петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 23.04.2021. у 10:51 Марина Вулићевић

Издавачи славе Светски дан књиге

Најразноврснијим издањима показују да их ни пандемија ни економска криза не дају зауставити у важним пројектима
Вилијам Шекспир, Мигел де Сервантес (Фото Википедија)

Поводом Светског дана књиге и ауторских права, који се обележава 23. априла, на дан смрти Мигела де Сервантеса и дана рођења и смрти Вилијама Шекспира, српски издавачи предлажу нова издања. Жанровско и тематско богатство онога што се може наћи у књижарама показује да су наши издавачи неуморни и у време криза, а да их ни пандемија ни економска криза не дају зауставити у важним пројектима.

Међу њима је и „Службени гласник”, који препоручује дело „Кнез Павле Карађорђевић – Једна закаснела биографија” Нила Балфура и Сали Макеј, у преводу Ђурице Крстића.

Кнез регент Павле Карађорђевић (1893–1976), једна је од оних личности новије историје недовољно позната широј домаћој, али и европској јавности. Деценијама стигматизован као издајник који је с Хитлером преговарао о срамном Тројном пакту, ренесансни принц којег је више занимала уметност од политике и ратовања, те узурпатор трона, спреман да отме круну свом малолетном синовцу, краљу Петру Другом Карађорђевићу, кнез Павле је временом постао инкарнација антихероја.

Како се за живота, помирен са судбином, ћутањем бранио од клевета и подметања, слика о њему би још дуго остала непромењена да Нил Балфур и Сали Мaкеј нису написали ову књигу, у форми биографије, ненаметљивим стилом, заснована на свеобухватним истраживањима референтне грађе, те серији разговора с кнезом, члановима његове породице, али и опонентима, важним актерима друштвених струјања и политичког живота једног динамичног времена.

„Гласник” истиче и дело „Лајбах, 40 година вечности” Теодора Лоренчича, фото-монографију о пробијању групе „Лајбах” кроз гвоздене завесе и о деконструкцији западног конзумеризма. То је роудмуви прича о историјској европској турнеји из 1983. године („Occupied Europe Toure”), илустрована до сада необјављеним фотографијама из Аустрије, Мађарске, Источне и Западне Немачке, Пољске, Холандије, Енглеске, које је након готово 40 година обелоданио аутор и учесник турнеје Теодор Лоренчич. Његово документарно сведочанство показује смео уметнички концепт настао из дехуманизованог света, чији је „Лајбах” незаустављиви критичар. Име, симболи и наступи увек су им били провокација, јер је провокација њихов уметнички кредо. Њихова уметност није невина, али није ни крива што је искористила познату иконографију да укаже на апокалиптичност историје. Њихова песма је команда, а концерти перформанси. Почетком осамдесетих „Лајбах” је забрањен због имена и милитантног наступа, а већ деведесетих сви у Југославији облаче униформе и марширају. Из илегале домогли су се политичке карте Истока и Запада, предсказујући пад Берлинског зида. Сецирајући стварност до кости, оголили су слику Истока, али и либералног капитализма коме изврћу утробу, па их на Западу називају „најопаснијом групом на свету”, која „укида државе и ствара нове”.

У Седмом колу Едиције „Србија 1914‒1918”, новосадског „Прометеја” и РТС-а, објављен је први превод мемоара Жоржа Клемансоа (1841–1929) „Сјај и беда једне победе”, великог државника и политичара. Књигу је превео са француског Душан Гујаничић. Једна од Клемансоових најчешће цитираних изјава у вези са Србијом јесте она изречена на мировној конференцији у Версају 1919. године: „Приликом закључења ове наше Конференције мира, ја морам, пре него што сиђем са овог подијума да изразим своје велико жаљење што са политичке позорнице света нестаје једно велико историјско име, а то је Србија.” Мање су познате и ове његове, готово пророчке речи: „Неко је написао да по најави примирја ја нисам могао зауставити сузе. Ја то и не кријем. Стоји засигурно да је моја радост била претерана и моје самопоуздање чак изван граница разумног. Нисам познавао добро наше људе. Морао сам разумети да је немачка револуција била једна обична игра са кулисама и да, с обзиром на то да је агресор из 1914. остао непопустљив у његовим изливима беса, ми нећемо престати да трпимо, са новим кулисама, исте налете истог непријатеља.”

 „Партизанска књига”, издавачка кућа из Кикинде, објавила је збирку прича „Панк је мртав” (са оригиналним насловом „Punk is Dead”), словеначког аутора Томажа Космача, коју је са словеначког превела Јелена Дедеић. Космачева књига чита се као пикарска авантура наратора и главног (анти)јунака ових прича, пишчевог алтер ега по имену Космо. Он је скитница, спадало и алкохоличар, а понекад и бескућник који не оклева да преспава у јарку, нечијем подруму или на клупи у парку. У јединственом свету ове књиге, заједничком за све приче, Космо је заклети маргиналац друштва и уметности који своју пасивну позицију бира и одржава свесно и промишљено. Збирка прича Томажа Космача прва је књига коју „Партизанска књига” објављује у оквиру пројекта „Обновљена европска кратка прича” („Restor(i)ed: European Short Story Today”). Пројекат је одобрила и финансијски подржала Агенција за образовање, аудиовизуeлну политику и културу, под покровитељством Европске комисије.

„Вулкан” доноси дело „Чувени истраживачи” Робина Ханберија-Тенисона, о четрдесеторици најчувенијих људи који су изменили наше поимање света, које упознаје са егзотичним световима, одважним ствараоцима, интересантним историјским чињеницама. И сам веома цењени истраживач, Робин Ханбери-Тенисон написао је књигу која садржи 40 прича о експедицијама најодважнијих истраживача у историји човечанства, од Васка да Гаме до Јурија Гагарина. Ово је својеврсна збирка биографија људи које је неумољива амбиција подстицала на додатни труд и пружање свог максимума, приликом чега су до изражаја долазиле и њихове друге врлине и мане – похлепа, храброст, ауторитет и индивидуалност – али пре свега, истраживачки дух. Неретко је баш та својеглава вера у себе и своје снове разлог што су успели тамо где други нису.

„Вулкан” позива и на путовање у чаробни свет у књизи „Мирабел спрема нове несташлуке” Харијет Манкастер, ауторке која је створила и јунакињу Исидору Мун. Мирабел је њена нова хероина, која је одушевила малишане од седам до девет година широм света, а стигла је и код нас, у новим, духовитим авантурама. У свету препуном црно-белих подела и супротности, како је бити неко ко не припада таквом калупу, може се сазнати кроз живот девојчице која је пола вештица, а пола вила.

Након успешног пријема романа „Дневник једног неверства”, издавачка кућа „Хеликс” објављује још један интригантан роман кипарског аутора Емилиоса Соломуа „Секира у твојим рукама”, у преводу Ирине Богдановић, а у оквиру пројекта „Креативно путовање: одредиште Европа”.У складу са сопственом поетиком и маниром, Солому и у овом роману прожима карактеристике различитих романескних жанрова.

„Секира у твојим рукама” је хроника о вандализму и насиљу, социјални роман о маргинализованој страни друштва, од које сви окрећу главу, криминалистички роман који укључује борделе, коцкарнице и полицију; психолошки роман ‒ јер је протагониста Одисеј заправо параноични психички болесник. И коначно, ово је идеолошки и утопистички роман у којем јунак себе ставља у положај бранитеља лепоте света, те опсесивно жели да крене у потрагу за изгубљеним континентом испод Африке, на којем нема ружноће савременог света.

„Лагуна” представља књигу „365 дана” Бланке Липинске, (по којој је снимљен филм, Нетфликсова сензација), једне од најпопуларнијих списатељица и најутицајнијих жена у Пољској. Липинска је разочарана чињеницом да се о сексу не говори отворено, па се прихватила задатка да започне дискусију о различитим аспектима љубави. Често каже да је разговор о сексу једноставан попут спремања вечере. Њен светски бестселер „365 дана”, продат у више од милион примерака, нови је еротски роман о ком прича цео свет, а превазишао је и „Педесет нијанси сиве”. Говори о Лаури Бјел, која борави са дечком на Сицилији. Другог дана њиховог одмора из снова, на свој двадесет девети рођендан, Лаура постаје жртва отмице. Њен отмичар је згодни млади дон Масимо Торичели, глава познате сицилијанске мафијашке породице, одлучан да Лаура мора бити његова, по сваку цену. Он има своје разлоге: кад је недавно неко покушао да га убије, Масимо је имао визију лепе жене која је изгледала идентично као Лаура. Након тог инцидента заклиње се себи да ће без обзира на све, жена из визије бити његова. Масимо ће Лауру држати у заробљеништву на свом имању 365 дана у намери да освоји њено срце. Ако се не заљуби у њега за годину дана, пустиће је...

Коментари3
4582d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevo
Da prestanemo preterivati o muzičarima, borcima protiv zapadnog masovnog potrošačkog društva, tu su užasne zablude. Pre Lajbaha, armija rokera. a posle, pankera, repera "borili " su se protiv toga a rezultat je bio da su se oni obogatili. Dilan, Koker, Nilson, Bitlsi takođe, sve su to vrlo bogati ljudi i boli ih uvo za potrošnju. To su samo avanture povlaštenih. Igor Vidmar je bio sin najuticajnijeg slovenačkog akademika... To je "*leba bez motike"!
cjepidlaka
Hvala velikom Gospodu što sam se, 15. prije Bitlsa, rodio i, u jednoj bajkovitoj seoskoj dolini, srećan odrastao u siromaštvu. Ono me je uputilo na zagonetnu, najsigurniju i najtopliju adresu do koje se, tu pred kućnim pragom, moglo stići. U biblioteku.
zoran stokic
Oko 1140 u - civilizaciji knjige - se zatvara monaška stranca, a otvara sholastička. Pored razvoja gradskih škola i fakulteta započinje i proces opismenjavanja među plemstvom, trgovcima i zanatlijama, a to je umnožilo načine upotrebe knjige - postala je alat - istovremeno "svetovnih studija, rada, dokolice i lične pobožnosti". Najpopularnijia knjiga tada je bila Enciklopedija Vartolomeja iz Engleske (1230) koja je objedinila Aristotela i Isidora Seviljskog. Danas je preovladala dokolica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља