недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФЕНОМЕНИ: МИГРАНТСКА ПОЗОРИШТА

Странци и овде и тамо

Српска позоришна трупа из Беча „Несврстани дилетанти” својим представама разгаљује срца наших исељеника и помаже им да се осећају као да су код куће
С премијере представе „Од вулканизера до менаџера”

Некада само фолклорне групе, а данас и позоришне трупе. Међу нашим исељеницима све више је глумаца и редитеља аматера који својим представама чувају национални идентитет као што су то седамдесетих година прошлог века чинила културно-уметничка друштва састављена од гастарбајтера.

На овом културном задатку запажено место припада позоришној трупи из Беча која има симпатичан назив „Несврстани дилетанти”. Њихов оснивач је Дарко Марков, писац, песник и возач таксија, а како се показало и врло даровит глумац и режисер. Своју аматерску глумачку каријеру Марков је започео у једном бечком винском подруму, глумећи у монодрами „Сумрак у бечком хаустору”, на основу истоимене књиге коју је написао и објавио пре десетак година. Књига је доживела успех, као и монодрама коју је небројено пута извео до сада, пред више хиљада гледалаца, на различитим сценама, између осталог и у престижном бечком Акцент театру.

Др Милош Рашић

Живот миграната

„Случај Марков” заинтересовао је и нашег етнолога, др Милоша Рашића, научног сарадника Етнографског института САНУ, који је објавио студију „Аматерске позоришне представе српских миграната у Бечу”, у којој се у главној улози појављују „Несврстани дилетанти” и њихов оснивач. Међу нашим исељеницима све је више организација и појединаца који раде на представљању савремене српске културе и живота миграната на другачији начин и с другачијим садржајима, него што су то некада радили клубови исељеника.

– „Несврстани дилетанти” су најпродуктивнија и најактивнија аматерска позоришна група Срба у дијаспори, али свакако да нису једини. У сваком већем месту западне Европе, где живе Срби, постоје и одговарајуће драмске секције, неке су мање, а друге више успешне. Подужи је и списак српских миграната из западне Европе који пишу родољубиве песме, приче, сликају пределе сопственог завичаја или места у којем живе – каже др Милош Рашић и додаје да у Бечу, поред „Несврстаних дилетаната” постоји и српска аматерска позоришна група „Оаза”.

Представе су увек посећене и сва места распродата, а играју се на различитим импровизованим сценама, од бечке „Конкордије” до оних које се изводе у правим позориштима као што је „Шаргфабрик” (Фабрика ковчега).

Дарко Марков носи велики ентузијазам, осмишљава костиме и сценографије, уговара наступе и обезбеђује средства и простор за рад.

Глумци у овој групи током дана обављају своје свакодневне активности и врло често раде тешке физичке послове, а потом одлазе на пробе или представе, што није нимало лако. Поред тога, целокупан рад овог удружења заснива се на добровољним прилозима и финансијама који се евентуално добијају када удружења учествују на различитим пројектним конкурсима, преноси своја искуства наш саговорник.

Оваквих примера има и у другим западноевропским градовима, мада ту већ говоримо о групама које нису српске. Наше позоришне трупе у другим европским градовима нису толико активне као бечки аматери.

Неке од успешних уметничких трупа из других заједница, које су шире препознатљиве, јесу, по речима др Милоша Рашића, у првом реду Словаци у Лондону, који новац прикупљају тако што се на свом веб-сајту оглашавају нудећи разне врсте услуга за одређену суму новца (превођење, пеглање, мајсторске послове).

Између две културе

Вредна помена је и турска билингвална група, основана у Лиону (Француска), „Кебаб шоу”, као и позоришна трупа избеглица и азиланата с Блиског истока и Африке која ради у Атини и још многе друге.

– Чињеница је да чак и пете генерације наших миграната у Бечу, где сам обављао највише истраживања до сада, говоре српски језик и имају одређене информације о пореклу својих предака. То су заиста снажне приче које се преносе генерацијским путем, па чак и уколико деца миграната никада нису била у Србији – из најразличитијих разлога, они имају свест о томе одакле су њихови родитељи, бабе и деде или други преци. Ипак, важно је нагласити да су њихови идентитети готово увек подвојени – налазе се између две земље, између два система и између две културе, због чега врло често стварају неки свој сопствени систем и културу који се налазе „ни овде, ни тамо” каже етнолог др Милош Рашић.

Представе и на немачком

Да ли ће се наши мигранти временом асимиловати или ће сачувати своју особеност? Интеграција је изузетно важан процес, којем би сви мигранти требало да приступе, како би несметано могли да функционишу у земљама у којима живе. Сматрам да би представе на немачком језику допринеле Србима у дијаспори да се снажније интегришу у систем земље у којој живе. Језичка баријера је увек највећи камен спотицања током интеграције, а уједно и ограничава публику којој се трупа обраћа. Уколико глуме искључиво на свом матерњем језику, мигранти остају неприметни за средину у којој живе, каже научни сарадник Етнографског института.

Дошли накратко, остали цео живот

Група је себи доделила име „Дилетанти” из поштовања према глумцима професионалцима, којих је, како каже Марков, „бечка сцена препуна”, а и зато да би „предухитрили дежурне 'душебрижнике’”, свакако мислећи на могућу реакцију неких представника српског јавног живота у Бечу. У међувремену je група, која има неке сталне а неке повремене учеснике, до сада више пута извела две Марковљеве представе: „Од вулканизера до менаџера” и „Како постати врховни Србин у Бечу”. Главна тематика ових представа јесте пародија на „јавни” и „културни” живот Срба у аустријском главном граду, каже Марков који себе описује као хроничара људских судбина у метрополи у коју су дошли накратко, да нешто мало зараде, а остали цео живот.

Коментари0
e64d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља