петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 16.04.2021. у 09:46 Дејан Алексић

Град даје по 5.000 динара за куповину бицикала

Првих 2000 Београђана који се пријаве, од јула добијају субвенције за двоточкаше домаће производње
Љубитељи двоточкаша поздрављају меру, али кажу – још много тога треба да се уради да би Београд, најраније за деценију, колико-толико добио епитет бициклистичког града (Фото: Н. Марјановић)

Нове бициклистичке стазе по Београду се граде, али никако да оне, нарочито у центру града, буду напокон и међусобно смислено повезане. Већ неколико година градски оци најављују и увођење система јавних бицикала у виду јавно-приватног партнерства, али и ту за сада нема већих помака. Надлежни у граду упорно се труде да покажу како заиста желе да, попут Токија или Копенхагена, и наша престоница постане бициклистичка оаза, али за сада им слабо то успева. Да ипак не одустају од тог наума, сведочи и последња најава на ову тему – субвeнције грађанима за куповину бицикала.

Како је најавио Горан Весић, заменик градоначелника град ће од јула почети пријаве за помоћ од по 5.000 динара за куповину бицикала и то за првих 2.000 Београђана који се пријаве на конкурс.

Услов за добијање субвенције, како је појаснио, јесте да бицикл буде домаће производње.

– Желимо да помогнемо да што више грађана користи овај еколошки прихватљив и здрав вид превоза – навео је Весић.

А шта на ову најаву кажу бициклисти, они који се највише и разумеју у ову тематику? Зоран Буквић из удружења грађана „Улице за бициклисте” сматра да је ово добар потез и да га треба подржати, без обзира на то што износ субвенције, како оцењује, није богзна какав.

– Ову меру смо тражили још прошле године у ово време, између многих ствари, као што је на пример измена Закона о безбедности саобраћаја, укидање ПДВ-а на бицикле... То смо захтевали и у оквиру Плана квалитета ваздуха који је недавно био на јавном увиду. Ипак, оно што бих ја волео да су ове субвенције урађене на националном нивоу, за целу земљу – каже Буквић.

Како додаје, када је реч о домаћим произвођачима бицикала, ту свакако постоји конкуренција, односно не може се рећи да има монополиста.

– Већина делова за бицикле се набавља из иностранства па се онда овде склапају. Просечан градски бицикл, који није богзна шта, али је функционалан, кошта између 20.000 и 24.000 динара. Лагани спортски планински бицикли, квалитетни, са високим степеном преноса и са доста брзина коштају и до неколико хиљада евра, али просек је 500–600 евра. Ту мислим на средње добар бицикл, који може да се користи и у граду и у природи – наглашава Буквић.

У престоници је минулих година урађено више бициклистичких стаза, али многе међу њима имају бројне мањкавости – или се на више места укрштају са осталим видовима саобраћаја или су постављени назубљени ивичњаци који бициклистима никако не одговарају или те стазе нису повезане. Буквић подсећа на последњи пример, нову бициклистичку стазу која је урађена на Славији у оквиру уређења урбаног џепа, а која је врло лоше трасирана – цик-цак уместо праволинијски.

– Једна од стаза која је урађена релативно добро је онај један фрагмент прекопута ТЦ „Ушће”. Мада смо и ту имали натезања са представницима града јер су хтели да опет и ту поставе назубљене ивичњаке иако смо тражили да се то не ради. Рекао бих да и даље не постоји тај ниво политичке заинтересованости да се тиме било ко бави озбиљније – оцењује Буквић.

Он сматра да иако се годинама најављују из града бројни пројекти на тему бициклистичког саобраћаја, као што је градња 150–200 километара стаза или систем јавних бицикала, и даље не постоји јасан и конкретан план који може да реши саобраћајни проблем Београда.

– Урађен је и план одрживе мобилности, не могу да кажем да се не ради ништа, али опет то се, како ми се чини, ради недовољно амбициозно. Ја то не бих назвао само проблемом мреже бициклистичких стаза. Да ми добијемо и 300 километара, да повежемо цео центар, мислим да и са јаком кампањом ни за наредну деценију не бисмо могли да пребацимо 10 одсто путовања бициклом на нивоу града. И толико када бисмо успели, то би био огроман успех. На пример у Бечу, на нивоу целог града, бициклистички саобраћај учествује са седам одсто, односно 10 до 15 одсто када говоримо само о централним градским општинама. А Беч је тај проценат достигао тек после деценију и по, две јаке кампање и планирања – наглашава Буквић.

Коментари22
41d5f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ћирилица
Стазе треба пре свега развијати у равним деловима града као што је Н. Београд, где се може очекивати већа употреба бицикла. Просечан човек не може узбрдо, колико год стаза да има.
Iz Britanije
Staze se ne prave samo za današnje potrebe već dugoročno. Postoje i električno potpomognuti bicikli. Idu uzbrdo sa vrlo malo napora i pedlanja. Biće uskoro šire dostupni građanima, pa ko ne može da pedla običan bicikl moći će električni.
Miloš
Celih 5000 din, svaka čast! Za toliku svotu može taman da se kupi sajla protiv krađe i zvonce.
Александар
Samo se po centru radi i gradi, periferija postaje geto. Moglo bi se napraviti od Vidikovca, preko Železnika pa do Ade.
Biljana
Zasto su Beogradjani privilegovani znate li koliko studenata ima iz unutrasnjosti kojima bi se prijavili na konkurs
Vlada
Pa što ne tražite od vaše lokalne uprave.
realno
U leskovcu su privilegovani građani tog grada a ne Beograđani ne nasedajte na politiku koja je uništila SFRJ a sada hoće da naude SRBIJI da je Beograd kriv za sve.
Lujza i Lena
Pozdravljamo ovu meru, kao i sve mere koje nas vode cistijem vazduhu. Nadamo se da ce gradska i republicka vlast pokloniti vise paznje i novca cistoti vode i vazduha, nego "nacionalnom stadionu" u Surcinu, ili jarbolu od 120 metara.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља