој упад у небрањену Бачку Мађари су хтели пред својом јавношћу да представе као херојско "ослобађање" својих "јужних крајева" и победу над Србима после жестоке борбе. Зато су исценирали сукобе, а заправо су извршили бројне масакре над цивилима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља