Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Банке немају право да продају дугове грађана

Агенције за наплату потраживања све чешће у име банака или оператера позивају кориснике и захтевају од њих да плате заостала дуговања
Фото Пиксабеј

Када је уместо банке којој је дуговала рате кредита, једну Београђанку почела да позива агенција за наплату потраживања која је захтевала да намири дуг, одлучила је да се обрати поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Разлог је, како је навела, то што је банка без њене сагласности уступила личне податке неком другом. Одговор повереника био је врло јасан – да клијент у овом случају има право да поднесе банци захтев за брисање података о личности које користи агенција за наплату потраживања.

Овај случај који је достављен Удружењу за заштиту корисника финансијских услуга „Ефектива” поново је покренуо питање да ли банке, оператери и компаније које пружају услуге од општег економског интереса имају право да личне податке физичких лица тек тако уступају агенцијама за наплату потраживања. У „Ефективи” кажу да је реч о незаконитом поступању и да би сви они које, уместо банке или оператера, позове фирма за наплату дуговања, одмах реагују и заштите своја права.

Према речима Јована Ристића, правног саветника „Ефективе”, оваквих примера кршења прописа има много. У Закону о заштити корисника финансијских услуга се наводи да банке не смеју да продају дуг физичких лица овим агенцијама, али оне то ипак раде.

– Овакав аранжман банке и агенција је незаконит. Обавеза банке је да од дужника за било какво уступање податка о личности од њега претходно прибави сагласност за то, али јој је у сваком случају законом забрањено да потраживање уступи другом правном лицу које није банка. Уколико то уради без знања клијента, он има право да тражи од банке да податке избрише, а потом и да се жали поверенику или да покрене судски поступак против банке, објашњава Ристић и додаје да у Закону о заштити корисника финансијских услуга јасно пише да банка дуговање физичких лица може уступити само другој банци, али не и агенцијама за наплату потраживања.

У Народној банци Србије за „Политику” наводе да је у складу са одлуком о управљању ризицима банке ангажовање агенција за наплату потраживања физичких лица, без уступања ненаплаћених кредита, дозвољено и представља поверавање активности у вези са пословањем банке трећем лицу које их обавља као своју претежну делатност.

– Поверавање тих активности подразумева закључивање уговора између банке и лица коме се те активности поверавају, под условом да је банка, најкасније 30 дана пре закључења тог уговора обавестила о томе НБС и доставила неопходну документацију. Банка са трећим лицем закључује уговор о заштити, односно обради података о личности, а они су дужни да те податке обрађује само на основу писмених упутстава банке и само у сврху због које су му одређене активности поверене – пише у одговору који је НБС послала нашој редакцији.

Како даље објашњавају, банка одговара за послове које је поверила трећем лицу, а НБС је задужена у сваком појединачном случају да контролише те поверене активности.

– Уколико се утврди неусклађеност са важећим прописима предузимамо одговарајуће мере из своје надлежности. Народна банка Србије може наложити банци да раскине уговор о поверавању активности закључен с тим лицем. НБС не издаје дозволе за рад агенцијама за наплату потраживања и нема законска овлашћења за њихову контролу – кажу у НБС и додају да све одлуке морају да буду у складу са законом.

У „Ефективи” наводе да грађани немају само проблем са потраживањима банака, него и са оператерима мобилне телефоније. У уговорима које грађани потписују са њима дешава се да је написана клаузула да корисник пристаје да се његови лични подаци уступе трећем лицу, што је такође проблем.

– То је неправична уговорна одредба – објашњава Ристић. Он додаје да је и по Закону о заштити потрошача трговцима услуга од општег економског интереса изричито забрањено да уступају потраживања неком другом, ако пре тога нису добили изричиту сагласност потрошача за то.

У „Ефективи” додају да постоји неколико агенција за наплату потраживања које се често помињу у примедбама грађана и да оне углавном заступају банке и мобилне оператере. На званичним сајтовима ових агенција нигде нису наведена имена клијената у чије име потражују дуговања, међутим у објашњењима њихових активности помирљивим тоном наводи се да су „ту да би решили проблем и помогли дужнику да се реши дуга и да преговарају у име повериоца”.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Juraj
Nekad su dužnike koji ne vraćaju dug smeštali u kule u centru grada ili u kavez koji je visio visoko iznad grada da ih svako vidi. Danas su nesolidni dužnici bolje zaštićeni od medveda.
Goran
ja se i dalje secam kada je procredit banka pre par godina prodala svoj portfolio fizickih lica Intezi. I svi koji su imali kredite u procredit banci sutradan su se probudili i imali su dugovanje prema intezi, gde ih niko nije pitao da li to zele ili ne. I dan danas mi nije jasno kako je to zakonski dozvoljeno bez saglasnosti tih ljudi, prekrsen je zakon ako ni u cemu drugom u zastiti podataka o licnosti i odavanju finansijskih podataka trecem licu.
Vladimir Petković
Pazite sledeću budalaštinu moguću samo i jedino u Srbiji: "Народна банка Србије може наложити банци да раскине уговор о поверавању активности закључен с тим лицем." A što su lični podaci klijenta u posedu "tog lica", što ih ono može fotokopirati i zadržati za sebe pa kasnije zloupotrebljavati, od toga NBS pere ruke, jel' tako? Ima li bre u ovoj državi išta kako valja?
nikola andric
Problemi sa relacionim iskazima. Navika da se sve izrazi jednostavnom recenicom sa ''subjektom'' i ''predikatom''. Ali ovde imamo dva ''subjekta'': dug i potrazivanje. Vecina gradjana ocekuje mesecni dohodak po osnovu potrazivanja iz ugovors o radu. Bez tog dohotka se ne mogu platiti mesecni racuni koji pretpostavljau dugove. Za banke izvesna potrazivnja mogu biti problematicna pa je razumljivo da banke zele da taj problem rese. Recimo prodajom potrazivanja ''ispod'' njegove vrednosti.
A investicioni fondovi
A sta je sa saglasnoscu drzave da banke mogu da prodaju dugove gradjana drugim bankama ili stranim investicionim fondovima?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.