И овог марта смо у Србији обележили Светски дан вода и Светски дан шума. Чули смо, том приликом, статистичке податке, одмерили шта смо добро урадили, где оманули, у чему заостајемо.
Закључак је да борба за чисту животну средину не може да чека да добијемо рат против вируса корона.
Београд се већ усталио на врху листе престоница с најзагађенијим ваздухом на свету, у опасности су наши подземни водотокови, али и реке на којима компаније желе да граде мале хидроцентрале с погубним утицајем на окружење. Никако да се зауставе нелегална и неодговорна сеча дрвећа и крчење шума ради изградње стамбених објеката.
Прљаве реке, посечене шуме
Наше шуме угрожавају прекомерна и бесправна сеча, недостатак података о томе колико их је у приватном власништву, слаба контрола њиховог коришћења, као и негативни ефекти климатских промена и загађења. На ове проблеме у газдовању шумама у Србији указује Горан Секулић из Светске организације за природу – WWФ Адриа и залаже се за транспарентније и отвореније процесе одлучивања и планирања у коришћењу природних ресурса.
Лепа вест је да шуме у Србији чине 80 одсто површина означених као заштићена природна добра, а ускоро ће и паркови природе „Кучај-Бељаница” и „Мојстирско-драшке планине” бити проглашени за нова подручја под заштитом, најавио је директор Завода за заштиту природе Александар Драгишић. Националном стратегијом пошумљавања планирано је да у наредних 25 година шуме буду проширене са садашњих 30 на 42 процента територије.
У међувремену, нажалост, нестају неке друге зелене површине, паркови и дрвореди по градовима. Понешто је спасено грађанским активизмом, али кризна жаришта се умножавају, док се полет људи судара с пандемијом, корупцијом, свакодневном борбом за преживљавање.
Подземна изворишта, наш основни ресурс за снабдевање становништва и индустрије водом, недовољно су искоришћена и углавном се нерационално троше.
На јавном слушању „Пречишћавање вода и улога локалних самоуправа” изнет је податак да се само 14,12 одсто воде у Србији пречишћава, да два највећа града, Београд и Нови Сад, немају пречистаче, па је јасно шта се све излива у Дунав и Саву. Осим тога, две трећине Војвођана нема исправну воду за пиће, а више од 30 одсто укупне воде за пиће у нашој земљи не задовољава све неопходне стандарде.
Помоћник министра за заштиту животне средине Филип Абрамовић изнео је податак да је 28 општина спремно за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода. Новац за то је обезбеђен из буџета и од страних донатора и институција – УНДП, ИПА фондова, Развојне банке Савета Европе, ЕБРД. У плану за то су још три велика постројења у Чачку, Нишу и Краљеву, а држава се труди да општинама изгради и недостајућу канализацију.
Загађен ваздух
Мерења показују да житељи Београда, али и Панчева, Ниша, Чачка, Ужица, Косјерића, Крагујевца, Смедерева, Новог Сада, Суботице, Бора, Ваљева, Краљева, Зајечара, Пожаревца и Беочина готово свакодневно удишу прекомерну количину штетних честица.
Међу главним емитерима загађујућих материја су рударска индустрија, енергетски сектор, саобраћај и грађевинарство, а додатни проблем су и индивидуална ложишта и несанитарне депоније. Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Матеја Норчич Штамцар недавно је подсетила да је ЕУ у последњих 15 година инвестирала више од 400 милиона евра у заштиту животне средине у Србији, укључујући и спречавање аерозагађења. Међу новијим пројектима било је постављање филтера на термоелектранама у Обреновцу, Морави и Костолцу, и отварање станица за мерење квалитета ваздуха.
