уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 19.04.2021. у 14:11 Јелица Антељ, Ивана Албуновић

Пчелар поднео тужбу због „глифосата” у меду

Неизвесност због употребе овог озлоглашеног хербицида и даље расте. Његово коришћење је дозвољено до краја 2022. године, али нико не зна шта ће бити после
(Фото EPA-EFE/Tibor Rosta)

Један немачки пчелар морао је по налогу државне службе за контролу хране да уништи четири тоне меда јер је у њему пронађен хербицид „глифосат”. Количине остатака биле су 152 пута веће од дозвољене границе.

Због претрпљене штете пчелар се прошле године обратио и суду. Од пољопривредне компаније која је користила „глифосат” на свом поседу, у близини његових кошница, захтевао је одштету од 70.000 евра, преноси РББ наводећи да би епилог ове приче ускоро могао да буде познат, а да је суђење заказано за 29. јули ове године.

„Глифосат” је тотални хербицид који суши биљку. Незаобилазан је и масовно се примењује у европској пољопривреди, па тако и у Србији. Њиме се уништавају коров и остале непожељне биљке на пољопривредном али и непољопривредном земљишту. После врло кратког периода, два-три дана, биљка почиње да се суши а после три недеље она је потпуно сува – као сено.

Како је „глифосат” доспео до меда и то у овако великим концентрацијама?

Стручњаци напомињу да је ово теоретски могуће.  Пчеле иду на маслачак или неко друге врсте ливадског биља које су у суштини коров. Ако је власник те ливаде истретирао „глифосатом” овакву површину, како би је припремио за садњу неке културе, пчеле су у кратком периоду, од неколико сати, могле да „покупе” „глифосат” заједно са поленом.

Али мишљења су подељена када је реч о томе да ли ће  овај пчелар успети да надокнади штету, будући да је примена „глифосата” и даље дозвољена. У случају када се користе инсектициди то мора да буде најављено како би пчелари затворили пчеле. Ако пољопривредник третира воћњак у цвету, а то није најавио и дође до помора пчела, у том случају се може тражити одговорност власника.

Иако су по писању немачке штампе оваква прекорачења остатака пестицида у меду „појединачни случајеви”, што тврде и у њиховом министарству пољопривреде, питање употребе озлоглашеног „глифосата” поново је актуелно.

Забринутост јавности у погледу штетности таквих препарата појавила се пре више од пет година када је Светска здравствена организација објавила да је „вероватно канцероген за људе”. У међувремену, прошле године Америчка агенција за заштиту животне средине саопштила је да су истраживања показала да „нема опасности од употребе ове активне материје по здравље људи”. Ројтерс је пренео да није канцероген ако се користи према упутствима и на адекватан начин.

Како пише портал „Агроклуб”, неизвесност око његове употребе у ЕУ и даље расте. За сада је једино познато да је употреба „глифосата” дозвољена до краја 2022. године, а за 17 месеци очекује се доношење одлуке да ли ће одобрење за његову продају бити обновљено. Док покрет зелених инсистира да није довољно да ова активна супстанца буде само забрањена, већ да то треба да важи и за увоз хране која је садржи, европски пољопривредници махом изражавају незадовољство тврдећи да им је егзистенција угрожена јер не постоји делотворна замена за „глифосат”.

Да ли за овај хербицид постоји алтернатива у савременој пољопривреди?

– Јако тешко, готово немогуће. Незамисливо је како ће се сузбијати коров у вишегодишњим засадима или на стрњиштима. Да се вратимо на нас, не можете данас наћи радну снагу да обере малину, како ћете је наћи да окопа хиљаду хектара – каже за „Политику” Милан Стевић, професор с Катедре за пестициде Пољопривредног факултета у Београду.

Иако постоје машине, оне не могу да га замене у потпуности јер вишегодишњи корови имају такозване ризоме, подземне органе које машине само изломе и тако практично некада потпомогну умножавању.

Због тога је, додаје наш саговорник, ово изузетно незахвално питање. Како каже, с једне стране постоји притисак да „глифосат” буде забрањен због одређених непожељних ефеката, док са друге стране постоји огромна потреба да он буде у биљној производњи јер нема таквих хербицида који уништавају све корове а остављају земљиште чисто и спремно за сетву и најосетљивијих гајених врста.

– У том смислу не видим шта је алтернатива „глифосату”, тешко ми је да замислим савремену биљну производњу без њега. Наравно, не може се у овом тренутку предвидети да ли ће он бити потпуно забрањен или ће бити одређених ограничења у примени. Да је он на лошем гласу – јесте, а каква је његова судбина то не знамо – каже наш саговорник. Објашњава и да је његова примена широко распрострањена не само у пољопривреди, користи се за уништавање корова тамо где не сме да га буде: поред пруга, путева, на аеродромским пистама, код далековода...

Коментари7
fcd72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
A na Политици do ovog momenta svi komentari u prilog trovača! Očigledno da je na balkanu neko pritisnuo dugme za samouništenje. Možda i nije šteta.
dusan1
To se po Rimskom pravu vrlo jednostavno rešava ! Dovoljno je na 'vidno mesto' postaviti upozorenje da je usev tretiran (dozvoljenim sretstvom) a ko ne zna da čita kao na primer pčele- 'njegov problem' .
iz glave
свесно себе (и Земљу уопште) трујемо, и то уз маестрална тумачења образоване елите
Pavle
Ajmo, motiku u šake i na njivu da kopamo, kad ne smemo da koristimo totalni herbicid. Bicemo zdravi. Zdrava hrana i fizicka aktivnost :)
Borivoje m
Glifosat je generik, pravi ga svaka hemiska firma koja zeli. Galenikin se zove Glifol. Umesto jednog tretmana glifosatom, ukoliko bude zabranjen, bice potrebna barem 3 tretmana drugim preparatima uz upitni efekat i mnogo vece stetne posledice, jer se ne razgradjuju kao glifosat. Da li su ekolozi toga svesni? Na zalost zivimo u 21om veku gde jedan poljoprivrednik proizvodi hranu za 100 drugih ljudi. kako ocekujete da to uradi bez pomoci, ili ljudi ili hemiskih preparata?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља