Понедељак, 26.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: ПАНДЕМИЈА И ЕКОЛОГИЈА

​„Јадар” између профита и штете

Због високе концентрације литијума, лежиште „Јадар” проглашено је за једно од најзначајнијих на свету
Јадарит у Природњачком центру у Свилајнцу (Фото Википедија/Dungodung)

Стране компаније показују интересовање за наша рудна богатства. Народ би рекао, нема два добра заједно: што је једном добро, другом је зло. То се односи и на планове о експлоатацији налазишта литијума код Лознице. Због високе концентрације ове руде, која је по реци Јадар где је откривена добила име „јадарит”, лежиште „Јадар” проглашено је за једно од најзначајнијих на свету. То је као инвеститора привукло мултинационалну компанију „Рио Тинто”, која је, као нови власник пројекта „Јадар”, објавила да ће већ у првој фази изградње рудника и постројења за прераду запослити више од 2.100 радника. То је уверило Владу Србије да је реч о подухвату од изузетног значаја за Србију и Лозницу.

Србија би, како је за „Би-Би-Си” објаснио проф. Владимир Симић с Рударско-геолошког факултета, могла да има значајну производњу литијума и бора када се за то стекну услови, а можда и фабрику електричних батерија, евентуално једног дана и фабрику електричних возила.

Река Јадар (Фото Википедија)

Еколошки активисти успротивили су се плановима „Рио Тинто” и упозоравају да би отварање рудника било веома лоше решење. Лети би овај крај остајао без воде, а у кишним периодима би се суочили с поплавама. Сем тога, опасна комбинација хемикалија које се користе за извлачење литијума из земље могла би да затрује оближње реке, потоке и снабдевање водом.

Иако је представник компаније обећао да ће бити спроведена „свеобухватна студија која ће испитати и потенцијалне утицаје на животну средину, како би били у оквирима дозвољеног законским решењима у Србији”, грађани имају разлога да буду подозриви. „Рио Тинто” је оптужен да је испуштањем отровних материја загадио реке на Папуа Новој Гвинеји.

Невоље у Бору

За екологе и житеље борских села спорни су и планови кинеске компаније „Мајнинг груп”, која је већински власник борског басена, на основу уговора о улагању вредном око 1,5 милијарду долара. Али, мештани се жале да им пуцају куће, исушују бунари, појавила су се нова јаловишта. Ионако загађен ваздух постао је још гори, па је градоначелник Бора поднео кривичну пријаву против компаније „Циђим копер” ДОО Бор, ћерке-фирме кинеског рударског гиганта, која је након тога привремено обуставила рад топионице и започела ремонт.

Река Приштавица, МХЕ Равни (Фото Наташа Миливојевић/WWF Adria)

Одбранимо реке

Да глас народа може да доведе до промена показује пример покрета „Одбранимо реке Старе планине”. Мештани су се годинама борили и успели да очувају живот у Ракитској, Тополској и другим рекама свог краја, односно да зауставе изградњу 84 мале хидроцентрале барем на наредних 15 година. Покрету су се у међувремену придружиле хиљаде људи из Србије.

Предложени Нацрт закона о обновљивим изворима енергије, нажалост, као да поништава овакве помаке и игнорише вољу грађана. Светска организација за природу – WWF Adria је Министарству рударства и енергетике послала у јануару коментаре на овај нацрт закона. Указали су на економску неоправданост изградње малих хидроелектрана и на њихову штетност по животну средину. Наташа Миливојевић из ове организације каже како су им надлежни из тог министарства одговорили да су хидроенергетски пројекти од јавног интереса, те ће наставити са субвенцијама за изградњу малих хидроелектрана. Тиме су се, каже, оглушили на сва упозорења и захтеве грађана, али и организацијa цивилног друштва.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Loznica i okolina su godinama imali problema sa fabrikom celuloze. Fabrika je najzad ugasena . Sad ce to preuzeti litijum. Loznici ne gine unistenje...
Хронос
"....могла да има значајну производњу литијума и бора када се за то стекну услови, а можда и фабрику електричних батерија, евентуално једног дана... " Кад се стекну услови - можда - евентуално и кад се ми сви сместимо под једну осушену шљиву.
G.
Selo u Svajcarskoj, lezi na zlatu! Gradjani su se izborili peticijom i svim legalnim sredstvima da se ne otvori rudnik! Selo i dalje lezi na padinama Alpi, lepe drvene kuce i dalje su tu! Sve se moze kad se hoce! Nadam se da ce loznicani i okolina uspeti da se izbori sa Rio Tintom i politicarima. Mi rezervne domovine nemamo!
dusan1
Afganistan,Bolivija, Meksiko i Čile na čijim se teritorijama (pustinjama) nalaze najveći rudnici litijuma ne čine mi se 'eldorado' ! Niti je standard stanovništva tih krajeva 'pusta želja' za stanovnike Srbije .A priznaćete da Jadar nije ni Sonora ni Atakama-pustinja !
Радојко
Највише литијума дају Аустралија, Чиле и Кина. У све три земље су током протекле две деценије сагледани ефекти експлоатације литијума на околину и здравље људи. Формирана су снажна удружења грађана која успевају да у парлементима (Аустралија и Чиле) или кроз КП Кине промовишу и доведу до усвајања законе и норме које штите околину, али уз то смањују профит компанијама (Рио Тинто), које се сада селе у земље слабих еколошких норми, мале рудне ренте, где мало ко зна за последице ископавања литијума.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.