субота, 08.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 17.04.2021. у 19:00 Новица Ђурић

Арбитража у Пекингу надлежна за црногорски дуг

Ово је одредба из уговора о кредиту за изградњу ауто-пута који је потписала бивша власт
Мост на Морачи, на траси ауто-пута од Подгорице до Матешева (Фото Н. Ђурић)

Од нашег дописника
Подгорица – Европска унија не жели да помогне Подгорици у враћању кинеског кредита од милијарду евра, који је подигла бивша влада Мила Ђукановића за изградњу прве деонице од Подгорице до Матешева, будућег ауто-пута Бар–Бољари. Званична Подгорица недавно је тражила помоћ Брисела како би отплатила кредит који је претходна власт 2014. године узела од Кине за деоницу ауто-пута.

Министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић каже да Црна Гора „није тражила да неко отплати дугове државе, већ само потенцијално рефинансирање с повољнијим условима, јер тренутно нема потребе за додатним задуживањем, пошто је Црна Гора на путу потпуног финансијског оздрављења”.

Никоме, међутим, није јасно како је претходна власт прихватила не само цену изградње, већ и уговор о „послу века”, у којем, између осталог, пише:

„Зајмопримац се овим неопозиво одриче имунитета по основу суверености или на други начин за себе или своју имовину, осим имовине која се односи на дипломатско-конзуларна представништва и војне имовине, у вези с било којим арбитражним поступком у складу са Чланом 8.5 овог уговора или извршење било које арбитражне одлуке у складу са Чланом 8.5 овог уговора.”

А у том члану стоји: „Било који спор који настане из или у вези с овим уговором биће разрешен путем пријатељских консултација. Уколико се решење не може постићи путем тих консултација, свака страна ће имати право да преда тај спор на арбитражу Међународној привредној и трговинској арбитражној комисији Кине (ЦИЕТАЦ). Арбитража ће се спровести у складу с арбитражним правилима ЦИЕТАЦ-а која су на снази у време предаје на арбитражу. Арбитражна одлука ће бити коначна и обавезујућа за обе стране. Место арбитраже биће Пекинг.”

Део опозиције у време власти ДПС-а оптуживао је у парламенту претерано финансијско задуживање и истицао да је поменута деоница скупа не само за сиромашну касу Црне Горе, већ и за најбогатије европске земље.

Све ове оптужбе власт на челу с Ђукановићем, а касније и влада премијера Душка Марковића, одбацивала је као неутемељене, уз констатацију да су резултат ускостраначких калкулација, а не брига о бољем животу црногорских грађана, који ће тек „осетити бољитак посла века”, како су називали изградњу деонице од Подгорице до Матешева. Иначе, ова деоница од 41 километра гради се по цени вишој од 36,5 милиона евра по километру и вероватно је за сада то најскупље плаћени километар у Европи.

Скупштина Црне Горе усвојила је посебан закон који прописује низ субвенција за кинеског извођача радова. Према подацима НВО АСП, само на порез на додату вредност Конзорцијум кинеских компанија (ЦРБЦ) је за пет година ослобођен плаћања 140,6 милиона евра. По основу пореза и доприноса на зараде страних држављана које се исплаћују у Црној Гори избегли су плаћање 22,6 милиона евра. Извођач је ослобођен и царина на увоз материјала, опреме и постројења, пореза на добит, а има право и на поврат дела акциза.

Изградња првог црногорског ауто-пута изазива бројне опречне коментаре, а немали број експерата верује да је то неисплатива инвестиција која ће Црну Гору увести у „економско ропство”. Завршетак радова одлаже се већ три године. Те и сличне оцене бивши премијер Душко Марковић је овако коментарисао:

„Довршетак ауто-пута је развојни приоритет Црне Горе и императив свеукупног напретка државе. Нећемо допустити да тај приоритет било шта доведе у питање. Изградња приоритетне деонице почела је 11. маја 2015. године с уговореним роком реализације од четири године, који је продужен до 30. септембра ове године. Овај датум је тренутно у складу с уговором о пројектовању и изградњи и није за сада продужаван у уговорној процедури.”

Сада су Црна Гора и њена финансијска судбина у рукама нове власти на челу с премијером Здравко Кривокапићем, коме неће бити лако да економски опорави државу.

Финансијско реструктуирање дуга, према оцени посланика Демократског фронта Небојше Медојевића, може се обавити само у контексту комплексног развојног плана.

„Мислим да ће отварање питања рефинансирања кинеског кредита с Европском комисијом продубити неповерење код кинеских кредитора с једне стране, а да ће јавно признање финансијске слабости принудити агенције да умање (већ умањени) кредитни рејтинг земље, с друге стране. Укратко, тражење помоћи на овај начин није добро”, каже Медојевић за „Политику”и додаје да без промене економске политике, реиндустријализације земље, оздрављења јавних финансија и реформе јавне управе нема добрих решења за поправљање економске ситуације грађана.

Медојевић за наше новине каже да би нова влада уговор с Кинезима и све анексе тог уговора морала да третира као „изразито корупционашки и да направи комплетну ревизију, како би се спречиле огромне штетне последице по интересе државе, буџет и економску стабилност земље”.

Све што је Ђукановићев режим урадио у вези с уговарањем и изградњом 42 километра ауто-пута с кинеском компанијом ЦРБЦ, оцењује Медојевић, било је засновано на корупцији, која је, као и увек, пребачена на рачун државе и грађана Црне Горе. „Уговорена цена с каматама за деоницу Смоковац–Матешево биће 1,1 милијарду евра, односно цена је, у односу на ону из 2007, како је то прецизирано у студији ’Луиса Бергера’, порасла за 500 милиона или за више од 70 одсто”, објашњава Медојевић.

Он предлаже инвестирање у „зелену” енергију и отварање фабрика које ће производити за извоз, као једини пут за избегавање банкрота и проналажење одрживих механизама за рефинансирање огромног дуга.

„Уместо шверцера, мафијаша, корумпираних политичара и тајкуна, Црна Гора треба да привлачи озбиљне инвеститоре. Уместо јавних кућа, коцкарница, нарко-магацина, морамо отварати фабрике”, закључио је Медојевић.

Коментари28
7d25d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milovan
Meni samo nije jasno,sta se mi petljamo u Crnogorski dug. Sta je tu nas srpski problem.Sto se nas tice. Sto uvek turamo nos gde mu nije mesto.
iz glave
komentar bi imao smisla da nema Srba, nego Srbijanaca i CGca. Takodje treba imati u vidu da je to sused, te da se problemi lako prelivaju. Takodje to je put koji spaja Srbiju i CG. I Taj put, uz paralelnu žeelznicu, vodi do luke Bar. Osim toga i pored represije u MNE živi 30% Srba. Stvarno ne znam što bi Srbija trebala da se meša, iako može jeftino da preuzme imovinu, stratešku korist, samostalno liderstvo, poboljša stanje na okupiranoj teritoriji.
asinus
Pa, mozda i nije toliko rdjavo ako ih preuzmu Kinezi: - Naucili bi da rade, - Kriminalci bi nestali u prvih 10 dana, - Svi bi vezbali taichi u cik zore, - Hranili bi se kineskim specijalitetima. - Svi bi vozili bicikle i postali najzdravija nacija u Evropi. Jedina mana je to, sto Kinezi nisu bas lake ruke u davanju "Ordenja".
Jimmy
Druga mana je to sto kada nesto grade, oni dovedu svoje radnike, svoje materijale i svoje kompanije, tako da mesta za lokalne kompanije nema. Doduse ajde, dobijes ti izgradjenu infrastrukturu, doduse mozda je oni preuzmu ako nemas da im vratis kredit. Suma sumarum- ne ulaziti u poslove sa kreditima osim ako ti bas ne gori.
Саша
Рачун представити Милу и узети му део имовине због несавесног вођења над државом. Појединци знају на шта мислим а и људи од посла. Међутим у вишој политици занимљиво је да никада нема одговорних ни за шта.
Dogif
Арбитража у Пекингу надлежна за црногорски дуг - pa naravno, zajmodavac daje svoj novac, pa mora da sve bude po zakonu drzave iz koje je on, inace ta drzava nece dozvoliti prenos sredstava u ino banku. Ne radi se o "postanskoj uplatnici" od par hiljada dinara, vec o milijardi evra. Da je pozajmica kod nas u zemji, overu ugovora bi radio nadlezan sud na opstini zajmodavca.
Dogif
Despotovicu, naravno da znam da Kinezi sve uzmu - ali vi niste obavesteni da se ugovor ne sklapa na sat rada i kubik betona, nego na sumu kojom se u formi kredita de fakto pozajmljuje novac, tj. zajmoprimac je u poziciji da otplacuje kredit, a ne da placa mesecne situacije za izvrsene radove. A posto se radi van Kine, to je isto odliv u inostranstvo kao da je placeno kesom - pa ne mogu oni knjiziti materijal i radove izvedene u CG kao da je lokalno gradjeno, u Kini, ili vi mislite ipak drukcije?
Boki Smoki
@Despotivic, u pravu ste i tu nema nista maliciozno. To rade sve zemlje. Kinezi, Ameri, Rusi izgrade infrastrukturu a drzava kojoj posle to ostaje placa. Ali ako nema da plati, tu dolazi do problema.....
Прикажи још одговора
Penzioner u najavi
" По основу пореза и доприноса на зараде страних држављана које се исплаћују у Црној Гори избегли су плаћање 22,6 милиона евра." Dal' to znaci da ce srpski drzavljani koji tamo samostalno rade, a imai ih puno, imati "rupu" u radnom stazu kada budu hteli da se jednog dana u Srbiji penzionisu?
Petar Pan
Zavisi gde plaćaju doprinose. Ako ih plaćaju u Srbiji, rupe u stažu neće biti. Ako ih plaćaju u CG, biće rupa u stažu u Srbiji, ali će imati pravo na srazmerni deo penzije iz CG ako ispunjavaju uslove iz propisa CG. Izbegavanje plaćanja po osnovu poreza i doprinosa koje pominjete, odnosi se na uplate poreza i doprinosa na plate kineskih radnika u CG kojima se ti porezi, verovatno (ne znam kakav je kineski sistem PIO), uplaćuju u Kini.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља