уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 16.04.2021. у 10:15

Ни Дунав није био јачи од два друга

Јосип Броз Тито и Николаје Чаушеску у Београду (Фото: Стеван Крагујевић)

Не тако давно у рубрици Међу нама објављен је текст под насловом „Треба обновити Сипско гробље”, који говори о страдању румунских грађана за време владавине династије Чаушеску, када су десетине Румуна убијене или су се удавиле у Дунаву при покушају да пређу на нашу страну на потезу од Голупца до Кладова.

Сви ти несрећници, међу којима је било доста интелектуалаца, уметника, спортиста, као и војних лица, желели су да се домогну бар дворишта неке западне амбасаде у Београду, а потом и бољег живота на Западу. Неиспричана хроника Сипског гробља с његовим Н. Н. хумкама заслужује много више поштовања и пажње, у првом реду амбасаде Румуније у Београду, односно румунске државе, као и Србије, јер се на њеним просторима то дешавало. Сада, кад је процес утврђивања идентитета помоћу ДНК рутинска ствар у обема државама, добро би било да се због потомака страдалих сазнају њихова имена, као и права истина.

Седамдесетих година прошлог века власти бивше Југославије одиграле су незахвалну улогу у хватању тих људи, при чему су се крајње нехумано понеле према румунским грађанима, док су према емигрантима из других земаља Варшавског пакта имале благонаклон однос. Нажалост, до свих тих дешавања и последица које су из њих проистекле довео је један бизаран однос, оличен у деценијској мржњи два задрта идеолошка и лична непријатеља – Јосипа Броза, с једне, и контроверзног револуционара и информбировца Влада Дапчевића с друге стране. Владо Дапчевић, каквог га је бог дао, не знајући да мирује и скраси се на једном месту, почетком августа 1975. године наивно пристаје да из Брисела допутује у Румунију. По Титовој личној идеји (уз нераду сагласност Чаушескуа) био је отет из једног букурештанског хотела и тајно пребачен у београдски ЦЗ, при чему је неколико наших оперативаца, нервозних и лаких на обарачу, успело грешком да устрели два његова пријатеља.

Јако разљућени друг Чаушеску, који је пред Западом управо мукотрпно почео да гради имиџ добродушног комунистичког диктатора и коме је најмање било потребно убиство Владових пратилаца (политичких азиланата из Белгије), тражио је моментално адекватну сатисфакцију. Цена је Титу и Југославији била испостављена у виду анекса на међудржавни споразум о убрзаном враћању грађана обеју земаља, где су стандардне процедуре реадмисије биле правне радње из маште. Уосталом: „Нису закони такви да их се морамо држати кô пијан плота”, био је омиљени „омаж” друга Тита нашим законима и правној науци, иако је, као што се зна, био почасни доктор многих универзитета.

Од тада почиње стална пракса да се румунски грађани ухваћени на нашој обали Дунава или на копненој граници приводе и редовно враћају у Румунију, где су најчешће завршавали пред стрељачким стројем (војници) или били осуђени на вишедеценијско робијање. Дешавало се да мање румунске граничне јединице дезертирају чамцима на нашу страну, као што је био случај с једним водом од 18 војника. Примећени на територији једне општине у источној Србији, брзо су били опкољени. Не желећи да се предају, шесторица Румуна су страдала у размени ватре, шесторица се убила, а шесторица су експресно враћена румунским властима, и то све на основу некаквог споразума који наша страна није имала потребе скоро никад да користи. Јер, логично се постављало питање: Који би то наш грађанин, тада ималац вредног црвеног пасоша, препливао мутни Дунав и у оно време тражио срећу у сиромашној и опустелој Румунији, где струје није било по 14 сати дневно, а млеко за бебе се добијало на лекарски рецепт?

И ово је ко зна који по реду пример како лична међусобна мржња политичара у сплету датих историјских околности, као и елементарно непоштовање људских права, могу да се умешају у судбине, односно живот и смрт многих непознатих и недужних људи.

Радмило Марић,
Београд

Коментари13
d6801
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Selecom
Tek skoro su shvatili kakvi resursi su im ostali od Čaušeskua(plovni kanali koji obezvređuju Ukrajinske luke a Kostancu svrstavaju u red najvećih Evropskih luka putem koje možeš stići u centar Evrope. Mnogo siromašnih bi vratilo Čaušeskua jer su znali tačno šta im pripada. Sada iz Srbije kupuju polovne poljoprivredne mašine stare 40-50god.
Selecom
Znam rumunski perfektno a i bio sam tamo pre i posle Čaušeskua. Rumuniju je zapad kupio za dezodoranse i "palmolive" sapune. Država nije imala dolar duga,završiš školu i dobiješ radno mesto. Mnoga sela nisu imala struju (pogotovu oko Brašova i na jugozapadu oko Rešice). U EU su zbog NATO-a i blizine Rusije i Crnog mora. Sela koja sam naveo i dalje nemaju struju (moj prijatelj atomski fizičar) se još nije vratio na svoje radno mesto. Izgubila je Rumunija ogromni radni potencijal a dobila korupcij
Дипломирани политиколог
Срамна епизода у нашој историји, према једном пријатељском народу, против којег никада нисмо ратовали.
Дипломирани политиколог
@Саша Микић- онда сам био недовољно јасан, мислио сам превасходно на државу. Наравно да су људи помагали својим комшијама са оне стране Дунава, на народ нисам ни мислио, већ на државу. А историја државе потпада под "нашу" историју. У сваком случају, избеглице је требало прихватити, проверити, па као у случају Румуна из коментара Октоберфеста- пустити да свој живот проживе на неком бољем месту. А што се стране агентуре тиче, зна се како се ту поступа.
Саша Микић
Ваша реченица говори другачије, као да је цео српски народ крив што су НЕКИ Румуни враћени. Народ им је и те како помагао када су бежали, а власт је она која их је враћала. Додуше није наша држава могла да пропусти баш све, јер неки су били криминалци, а неки сарадници Секуритатеа, послати у иностранство да раде свој посао. Није враћен Миодраг Белодедић, иако је Румунима много значио. А коментатор Oktoberfest вам је испричао како је већина, који су бежали, пролазила код нас. Није све црно!
Прикажи још одговора
Oktoberfest
Radio sam u Minhenu od 1979. do 1984. rame uz rame sa jednim Rumunom, možda koju godinu starijim od mene. Bio je to tih čovek koji nikada nije imao problema sa drugima. Saznao sam da je pobegao iz Rumunije preplivavši Dunav! Pričao mi je da je u Jugoslaviji bio uhapšen i da je vrlo korektno odležao zatvorsku kaznu zbog ilegalnog prelaska državne granice. Potom je pušten da traži azil u Nemačkoj, a nakon koju godinu mu je bila pristigla i žena iz Rumunije. Vidim da je bilo i drugih slučajeva.
Zoran Maric
A sta je za vas demokratija? Pravo glasa pred kreditno finansijskim institucijama, koje nam odredjuje kako da zivimo?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља