петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 19.04.2021. у 21:31 Дејан Спаловић

Чији су „зелени” гласови у Србији

У Србији пролазе протести који имају шире друштвене вредности, од еколошких захтева до квалитета живота, а грађани не желе да учествују у нечему што је загађено политиком, каже Зоран Стојиљковић
„Еколошки устанак” окупио је протеклог викенда неколико хиљада људи у центру Београда (Фото: Марко Спасојевић)

Највећи мирни протест грађана у Србији у последње скоро две године назван „Еколошки устанак” окупио је у центру Београда неколико хиљада људи који су осим захтева за чистим животним условима, слали и политичке поруке. Део бојкоташке опозиције је покушао да присвоји ове гласаче, иако званично нису имали ништа са тим протестом. Владајућа коалиција је оптужила припаднике бившег режима да су под изговором заштите животне средине организовали скуп, пре свега у намери да Србија од извозника, постане увозник електричне енергије и да се зауставе инвестиције из држава које нису по вољи Западу.

Осуди протеста придружио се и Александар Шапић, лидер СПАС-а, који је питао да ли еколошко питање представља заиста важну тему или она служи нечему другом. „Притом, екологија представља врло важно питање за које се први залажем да буде међу приоритетима, али када се на том протесту три минута прича о проблемима животне средине, а 53 минута о актуелној власти, онда се доводи у питање ко стоји иза тих протеста”, истакао је Шапић.

На овом скупу, као и на другим еколошким протестима широм Србије активни су представници из Иницијативе „Не давимо Београд” (НДБ). Добрица Веселиновић из овог покрета за наш лист каже да је одговор на протест у центру Београда који долази од власти, жеља да се све то дезавуише. Истиче да не види ништа лоше у томе што су у том протесту учествовали њихови политички представници којима су зелени најближи. „Скуп који је био организован и теме које су биле стављене на дневни ред нису ништа друго него политичке теме. Како ће наша животна средина изгледати, како се уништава или одржава, све је то политичко питање”, каже Веселиновић.

Управо због тога не види ништа необично што су на протесту били изнети и политички ставови и то образлаже да еколошки проблеми садрже и друге политички важне ствари као што су корупција, владавина права и непоштовање закона. „На примеру градње мини- хидроелектрана могу да се виде све те ствари и то није само питање екологије, јер неко је добио посао зато што је  близак властима. Све је у Србији политика хтео то неко да призна или не”, наводи Веселиновић.

А чији су „зелени” гласачи у Србији?

Горан Чабради, председник Зелене странке, каже ако се погледају изборни резултати које је ова партија у коалицији са Новом Србијом остварила на јунским парламентарним изборима, онда тих гласача нема много. Уместо да „Падну маске”, како је тада гласио слоган ове коалиције, зелени су прилично лоше прошли на изборима. За „Политику” каже да код људи постоји свест на високом нивоу да се за здраву животну средину треба борити, али да још нису спремни да гласају за ту опцију. „Нисмо прецизно утврдили зашто је то тако, а могуће је да нисмо добили гласове, јер људи мисле да нисмо довољно јака партија. Мислим да се тек формирају ’зелени’ гласачи. Те теме су деценијама биле у запећку и по страни у Србији и не може преко ноћи да се постане велико гласачко тело”, каже Чабради.

Последњих месеци долази до протеста због угрожавања животне средине од Старе планине до Бора и чини се да грађани полако увиђају значај зелене политичке опције. Ипак, Чабради наглашава да су ти протести организовани да би се заштитила природа, али истиче да је људима мука од политичара који се врте на политичкој сцени 30 година и који се, како каже, грађана сете само пред изборе и док се не угасе камере телевизија које са собом поведу из Београда. „Људи су сити обећања и хоће нешто конкретно. Рецимо у Бору, Смедереву и Обреновцу се боре да здравије дишу и свој излазак на улицу не доживљавају као политику, већ искључиво као борбу за себе. То је разлог зашто се људи лакше анимирају да се за нешто боре и спремнији су да делују на терену”, наводи Чабради и додаје да су Зелени Србије зачетници већег броја тема.

Добрица Веселиновић, пак, каже да су зелени гласачи они који теже прогресивним политикама и да ће се то пресложити на начин, уколико са политичког спектра буде било задовољавајуће понуде ако је она искрена и аутохтона. „Није довољно да неко у имену партије има назив ’зелени’ већ мора својим деловањем да покаже да у то верује и да се за те идеје бори. Што се иницијативе ’Не давимо Београд’ тиче мислим да ми то показујемо годинама и да ћемо то показивати и у будућности”, каже Веселиновић.

Наводи да је Иницијатива НДБ од почетка дизала глас због различитих угрожавања животне средине и наглашава да су на међународном плану повезани за европским зеленима. Додаје да су 2018. године у кампањи имали подршку и од посланика Зелене партије у Европском парламенту, али и од других разних локалних еколошких покрета. „Сада имамо веома добру сарадњу са хрватским покретом ’Можемо’ који ће у наредном периоду дати градоначелника Загреба”, каже Веселиновић који је иначе кандидат НДБ-а за градоначелника Београда.

Професор Факултета политичких наука Зоран Стоиљковић каже да је занимљиво да у Србији пролазе протести који имају шире друштвене вредности, од еколошких захтева до квалитета живота. За наш лист наводи да то значи да су грађани проценили да нешто што има политичку садржину и што је политички захтев јесте нешто што је загађено сфером политике и у томе не желе да учествују. „Екологија је једина ствар која се толерише и у коју грађани нису изгубили веру. Занимљиво је да смо постали осетљиви на проблеме екологије, а да немамо ниједну утицајну еколошку странку. Зар то није чудно? А зато ће било власт, било опозиција о заштити животне средине и правима радника говорити афирмативно јер је то политички корисно. Политика се реално процењује на основу тога где сте између интереса између корпоративног капитала и интереса животне средине”. закључује Зоран Стоиљковић.

 

Коментари36
369b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pregalac
Je li moguće da Politika posle svih članaka u kojima je pisala o ekološkim problemima, da ne kažem katastrofama, u Srbiji, sada na ovakav način problematizuje protest koji za cilj ina ukazivanje na ekološke probleme i kršenja zakona kojima se marušava prirodna sredina u kojoj živimo i u kojoj će naredne generacije trebati da žive.
Profesor Magistar Ekologije USA
Srbiji su potrebni prvo fakulteti gde ce se Ekologija izucavati: vazduh,preciscavanje vode ima na Tehnoloskom fakultetu u Beogradu i tu je kraj.Beogra pored svih voda smrdi na fekalije u jutarnjim casovima vazduh je pun sumpora i drugih zagadjujucih materija. Zasto nisu postavljene merne stanice za vazduh i vodu na ugrozenim podrucjima? O sumama pa cuveni "ministar" Ekologije Goran Trivan je bio visegodisnji direktor Srbija sume i uspesno je prodavao Italijanima. Sramota za Srbiju .
Боба
Па политика односно недостатак паметне политике је и довео довде - загађења и ваздуха и вода, уништавања шума и река. Мало ће вредети било коме власт или паре ако се стање драстично не промени. Иначе користити екологију као политичко средство јесте оружје и власти и глобалиста који намећу зелени "комунизам" од кога највише користи опет имају глобалистичке корпорације. Да би се то променило потребна је паметна власт. Да ли је то могуће у Србији?
Sasa Trajkovic
Буђење еколошке свести је предуслов подизања и еколошке културе која је у Србији на катастрофалном нивоу. Целу прошлу годину су обележиле акције и протести грађана против анархије коју је држава спроводила према природним ресурсима, пробијена је и медијска баријера и држава се повукла... сада ти исти политичари покушавају да на један перфидни начин злоупотребе активизам грађана. Зелени су деценијама присутни у ЕУ али на маргинама подсетио бих и на странку зелених у Немачкој која је десничарска
Dragan Stankovic
Saso pogresili ste, zelini su levicarska stranka svuda u svetu.
Brat Kinez
"Stranka Zelenih u Nemačkoj je desničarska" ? Zavidno znanje.
LaCosta
Ako je suditi po ostalim evropskim drzavama u pitanju su glasovi americke duboke drzave. Dovoljno se setiti uloge nemackih zelenih u poznatom ekoloskom bombardovanju SRJ sa osiromasenim uranijumom. To je onako bas ekstreman primer ali ni drugi nisu nista bolji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља