СПЦ против чипованих возачких и саобраћајних дозвола

Поводом написа у штампи да стручне службе МУП-а и Завода за израду новчаница усаглашавају активности на издавању нових саобраћајних и возачких дозвола које би садржале микрочип са биометријским подацима јуче се огласила канцеларија Светог архијерејског Синода Српске православне цркве ауторским текстом у којем се подсећа на уредбу Владе Србије којом је омогућено грађанима да поседују личне карте без чипа.

Изражавамо забринутост, поручују из СПЦ, за смер у коjем се друштво на глобалном нивоу креће некритичком имплементацијом оваквих система, без јавне дебате и стручне расправе. Поготово забрињава чињеница да се за увођење инвазивних технологија као оправдање користи политика застрашивања грађана.

„Овакав развој догађаја очито води ка друштву тоталног надзора које су најављивали многи мислиоци нашег времена. Основни проблем јесу импликације које такав развој догађаја доноси по слободу личности која је највећа светиња дата од Бога. Човек који би живео у друштву у коме би се активност сваког појединца надзирала у потпуности био би у том погледу веома угрожен, каже се у поруци Српске патријаршије.

Чињеница да је грађанима омогућено да имају личне карте као основни документ без микрочипа сама по себи значи да иста могућност треба да постоји и у случају секундарних докумената који се изводе из личне карте, какви су здравствена књижица, саобраћајна и возачка дозвола, упозорава СПЦ и додаје:

„У супротном, указујемо да би следећи корак био обједињење свих докумената са чипом у један универзални документ, а потом би следило и укидање анонимности свих операција, чиме би приватност грађанина била потпуно елиминисана. На овакав след догађаја указују готово све светски познате организације које се боре за електронска права и слободе грађана.”

СПЦ подсећа да у Европској унији постоји директива за израду унификованих возачких дозвола (погледати документ Савета ЕУ, под ознаком 9010/1/06, REV 1), али она не обухвата обавезан, већ опционални микрочип (погледати стр. 5, тачку 17. наведеног документа). Решење у том погледу је потпуно остављено националним законодавствима и микрочип није никакав услов европских интеграција, као што није био ни за личне карте, иако су се својевремено појављивале такве дезинформације.

„Једини микрочиповани документ који се захтева од сваке земље јесте пасош, будући да је то међународна путна исправа чији стандард регулише УН, а на националним законодавствима је обим података (погледати стандард ICAO 9303), при чему је за приватност грађана пожељно да тај обим буде што мањи. Сигурност електронских пасоша је у последњих неколико година доведена у питање (погледати Будимпештанску декларацију FIDIS конзорцијума), због чега не треба журити са њиховим увођењем док се сигурност тих докумената до краја не испита,” поручују из Светог синода.

СПЦ указује и на чињеницу да се о овим темама мало расправља у нашем друштву, те да су такозване грађанске иницијативе пасивне по том питању, иако би оне првенствено тиме требало да се баве. У свету постоји огромна борба коју на том плану воде грађанске организације и врхунски светски стручњаци из области информационих технологија, због чега позивамо аналогне институције и појединце у Србији да буду на висини свог задатка и укључе се у дебату о овој проблематици.

М. С. П.