петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 20.04.2021. у 11:15 Бранка Васиљевић

Маховином против загађења ваздуха

(Фото ЈКП „Зеленило Београд”)

Маховина је биљка која има врло важну улогу у еко-систему, али се последњих година показало да утиче и на смањење аерозагађења. Зидови од маховине, већ су нашли примену у неколико великих европских градова попут Лондона, Осла, Глазгова... Идући у корак са најмодернијим технолошким достигнућима ЈКП „Зеленило Београд” је у фебруару прошле године, започело пројекат гајења маховина, као још један од начина да се што ефикасније допринесе глобалном циљу – смањењу утицаја аерозагађења на животну средину.

– Маховине су такозвани био-сунђери, биљке које нису васкуларне, немају прави корен већ се за подлогу везују ризоидима, а све хранљиве материје апсорбују из ваздуха. Оне имају велику упијајућу моћ, што је за умањење аерозагађења у градским, индустријским, срединама од великог значаја – кажу у „Зеленилу”.

Процес гајења маховина почео је тако што су радници „Зеленила”, пренели маховине из њихових природних станишта из Звездарске и Бајфордове шуме, шуме у Јајинцима, са Великог ратног острва, са платоа испред „Генекса”, и Макиша у стакленике. Прикупљене маховине постављене су на посебно припремљене површине и подлоге које су обезбеђивале сталну влажност и струјање ваздуха.

– У почетку су обрађене земљане површине – на свакој је постављен дренажни слој од шљунка, затим слој сунђера који ће чувати влагу, а потом је маховина постављена на три различите подлоге – геотекстил, мрвљену камену вуну и ПВЦ мреже за засену. Из процеса гајења убрзо је искључена мрвљена камена вуна јер се показало да маховине постављене на њој нису правиле компактну целину. Услови у стакленику у летњем периоду су се показали непогодним за развој ових биљака због високих температура и недовољног струјања ваздуха. Због тога маховине су изнете у шумски део где су се услови показали много прикладнијим – објашњавају у „Зеленилу”.

Велику помоћ у бризи о узгоју маховине дао је др Марко Сабовљевић, професор са Биолошког факултета у Београду. Он је пропратио процес преношења маховина и у значајној мери усмерио како да се најбоље реше одређени проблеми у поступку гајења.

Прво је било потребно да се тачно одреде врсте, а онда у току летњих месеци маховине уведу у стање анабиозе, односно мировања јер је уочено да им нагле промене у температури ваздуха и количини влаге не пријају. Почетком јесени је поново започето са процесом наводњавања и маховине су такорећи оживеле. Оне, иначе, изразито споро расту и имају веома мали годишњи раст. За сад лепо напредују у шумској средини и условима који су им обезбеђени.

Што се тиче врста заступљени су родови Плагиумниум, Браћyтециум, Аномодон, Амблистегиум, Брyум, Сyнтрићиа, Хyпнум.

Тренутно је у „Зеленилу” у току фаза гајења маховина, али постоје разне могућности за њихово коришћење на јавним зеленим површинама, што је следећи корак.

Коментари4
9323a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Minja
U New York-u jedan umetnik je pravio grafite od mahovine! Zivi grafiti, pa jos i u sluzbi ekologije.
Tašmajdan
Sve je to u redu. Samo su potrebne ogromne površine... Nego zar nije bliže pameti kontrolisati čime se lože peći po kućama? U Poljskoj koja ima isti ovaj problem kao Srbija su poslali kontrolore od kuće do kuće, oni pogledaju dim iz odžaka i po potrebi kontrolišu da li se koristi vlažno drvo ili loš ugalj te pišu opomene i debele kazne. U Nemačkoj svaka peć mora godišnje da se kontroliše i meri Itd.
SLOBODAN MIKAVICA
Cestitke iz Luksemburga, u ovom dijelu Evrope nisam cuo za upotrebu mahovine na javnim povrsinama(sem u cvecarama za cvijtene arnzmane) ponosam sam na vas ,prvo sto sam beogradski student, sto su neke moje kolege radile u Zelenilu, i sto se pojavljujemo na Evropskoj sceni medju prvima , koliko ja znam, znacajnom inovacijom. BRAVO!
Željko
Kakav tekst. Svaka čast!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља