субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 23.04.2021. у 13:19 Андријана Цветићанин
АКТУЕЛНО: ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ И ТРАДИЦИОНАЛНИ МЕДИЈИ

Свима најважнија борба за кликове

За информисање о вакцинацији или изборима „Фејсбук”, „Твитер”, „Инстаграм” и разни портали су конкуренција новинским и телевизијским редакцијама, али суштина новинарства се не мења: успеће само они који буду нудили квалитетан и поуздан садржај
Unsplash

Тешко је претпоставити да је Џек Дорси, ај-ти предузетник, с пролећа 2006. године, када је први пут твитнуо, мислио да ће после деценије и по његово технолошко чудо бити глобално познато и надасве утицајно. –Управо постављам свој први твит – била је прва реченица послата у етар мреже микроблога која је у почетку била лимитирана на објаве до 140 карактера.

Још мање је могао да сања да ће „Твитер” за обраћање верницима лично користити папа или први црни амерички председник Барак Обама, који после два мандата има више од 130 милиона пратилаца на свом налогу.

Претходних дана „Твитер” је обележио 15. рођендан. Наредног фебруара планету очекује прослава пунолетства „Фејсбука”.

Борба за публику

Истраживања показују да све више проводимо време на друштвеним мрежама и да се преко њих људи информишу. Где су у савременом свету традиционални медији?

Да ли су због могућности да свако може да „окачи” слику, објави нешто на „Твитеру” и другим мрежама, новине, телевизија и радио станица постали кандидати за музеј журналистике, питали смо др Марка Недељковића, асистента на новинарским предметима на Факултету политичких наука у Београду.

– Друштвене мреже и традиционални медији нису и никада неће бити исто, али јесу конкуренција. Најбољи доказ за то је податак да се три четвртине грађана Србије често или редовно информише преко друштвених мрежа. За све већи број њих, посебно младих, оне су примарни извор информисања, показују различита истраживања – указује др Недељковић.

Он, међутим, указује да за такво стање не смемо упирати прстом само у глобално популарне платформе:

– Превиђамо, када се говори о овој теми, да су медији најодговорнији за такво стање. Огромна већина њих по садржају личи управо на друштвене мреже, а не на медије у традиционалном смислу. Разлог је једноставан. Већини редакција најбитнији циљеви више нису кредибилитет и поузданост, већ популарност садржаја, број кликова, што је базични принцип којим се воде друштвене мреже.

Недељковић сматра да су медији од друштвених мрежа створили себи конкуренцију, оног тренутка када им је борба за посете, кликове, постала битнија од борбе за поверење публике.

– У таквим околностима не изненађује што се грађани све више ослањају на друштвене мреже, јер су у већину медија одавно изгубили поверење.

Да се уместо пред телевизором, с новинама у рукама, вести читају данас на екранима мобилних телефона илуструју и подаци истраживања о информисању пословне јавности које је недавно спровела агенција „Чептер фор”. Више од половине испитаника – 58 процената рекло је да су им први извор информисања онлајн портали, а 37 одсто испитаника информише се преко друштвених мрежа. Нешто више од петине – 23 процента навело је телевизије с националним фреквенцијама, а само седам процената учесника истраживања о дешавањима у земљи и свету сазнаје из новина, дневних и периодичних штампаних издања.

Намеће се питање да ли смо сведоци транзиције класичних медија у нове форме а да тога нисмо свесни?

– Сви медији ће постати дигитални или ће полако нестајати, ту више нема дилеме. Али, то не значи да се суштина новинарства мења. Штавише, долази време када ће медији који буду нудили квалитетан и поуздан садржај имати највеће шансе за успех. С тим што ће садржај морати да креирају у мултимедијалним формама – објашњава др Марко Недељковић.

Колико је примамљиво да се „прелистава” „Твитер”, „Фeјсбук”, „Инстаграм” показује и податак из поменутог истраживања: три четвртине испитаника свакодневно користи ове мреже. Највећи број њих троши од један до два часа, 30 процената дневно проведе од два до три сата на друштвеним мрежама, док једна петина више од три сата свакога дана.

Ако сте у овој последњој групи, то је на годишњем нивоу једнако 136 радних дана, са сатницом од осам часова.

Критичка процена садржаја

Сами оснивачи мрежа, попут Џека Дорсија или Марка Закерберга, када су постављали платформе нису имали идеју да ће се људи информисати на њима. – То није био циљ њиховог покретања – подсећа наш саговорник.

Ако се неко информише, на пример, о вакцинацији, изборима, економским темама на „Фејсбуку”, „Твитеру”, „Инстаграму”, онда је питање колику цену ће да плати.

Ново истраживање Ројтерсовог института за студије новинарства показује да 40 процената корисника интернета, на глобалном нивоу, страхује од дезинформација и лажних вести с друштвених мрежа и сматра да су најнепоузданији извор. – Не значи да друштвене мреже не могу бити корисне, али је неопходно знање и критичко вредновање оног што се пласира и шири на њима. Данас је веома мали број таквих корисника у свету и код нас – указује Недељковић.

 

После нереда испред Капитол Хила у Вашингтону, забрањен je налог Доналда Трампа (Фото: EPA/ Michael Reynolds)

Канал политичког оглашавања

„Твитер” је одавно релевантан канал политичког оглашавања. Поједини аналитичари тврде да се политичка, технолошка револуција догодила у освит избора за председника САД првог Афроамериканца Барака Обаме и да је победио захваљујући успешним кампањама на „Твитеру” и другим друштвеним мрежама.

Колико је важно шта се твитује показала је и недавна епизода. Укинут је налог Доналда Трампа, после немира на Капитол Хилу у Вашингтону, јер је компанија проценила да он крши интерне услове коришћења. Да ли ће ревидирати ту одлуку, остаје да се види. У међувремену је Врховни суд САД поништио одлуку Савезног апелационог суда да је „скидање” неистомишљеника са свог налога повреда Устава и да „Твитер” није морао да укине Трампов налог. Да ли је онда тиме компанија из Силицијумске долине одлуком да му укине налог показала да је изнад најважнијег правног акта?

Модерна форма саопштења

И политичари у Србији нису имуни на полемику с утицајним твитерашима, активно користе мреже за промоцију својих програма, идеологија.

– Објаве политичара на друштвеним мрежама су само модерна форма класичних саопштења. Из политичке перспективе користе их као нови канал за пласирање политичког пи-ара. Ако се зна да већина грађана проводи више времена на мрежама него уз традиционалне медије, онда је јасно зашто су постале тако битне за долазак до потенцијалних бирача. Објаве политичара на друштвеним мрежама постале су ударне вести у мејстрим медијима. И то не само објаве на „Твитеру” већ све чешће и на „Инстаграму”. Ако „Тикток” настави да расте тренутним интензитетом, питање је само тренутка када ће политичари закорачити и у тај простор, јер се они увек крећу тамо где је њихова публика – сматра Марко Недељковић.

Неговање публике

– Многи мисле да нове медијске форме нужно значе пад квалитета, али то није тачно. Важно је подсетити да су медији највећу грешку у протеклој деценији направили када су опчињени експанзијом друштвених мрежа поверовали да ће им раст посета на онлајн издању аутоматски донети раст прихода од оглашивача. Испоставило се да је то велики промашај. Медији су због таквог усмерења запоставили поверење публике, а за оглашиваче су упркос расту посета постајали мање атрактивни. И то је велики парадокс. Медији су сами одлучили да се такмиче с друштвеним мрежама, а у том надметању у старту су били осуђени на пораз. Не треба бољи доказ за то од податка истраживачке компаније „Имаркетер” да само „Гугл” и „Фејсбук” од дигиталног оглашавања зараде више него све преостале медијске компаније на свету заједно. Зато озбиљни медији никада не треба да забораве да ће њихов успех у будућности пре свега зависити од поверења публике. Када то поверење поврате, моћи ће адекватно и да наплате свој садржај – истиче Недељковић.

Коментари2
0be27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Joca Dobric
Jedan sam od Rijetkih mozda sretan i zadovoljan ili nedovoljno in formisan I glup ili -moderan-posto ne koristim Te -dobre popularne drust. mreze , nisam u toj mrezi i igri i apsolutno me ne interesuju , ali i druge poznate koje koristim rade na istim principima , -vise uzimaju nego sto daju -sve zajedno kradu i oduzimaju privatnost korisnika za potrebe svojih interesa ,,
Бата
Kad sam otvorio tviter nalog i imao 0 poruka i 0 interakcija, dakle "algoritam" nije imao po čemu da pretpostavi koja su moja interesovanja, platforma mi je nudila da "pratim" ovdašnje popularne tviteraše koji se ističu prozapadnim, proEU, CNN stavovima i dogmama kao što su "Srebrenica je genocid", "Srbi su krivi za 90-e", "Tako nam i treba jer smo zaostao narod", "Ćirilica je simbol ekstremizma"... Nisam nikog vređao, ali sam pisao svoje stavove. Posle nekog vremena mi je zabranjen nalog.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља