субота, 08.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 16.04.2021. у 18:00 Марина Вулићевић

Приповетке, есеји и интервјуи Гроздане Олујић

Наслеђе прозе тока свести и егзистенцијализма подједнако су присутни у књижевном и есејистичком раду ове књижевнице
Гроздана Олујић (Фото: Р. Крстинић)

У оквиру „Дела Гроздане Олујић”, Српска књижевна задруга објавила је књиге „Афричка љубичица и друге приче”, „Писци о себи”, као и есеје „Точак времена”.

Књигу приповедака „Афричка љубичица” приредила је Зорана Опачић, која је у поговору нагласила да је реч о допуњеном издању из 1985. године и то из „Народне књиге”, које су тада приредили Марко Недић и Тања Крагујевић Вујић. Ову збирку, према речима Опачићеве, превео је на француски језик Ален Капон 1992. године, а велики број прича из првог издања објављен је у периодици од предесетих до осамдесетих година. Осим на српском, неке од ових приповедака појавиле су се и на немачком, енглеском, италијанском, као и на русинском језику.

„Приче из ’Афричке љубичице’ наставиле су свој књижевни живот и после издате збирке. Уврштене су у антологије и изборе модерне прозе широм света: у Аустрији, у Израелу, у издањима Међународног ПЕН-а из Велике Британије, у америчким књижевним часописима и антологијама. У српским антологијама налазе се од деведесетих година, у контексту југословенске и, чешће, женске приповедне прозе. Збирка се налази у фонду Универзитетске књижнице у Марибору, Националне библиотеке у Пољској, универзитетских и јавних библиотека у САД. У допуњеном издању сачуван је целокупни садржај и редослед првообјављене збирке, а у засебном, четвртом поглављу налазе се приче које нису ушле у збирку, а објављиване су у периодици, као и приче из заоставштине”, истакла је Опачић.

Приређивач дела „Писци о себи” Александар Јовановић истакао је у поговору ове књиге да је, пошто је објављена 1959. године, прошла прилично незапажено:

„Упркос томе што је отворено и без аутоцензуре разговарала са изузетно значајним писцима и што је објављена у време велике књижевне и идеолошке полемике о њеном првом роману ’Излет у небо’ из 1958. године, имала је тек неколико краћих приказа. Није имала друго издање, нити је прештампавана у изводима. Иако јој је била веома драга, ни сама ауторка је није (осим у разговорима са пријатељима) често помињала.”

Нова издања

Као студенткиња англистике на Филолошком факултету у Београду, Гроздана Олујић водила је разговоре са писцима као новинар сарадник за више омладинских и листова за културу. Први је обавила 1955. са Исидором Секулић, а завршни са Блажем Конеским, децембра 1958. године. Интервјуи су вођени и са Владаном Десницом, Бранком Ћопићем, Јосипом Видмаром, Антонијем Исаковићем, Михаилом Лалићем, Десанком Максимовић, Душаном Матићем, Весном Парун, Стеваном Раичковићем, Васком Попом и другима. Александар Јовановић у овим разговорима дешифровао је ауторски потпис списатељице романа „Излет у небо”, која се није устручавала да познатим ауторима поставља јасна и отворена питања, у исто време док се сећа страдања током ратних година.

У књизи од укупно 32 есеја „Точак времена”, коју је приредила Валентина Хамовић, уочава се неколио тематских целина: о поетици писаца који су за списатељицу имали пресудан значај, о фиктивним и реалним топонимима у књижевности и о њиховом односу, о општим питањима књижевне уметности, затим о култури, религији, филозофији и женама у индијској књижевности, као и о значајним српским сликарима. Прва целина посвећена је Кафки, Томасу Вулфу, Прусту, Вирџинији Вулф. Валентина Хамовић наводи закључак Гроздане Олујић да су поменути писци били опседнути временом, јер су проблематизовали схватање живота као једносмерне путање, као и страх од пролазности и смрти. Приређивач запажа и наслеђе прозе тока свести и егзистенцијализма подједнако у књижевном и есејистичком раду Гроздане Олујић.

У другој целини списатељица проговара о интимним просторима Кафке, Достојевског, Џека Лондона, Томаса Мана, Лава Толстоја, као о својеврсној имагинарној књижевној мапи, а у трећој разматра односе литературе и времена, фантастику у књижевности за децу, поетику бајке, показујући еволуцију ауторског заокрета од романа ка бајци. У четвртој целини ауторка фокус измешта у тајновите индијске културне обрасце, а бави се и улогом жене у индијској књижевности, учене жене, чији углед није био ништа мањи од угледа мушкарца, а светлосне фантазмагорије Гроздане Олујић нарочито ће доћи до изражаја у есејима о великим сликарима Воји Станићу, Љуби Поповићу, Милићу од Мачве, Мерсаду Берберу, Ољи Ивањицки.

Коментари3
23c58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Kada sam 1955 dosao u Beograd iz svog sela Tresnjevica kod Arandjelovca znao sam pisati jedino ciriricom. Napoisao sam jednu reportazu o svome selu sa mnogo pravopisnih greski. Gordana Oluijic koja je tada saradjivala sa listom "Omladina" je to moje pisanje koregirala za stampu. Tako sam po prvi put video svoju stampanu rec. Velika zahvalnost.
Zoran Rešić
Zašto o delu Grozdane Olujić nije pisano za njenog života, u poslednjih 20, 30 godina? Gde su bili priređivači, izdavači, novinari!? Ili su tek po njenoj smrti otkrili veličinu dela!?
zoran stokic
Krećući se na tragu Isidore Sekulić: “bajka je mala orahova ljuska u koju može da se složi roman, tragedija, komedija” Grozdana Olujić je pravila svoje “orahove ljuske” - mozajk - koji kada se složi prikazuje nam sliku - “nade” - Olujić: “Dala sam nadu čitaocu, samoj sebi, da je književnost možda taj poslednji šanac odbrane od smrti, od mraka, od nestajanja jer onoga trenutka kad smo zaboravljeni, mi ponovo umiremo i ta druga smrt je dalkeo teža”.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља