петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 19.04.2021. у 21:23 Катарина Ђорђевић

Наши људи подржавају право избеглица да побегну од рата

Када је реч о шанси за бољи живот трећина грађана Србије радије би видела мигранте како одлазе другде из наше земље, показују подаци нове студије Лабораторије за истраживање индивидуалних разлика
Мигранти на граници према Мађарској (Фото Танјуг)

Иако је Србија земља транзита за највећи број миграната са Блиског истока, не држава у којој они желе да се трајно населе, више од трећине наших суграђана верује да постоји тајни план за насељавање миграната, па не чуди податак и да 32 одсто њих подржава њихово протеривање из наше земље. Подаци изведени из најновије студије Лабораторије за истраживање индивидуалних разлика (ЛИРА) Филозофског факултета у Београду о ставовима грађана Србије према мигрантима и избеглицама са Блиског истока такође показују да сваки дванаести грађанин Србије сматра да ће око 100.000 миграната добити азил и трајно остати овде, а највећи број наших суграђана сматра да избеглицама из ратног вихора треба дозволити само краткотрајно задржавање у нашој земљи.

Готово петина становника Србије залаже се за потпуно затварање граница, а тек 12 одсто сматра да избеглице треба да имају иста права као и грађани Србије.  Ова студија представља део пројекта под називом „Ка унапређењу заштите менталног здравља миграната у Србији” коју спроводе Мрежа психосоцијалних иновација и Фондација за отворено друштво.

– Главни циљ ове студије био је да се испитају ставови наших суграђана према избеглицама и мигрантима са Блиског истока, потом анализира ефекат позитивног и негативног контакта са њима и утврди веза између антимигрантских теорија завере и става према избеглицама. Студија је урађена на национално репрезентативном узорку од 1.006 испитаника, а у узорак је ушло и 30 одсто испитаника који живе близу мигрантских центара у Србији како бисмо установили да ли физичка близина миграната утиче на однос према овој популацији – истакла је Милица Нинковић, истраживач у Лабораторији за истраживање индивидуалних разлика и докторанд социјалне психологије на Филозофском факултету на промоцији ове студије.

– Иако би главни закључак ове студије могао да гласи да велики број грађана Србије подржава право избеглица да побегну од рата и дају себи и својој породици шансу за бољи живот, забрињава податак да се петина наших суграђана уопште не слаже са овом тврдњом, што значи да је њихов став у супротности са Универзалном декларацијом УН о људским правима. Обесхрабрује и чињеница да се сваки седми испитаник противи идеји да људи имају право да емигрирају у друге земље из економских разлога, имајући на уму чињеницу да се велики број људи из наше земље исељава у земље западне Европе управо из материјалних разлога – додаје наша саговорница.

Она подсећа и да је први велики талас избеглица са Блиског истока „запљуснуо” Србију 2015. године – подаци УНХЦР-а говоре да је на врхунцу избегличке кризе у нашој земљи било 577.995 миграната са поменутог подручја. Годину дана касније њихов број је смањен на 96.117, док је 2017. године регистровано 6.199 миграната. У 2016. у Србији је боравило 8.436 избеглица, 2019. године регистровано је 12.937, прошле године њихов број пада на 2.830,  да би у фебруару ове године било евидентирано 5.675 миграната. У овом тренутку, у мигрантским центрима у Србији налази се 4.473 људи који су били приморани да напусте свој дом.

Подаци о националној структури говоре да највећи број миграната (45 одсто) који су затражили азил у нашој земљи потиче из Авганистана, а сваки четврти мигрант стиже из Сирије. Статистика УНХЦР-а такође сведочи да по три одсто миграната долази из Ирака, Ирана и Бангладеша, док из Пакистана стиже пет одсто миграната. Иако мушкарци чине убедљиву већину миграната (73 одсто), у избегличким колонама налази се десет одсто деце и 17 процената жена.

– Када су почели оружани сукоби на Блиском истоку и у Северној Африци а избеглице почеле масовно да долазе у Србију, извештавање медија углавном је било позитивно, па су и наши људи имали пуно емпатије и били гостољубиви према овој популацији. У Београду је отворено „Миксалиште” где су они могли да добију основну хигијенску негу и храну, а у јавном дискурсу није било говора о томе да су они претња по нас и тај „медени месец” трајао је до 2017. године – подсећа Нинковићева. Тада се, тврди истрaживач, државна политика мења у правцу интеграција избеглица у образовни систем, да би две године касније био склопљен споразум МУП-а о враћању тражиоца азила у Србију, који је био прилично нетранспарентан за јавност. Тако су почеле да колају гласине о тајним плановима масовног насељавања избеглица и миграната у Србију, што су десничарске политичке партије искористиле за своју промоцију и тај антимигрантски дискурс ескалирао је у претходној години, када почињу да се формирају и паравојне формације са циљем заштите локалног становништва.

–У таблоидима почињу да се појављују текстови у којима се мигранти приказују као највећи виновници нереда и хаоса, иако подаци говоре да они не чине више кривичних дела у односу на локално становништво. Зато не би требало да нас чуди податак да фејсбук страница „Стоп насељавању мигрантима у Србији” прати чак 15.000 људи – закључује Милица Нинковић.

 

Коментари29
de7b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SLOBODAN MIKAVICA
Ima nesto sto me intrigira kod ovih izbjeglica koje bijeze od rata. Koliko ih vidim na ulicama Luksemburga sve su to mladi ljudi, uglavnom do 30 godina, dobro obuceni nikakve razlike sa njihovim vrsnjacima na zapadu,sa mobilnim obavezno. Ja sam vise misljenja da je to ekonomska emigracija pa ovi ratovi su pravi raj da napuste njihove zaostale siromasne domovine, to sad prava prilika da se dokopaju Zapada kojeg izvrsno poznaju preko interneta.
mrki
Vala u Srbiju nece. Videli smo lepo sta se desava u EU sa njihovom najezdom.
Lale
Ta "podrška naših ljudi" se već videla na prošlim izborima, u malom procentu izlaznosti. A na sledećim izborima će, uz Kosovo, verovatno da bude glavni uzrok velikog pada podrške naprednjacima.
nikola andric
Izraz ''svako ima pravo na P'' izgleda jasan ali, na zalost to nije tako''. Izraz ''svako'' nije ime koje nesto naznacava nego sluzi za izrazravanke opstosti. Zbog toga se zove ''univerzalini'' (opsti) kvantor. Njega ''objasnajva'' numericki kvantor kao, recimo, tacno 1000 lica. Kad se postavi pitnaje ''koliko izbeglica moze da primi Nemacka a koliko Madjarska?'' dobijamo ''drugu sliku'' tog ''opsteg prava''. Srbi se dakle slazu sa tim ''pravom'' mada ne znaju sta znaci.
Pregalac
Seti se Srbijo 90-ih i izbeglica! Niko tada ovde nije došao iz nečasnih namera, kao deo neke veće zavere već bežeći od smrti. Nemoj da nesreća zakuca na naša vrata, pa da nas natera da tako shvatimo u kakvom su položaju ti ljudi. Niko dom ne napušta jer mu je neko platio da uđe u gumeni čamac bez svetla i otisne se u noć ili da krene pešaka dok mu se obuća ne raspadne.
Учесник
Сећају се Срби веома добро и Озрена и Паштрика и светих ратника који воле да обезглављују! Не мешајте бабе и жабе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља