Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОВОДОМ „РАТА” УЕФЕ И МОЋНИХ 12 ФУДБАЛСКИХ КЛУБОВА

Време је да се и мали побуне

И Лига шампиона, као и Суперлига, у одређеној мери ставља у неравноправан положај клубове из економски мање развијених земаља. – И наши клубови се задовољавају тренутним положајем
Протест навијача Челсија у Лондону (Фото EPA-EFE/Neil Hall)

После вести да ће 12 моћних фудбалских клубова да покрене своје такмичење – Суперлигу – милиони навијача и стотине фудбалера подигли су свој глас против тога. Међу њима је и белгијски играч Кевин де Брујне, члан једног од тих 12 клубова (Манчестер сити), који је каријеру започео у месташцету од 13.000 становника (Дронген) а данас „вреди” сто милиона евра.

– Овај човек је потекао из малог белгијског града, сањајући да ће играти на највишем могућем нивоу. Представљао сам белгијску, немачку и енглеску лигу, а такође, поносно, и своју земљу… Сви знамо да је ово велики бизнис и свестан сам да сам део тог бизниса, али сам и даље дечак који само воли да игра фудбал… – написао је, поред осталог, на свом налогу на „Твитру” Де Брујне који је после првих фудбалских корака у Дронгену играо у кадетима Гента, затим у омладинцима и првом тиму Генка, док у 21. години није потписао свој први велики уговор (Челси).

Де Брујне је, као и више од 90 одсто великих светских играча, из мале средине стигао до највеће фудбалске сцене. О колонизацији коју десетак највећих клубова спроводи у фудбалу последње три деценије нико никада није отворио озбиљну дебату, вероватно и због тога што су „колоније” биле задовољне редовним мрвицама испод трпезе за којом су се гостили Реал, Барселона, Манчестер јунајтед, Јувентус, Интер, Милан, Бајерн, Ливерпул… Од „Босмановог правила” (1995), посебно дела који се односи на квоте страних играча, најбогатији клубови су буквално поробили све остале који се заправо све време боре да дођу у позицију да буду њихова радна снага.

Ако имамо у виду то да је једна мала земља као Србија била шеста на свету по броју играча (521) у иностранству, лако ћемо закључити како се то одражава на наш фудбал. То је као да су комплетна Суперлига и Прва лига Србије завршиле у „извозу” (ако сваком тиму упишемо по 15 играча у просеку).

Пошто је овде реч о Лиги шампиона, требало би узети у разматрање и то какав приступ иначе има Европска фудбалска унија (Уефа) која се сада брани од напада „похлепних и незаситих клубова” (Манчестер јунајтед, Манчестер сити, Ливерпул, Арсенал, Челси, Тотенхем, Јувентус, Милан, Интер, Реал, Барселона и Атлетико). Проблем може да се постави и овако – шта је Уефа урадила да спречи колонизацију у европском фудбалу; ма колико њен председник Александар Чеферин последњих дана, у обрачуну против Суперлиге, говорио о „духу солидарности” и „борби против дискриминације”…

У Лиги шампиона данас има мање него икада шампиона (15 међу 32 учесника), мање него и у првој сезони Купа шампиона (1955/56) када се за титулу борило 16 екипа – све сами национални прваци. Један од њих, Партизан, одиграо је против Спортинга у Лисабону први меч (3:3) у историји овог такмичења. Историју овог такмичења, покренутог на иницијативу једног листа (француски „Екип”), писали су многи клубови који данас нису међу онима што желе по сваку цену још уносније такмичење. Рецимо, једна Бенфика, двоструки европски првак (1961/62), сада далеко од старе славе, али са новом „мисијом” у фудбалу: редован извоз играча у најбогатије клубове.

О томе шта су неки од тих клубова, данас потпуно у запећку, урадили за имиџ најбољег клупског такмичења не треба посебно објашњавати. Међу њима је, без сумње, и Црвена звезда чији је тријумф у Барију 1991. године означио крај једне ере, не само политичке (распад Југославије) већ и фудбалске: никад више нико из источне Европе није био првак, јер је све ишло у том смеру да богати имају све више, а сиромашни све мање. Тако данас Црвена звезда – као првак своје земље – мора да игра четири кола квалификација да би стигла до Лиге шампиона, у којој играју четврти на табели у Енглеској, Шпанији, Италији и Немачкој.

У време жарког лета, док најмоћнији клубови увећавају свој салдо на турнејама по Америци и Азији, прваци неких лига принуђени су да се боре за голи живот, како сами описују бонусе који им следују од уласка у Лигу шампиона или на лигу Уефе.

Европски спорт већ дуже време иде стопама америчког, у којем новац одлучује ко може уопште да се такмичи. Тако је тренутна цена за приступ фудбалској МЛС лиги, по клубу, 325 милиона долара (око 277 милиона евра). Платите и онда не можете да испаднете, јер се подразумева да сте уложили толико новца да би сте доносили приход и себи и лиги… То је, у неку руку, био и концепт Суперлиге.

Када је Црвена звезда постала првак (1990/91) последњи пут се играло по „нокаут” систему од почетка до краја, а у том Купу шампиона 31 првак из 30 држава (Италија је имала два представника, Милано бранио је титулу) борио се директно за трофеј (без квалификација). У следећој сезони (1991/92) уведена је завршница са осам клубова у две групе, из којих су победници одлучивали шампиона у међусобном дуелу. Звезда је тада у неравноправним условима остала без шансе да брани титулу (друга у групи) пошто је све мечеве играла ван наше земље због санкција Уједињених нација.

Уочи сезоне 1994/95. повећан је број учесника у групама са осам на 16 (15 првака из 16 земаља), а 1997/98 са 16 на 24 учесника (15 од 24). Било је промена у систему такмичења и откако играју 32 клуба. Ишло се ка томе да се све више отвара пут клубовима из најјачих европских лига, па је тако данас половина места резервисана за екипе из Енглеске, Шпаније, Немачке и Италије (по четири тима), затим следе Француска (три), Русија (два)…

Од 54 европске земље, тренутно само 11 има директне представнике у Лиги шампиона. Кроз квалификације се попуњава свега шест места (од укупно 32) а у њима учествују прваци 43 државе. И овакав систем је тренутно прихватљив за оне најсиромашније, док се они најбогатији буне и траже још више, иако им управо Лига шампиона представља највећи извор прихода.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Slobodan Devic
A Fifa i Uefa su humanitarne organizacije - ma nemoj??? Ovo nije rat izmedju Davida i Golijata. Ovo je rat izmedju dva Golijata, samo se nadam da Davidi ne nastradaju ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.