среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 21.04.2021. у 08:50

Како је 1942. укроћена епидемија у Бајиној Башти

Др Коста Тодоровић (Фото Д. Јевремовић)

Пролеће 1942. године у Источној Босни мирисало је на крв. Усташка Црна легија Јуре Францетића извршила је покољ 4.000 цивила на левој обали Дрине. Бежећи од усташке каме 20.000 избеглица, углавном жена, стараца и деце, спас је потражило на десној обали Дрине. Од села Дервента, где је Дрина била најужа, па до Скелана, сплавари су даноноћно кротили набујалу реку превозећи уморне, гладне и напаћене сународнике. Бајина Башта, варошица са неколико хиљада становника, примила је исто толико избеглица. Али, страх од смрти убрзо је заменио страх од болести. Појавио се тифус пегавац, болест чији је исход често смртоносан, а притом веома заразна.

На први знак епидемије 22. маја у Бајину Башту стиже екипа Медицинског факултета у Београду, коју чине четири професора, четири лекара асистента и осам болничких сестара. Пред њима је тежак задатак. Како укротити епидемију која је захватила трећину избеглог становништва, али и домаће мештане? Напустивши спокој катедри, јер факултет није радио за време окупације, део екипе, с искусним проф. др Костом Тодоровићем, оснивачем Инфективне клинике, остаје у Бајиној Башти, а други део, с проф. др Матијом Амброжичем, оснивачем Дечје клинике, одлази на планину Тару у село Кремна. У Бајиној Башти чека их 2.500, а на Тари 900 избеглица. О њима брину управник Бановинске болнице др Стеван Пауновић, срески лекар Јохансон и двоје болничара. Доктор Стево Пауновић остаће у Бајиној Башти упамћен као народни доктор.

Радом логорске болнице, која је у карантину, руководе професор Коста Тодоровић, др Б. Ђорђевић и доцент М. Милошевић. У канцеларији управника професор др Т. Симић с доцентом др М. Ђуричићем формира бактериолошку лабораторију. Проф. др Урош Ружичић, педијатар, организује дечје одељење, јер је било доста болесне деце. Под карантином је било 2.567 избеглица, од којих 1.344 детета млађа од 12 година. Води се и прецизна епидемиолошка евиденција у импровизованој болници од 24. маја до 10. јула 1942, када је окончана епидемија. Екипа из Београда затекла је 121 болесника, примила на лечење још 506, отпустила 599 и имала 24 преминула. Смртност је износила 4,14 процената, а два болесника су остала на лечењу.

У свом извештају на шест страница текста већ искусни инфектолог Коста Тодоровић истиче да су „лекари успели да провере заштитну моћ формалинисане крви пегавчеве и серума од реконвалесцената, као и лековито дејство бизмута, због нарочито познатог дејства на крвне судове, који су код пегавца специфично промењени. Екипа је радила енергичну профилаксу вршећи вакцинацију инјекцијама и пероралним путем код великог броја избеглица и мештана”. Сви ови подаци су из дописа који је професор др Коста Тодоровић упутио декану Медицинског факултета проф. др Миловану Миловановићу, након што је укротио епидемију на обали Дрине. Интересантно је да се у Првом светском рату као млади војни лекар др Коста Тодоровић сусрео с тифусом. У сарадњи с епидемиологом и бактериологом Хиршифелдом радио је 1916. у Солуну на вакцини против тифуса и заједно с њим међу првим добровољцима се вакцинисао, након чега се вакцинисала и сва српска војска, а прву вакцину примио је војвода Мишић.

И на крају овог подсећања на медицински подвиг у окупираној Србији треба рећи да је овај извештај у архивама Института за судску медицину открила и учинила доступним струци и широј јавности професор судске медицине др Снежана Вељковић, историчар медицине и писац, која је, иронијом судбине, пре годину дана постала и једна од првих жртава пандемије ковида 19, која нажалост још није укроћена.

Драган Пантелић,
Бајина Башта

Коментари4
fdddd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Milenkovic
Majčina porodica Cvijetić, je jedva izbegla u Srbiju preko Drine iz sela Sokolovici, opstina Sokolac te 1942. Jako se dobro secam njihovih prica kako su vlasti Milana Nedica spasile hiljade tih ljudi. Kao ilustracija i da se ne zaboravi, dok su cekali da ih skele prevezu preko uvek divlje i nabujale Drine, ustase su vec stizale i ubijale one koji su bili na zaceljima kolona. U Srbiji ih je sacekao tifus. Ostalo pise u tekstu. Hvala na ovom tekstu koji zaokruzuje ove dogadjaje.
Vladislav Marjanovic
Vrlo zanimljiv tekst o jednoj nepoznatoj epizodi iz istorije Srbije u vreme Drugog svetskog rata. Jedino iz njega se ne vidi kako je lekarska ekipa u zabacenoj Bajinoj basti dosla do vakcina. Da li preko Nedicevih orgasna vlasti ili nemacke okupacione vojske? Ili mozda cak i uz pomoc obeju antifasistickih gerilskih pokreta, tj. cetnika i partizana? Ovo bi trebalo da se osvetli istine radi, jer... u ratu je sve moguce.
Зорка Вукмировић
Захваљујем се аутору текста на сећању на ову епидемију, која спада у бројне наше борбе и успехе у борби против опаких болести и спречавању њиховог ширења. Надам се да ће се млађи историчари медицине одужити сећањем др Снежани Вељковић. Читали смо на страницама Политике спорне текстове о уваженом академику Кости Тодоровићу, ово је још једно више признање за све што је он урадио за медицинске науке уопште, а пре свега за здравље становника Србије.
DRAGOSLAV PETROVIC
Zasluge pored lekara za suzbijanje epidemije pripadaju i Jovanu Mijuškoviću,ministru narodnog zdravlja u vladi M. Nedića i komesaru za izbeglice Tomi Maksimoviću.Obojica su na kraju rata imali tužnu sudbinu.Dr Jovan Mijušković iako je smenjen krajem 1942,streljan je 1944 od partizanskih oslobodilaca u Beogradu bez sudjenja sa obrazloženjem da je oganizujući sanitarne kordone za izbegle Srbe iz Bosne i Hrvatske štitio nemačku vojsku od zaraze!?T. Maksimović izbegao je smrt ali ne i robiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља