Турска и Египат уклањају барикаде

Први пут после седам година министри спољних послова Турске и Египта разговарали су телефоном и најавили нормализацију односа између две земље, поремећених од времена „арапског пролећа”, које је изазвало дубоке потресе у Каиру. Анкара још није признала садашњу „пучистичку владу” у Египту, пошто је подржавала смењеног и однедавно почившег председника Мухамеда Мурсија, политичара иза кога је стајала радикална група Муслиманска браћа.

„Нема разлога да односи између две земље не буду нормализовани, поготово зато што сада ниједна страна то не условљава”, потврдио је шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу после телефонског разговора с египатским колегом Самехом Хасаном Шукријем, пренела је агенција Анадолија. У Анкари су, додуше, опрезни, пошто многи проблеми још оптерећују односе две водеће земље у региону Медитерана. То потврђује и сам министар Чавушоглу: „За то ће бити потребно време”.

Неки наоко ситни потези најављују нове, топлије ветрове у односима две земље. Турска је недавно понудила Египту помоћ у рашчишћавању Суецког канала, где се био насукао теретни брод и блокирао пролаз. Двојица министара разменили су и честитке за рамазан.

„Отварање дијалога и нормализација односа су у интересу обе земље”, пренели су турски медији изјаву шефа египатске дипломатије Хасана Шукрија.

Две земље, стари ривали у региону, последњих година прекинуле су практично све контакте и нису могле да нађу заједнички језик око многих проблема: обарања председника Мухамеда Мурсија у Египту, разграничења у водама источног Медитерана, где су откривена налазишта гаса, око решавања кризе у Сирији и Либији, где су се две земље нашле на супротним странама барикада.

Криза у односима две земље стигла је до усијања кад је египатска армија 2013. године оборила и ухапсила председника Мухамеда Мурсија, изабраника радикалне групе Муслиманска браћа, с којом Реџеп Тајип Ердоган и његова странка годинама имају блиске односе. „У Египту је на сцени државни тероризам. Између генерала Абдела Фатиха ал Сисија (који је извршио пуч) и Башара ел Асада у Сирији нема разлике. Ја уважавам Мурсија, а немам респект за оне који му суде”, изјавио је Ердоган поздрављајући своје пријатеље у Египту (Муслиманску браћу) са четири испружена прста (и савијеним палцем). То је симбол те групе који се назива „рабиа”, што у преводу с арапског значи четири, пошто су пре Мурсија шефови државе били Гамал Абдел Насер, Анвар ел Садат и Хосни Мубарак.

У Каиру нису могли да отрпе тај изазов Ердогана, који последњих година иначе покушава да се наметне као предводник и заштитник муслимана у свету: од Босне, преко Косова и Кипра, до Синђанга у Кини и Мјанмара. То су доживели као директно мешање у унутрашње послове Египта и спустили дипломатске односе на ниво отправника послова. Стављени су ван снаге и трговински споразуми, чак су се на удару нашле и популарне турске ТВ серије. Како тада – 2013. године – тако све до сада.

Турска се због такве политике у последње време нашла изолована у односима са земљама у региону – Сиријом, Израелом, УАЕ, Саудијском Арабијом, Грчком, Републиком Кипар, а једним делом и у подељеној Либији. Нашла се на удару пошто је покушала да се после доласка „арапског пролећа” наметне као држава узор, што су у тим земљама доживели као директно мешање у њихове унутрашње послове.

Турска сада покушава да нормализује односе с Египтом како би пре свега постигла договор о разграничењу у водама источног Медитерана испод којих се крију огромне резерве гаса. Каиро је прошлог лета о томе постигао договор с Републиком Кипар и Грчком, за који у Анкари кажу да је за њих „неважећи и ништаван”. Турска очигледно сада покушава да на своју страну привуче Египат и спремна је на уступке како би могла да осујети „мегаломанске планове” у тим водама Атине и Никозије, које уживају подршку у Европској унији. Брисел позива Анкару да не провоцира и да поштује међународно поморско право, које је на грчкој страни.

То сигурно неће ићи ни брзо ни глатко. Према извештајима из Каира, Египат је спреман да нормализује односе: предуслов за то је да Анкара официјелно призна режим Ел Сисија и да се више не меша у унутрашње послове те афричке земље.