недеља, 16.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 20.04.2021. у 08:23

Екологија је питање савести грађана, а не само власти

Београд у облаку смога (Фото: А. Васиљевић)

Кад су велике економске силе опустошиле еколошке ресурсе Земље, а она почела да им узвраћа на свој начин, сетили су се или осетили да би то могао бити и крај наше цивилизације. Почела су договарања која су за сада прилично безуспешна и декларативна. Сиромашне земље на еколошке проблеме не обраћају претерану пажњу борећи се за пуко преживљавање. Србија није сиромашна, али није ни богата, те њене еколошке проблеме треба сагледавати, ако је могуће, у узрочно-последичном односу. Лако је набројати све наше еколошке недаће, као што то чини Бошко Јакшић, и још је лакше политизовати те проблеме, али основно питање гласи: Због чега настају?

Зашто је ваздух у нашим градовима, посебно у Београду, најзагађенији? Није реч о индустрији, већ о аутомобилском саобраћају. Није тешко израчунати колико се стотина тона честица и издувних гасова дневно испусти у београдски ваздух, али питање је зашто толико. Одговор је вишезначан. На једној страни грађани који по сваку цену желе да имају аутомобил, без обзира на материјалне могућности, а на другој држава која дозвољава да се европски аутомобилски отпад увози под најповољнијим условима. Довољно је на свакој београдској узбрдици видети дим који куља из ауспуха нарочито возила с дизел-мотором, па схватити да немају филтере за гориво и да често возе и на лож-уље. Може ли се то решити? Може. Забранити увоз половних аутомобила испод нивоа евро 5, а не евро 4 и, што је већ у најави, при регистрацији поштовати неке норме у вези с издувним гасовима. Међутим, то с издувним гасовима је само куповина времена – треба забранити регистрацију аутомобила без филтера и катализатора издувних гасова, а погон градских аутобуса пребацити на струју и гас. У том случају ваздух у Београду сигурно би био на добром нивоу за дисање.

Што се тиче индустријских погона и рударских басена, од иностраних и домаћих власника треба тражити стриктно поштовање светских и наших еколошких стандарда, по цену обустављања производње.

Кад је реч о уклањању смећа и отпадних вода, у већини случајева проблем је у ниском нивоу еколошке свести самих грађана, а нарочито оних који раде у самоуправним интересним заједницама. Сваки водоток у Србији преплављен је тонама комуналног отпада. Грађанима је најлакше да ђубре баце у реку – кад наиђе висок водостај однеће то другима, па нека они размишљају како да реше проблем. А није им у памети да све то ђубре и отпадне воде стижу до језера која служе и за водоснабдевање. Уместо да се у самоуправама боре за инвестиције којима би се направили канализациона мрежа с колекторима и депоније где би се рециклирао отпад, лакше је правити дивље депоније, загађивати водотокове и живети у еколошком загађењу. Када депоније постану велике, онда решење виде у њиховом спаљивању. Кога брига за чист ваздух...

У Београду има више од 40.000 кућних љубимаца. Ако иза сваког остане 100 грама измета, то су четири тоне дневно. А где овај отпад завршава? Углавном по парковима и на улици. Опет је реч о еколошкој свести и савести назовиљубитеља кућних љубимаца. Где су комунални милицајци и службе да кажњавају неодговорне?

За све изнете еколошке проблеме у Србији постоје закони и уредбе, које не заостају за европским прописима, али су потребни савесни грађани и одговорна власт да их спроводе. А изнете еколошке проблеме нико у последњих 50 година није на одговарајући начин решавао. Низак ниво еколошке свести већине грађана у Србији сигурно не би опростио онима који би покушали да их натерају, углавном новчаним казнама, како се то ради у развијеним еколошки освешћенијим земљама, да мењају ту свест. Али једног дана, пре или касније, неко ће морати нешто да предузме.

Живорад Маличевић,
Београд

Коментари10
0f53e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба
Свест су рецимо индустријским радницима у Енглеској пре двеста година утеривали физичким кажњавањем. Пример је екстреман али ипак демантује оне који мисле да се може било шта постићи само препуштањем свести, поготово када су главни загађивачи корпорације - термоелектране, рударска постројења, саобраћај који је одговорност власти. Држава и локална власт је та која треба да спречи загађење стриктном применом прописа. Свест људи треба дизати наравно напоредо са уређењем околине.
Lili Vu
u Srbiji voze defektne krs automobile koji sagorevaju UJE !!!!!
dusan1
Zagađenje je očigledno ali je očigledno da niko ne želi da vidi da saobraćaj-automobil sa tim nema mnogo veze ! Sagorevanje kilo plastike pravi više otrova nego bure benzina ! A ako se meri CO2 i tu stostruko više doprinosi grejanje (čak i na struju jer se proizvodi sagorevanjem uglja ) nego vozila ! Ekološka svest bi bila kad bi se zabranila upotreba plastike kao nepovratne ambalaže i vratile flaše za pivo, vodu i sokove i papir za meso voće i povrće . I kao nekad jeftin tramvaj i železnica !
Саша Микић
По вама хајде да забранимо уопште коришћење струје, јер се добија сагоревањем угља(?). Што се тиче амбалаже ту је дискутабилно и са кориштењем стаклене амбалаже. Да се одмах разумемо ја сам против пластике у превеликој мери, али и стакло је проблем када нема адекватног откупа амбалаже, већ само разбијеног стакла. Са друге стране ако се стаклена амбалажа пере загађује се вода ако се употребљена враћа без пречишћавања. А колико се шуме уништи за папирну амбалажу? Све има своје предности и мане!
Бојана
Pre 30-tak godina Beograd je imao 100 000 automobila.Sada se taj broj procenjuje na oko 500 000. Ne bih se složila da je to zanemarljiv uticaj. Bila sam u Madridu pre 2 godine i zapazila da, iako su automobili vrlo brojni, na velikim raskrsnicama nema mirisa sagorelog benzina, tako prepoznatljivog u svakoj našoj prometnijoj ulici. U pravu je autor kada kaže da je evropski otpad na našim ulicama. To pokazuje i razlika u mirisu i sastavu vazduha za vreme i posle vanrednog stanja.
Саша Микић
Одакле вам податак да је у Београду било 100 000 возила? Тамо 80-тих је у Београду било регистровано 400 000 возила од чега је у сталном саобраћају било око 200 000 возила. Што се тиче мириса бензина на раскрсницама све зависи од времена задржавања, да ли се користи систем за гашење мотора док стоји и највише од ширине улице и висине зграда које је окружују као и од струјања ваздуха. Европски отпад јесте на нашим улицама, али главни разлог је куповна моћ. Сви би волели ново возило, али нема се.
Cvele
Eto ti sad. Nije kriv gradjanin koji zagadjuje nego je kriva vlast sto mu nije zabranila (automobil, kera i sta je vec pobrojano....). A da vlast zabrani do plafona bi skocili pomenuti Jaksic i njegovi luzeri! Osecali bi se kao da ih je bog najzad pogledao.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља