Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Нису сви Американци рођени са златном кашиком

Када се ледени талас спустио у Тексас путеви су били завејани, у главном граду Остину струје нису имали по 50 сати, ништа није функционисало како треба, а ја сам се сетио 1999. године и рестрикција струје у време НАТО бомбардовања.
Снег у Тексасу (Фото ЕПА ЕФЕ -Џ.С.)

Хладни арктички талас крајем фебруара погодио је Тексас. Температура се спуштала до минус 20 степени целзијуса. Оваква хладноћа, по званичним подацима, није забележена у последње 123 године.

У Тексас сам се доселио 2017. године, а живим у регији Даласа, тзв. Далас-Форт Ворт метроплекс региону који има око седам милиона становника. Имао сам прилику да видим како изгледа једна од најјачих економија кад је задеси снежна олуја. После Калифорније, Тексас има највећи БДП у САД и девети у свету, ако би се гледао као независна држава.

Када је ледени талас дошао путеви су били завејани, за оно што се прелазило за 15 минута сада је требало сат времена. Када је температура пала испод нуле, у Форт Ворту десио се ланчани судар у коме су учествовала 133 возила. Било је и неколико  погинулих. У Тексасу немају опреме за чишћење снега, јер овде снег реткост. Последњи пут је пао пре десетак година. A ja бежећи од снега и хладних зима, заврших опет у хладним пределима на југу САД.

Мраз у Тексасу (Фото Д.Ј.)

Осим путара, који немају зимску опреме и други службе су заказале. После првог снежног дана, почеле су и рестрикције струје. Код нас је долазила на 30 минута а онда је није било по 45 минута или сат времена. Неки људи су били без струје по цео дан. Мој друг у Остину, главном граду Тексаса, није имао струју 50 сати, а воду цео дан и морао је да се смести у хотел. Цеви су пуцале од хладноће, вода цурила у становима, штете су милионске.

Све то је проузроковало велике губитке за фирме које нису могле да раде, као и за ресторане и продавнице. Хотели су били попуњени, а цена струје је скочила вишеструко. Продавнице су биле полупразне, што због немогућности снабдевања, што због мањка струје, па скоро ништа од кварљивих намирница није могло да се купи.

Ништа није функционисало како треба иако су они раније стално тврдили да су спремни за све услове као једна од најјачих економија. Људи овде нису навикли на овакве ситуације. Доста њих је било у паници, неки спремају тужбе, али је било и оних које је ово подсетио на призоре из детињства.

Празни рафови у тексашким продавницама (Фото Д.Ј.)

По струци сам саобраћајни инжењер и радим у једној америчкој инжењерској компанији. Кад су почеле рестрикције, радили су једино позиви преко мобилних телефона. Нису могле да се шаљу поруке преко интернета и телефонских апликација.

Позвао сам шефа да му кажем да нећу радити дан или два, јер немам интернет ни у стану ни у канцеларији. Успут сам га питао како му деца подносе целу ситуацију и како се он сналази. Он ми је одговорио да деца мисле да је апокалипса и да се ближи смак света, барем у Тексасу, и да мисле да је следеће што ће да се деси је неки рат, као у филмовима. А што се њега тиче, и његовог искуства, он каже – „Види, ми смо били јако сиромашни, живели смо у руралном Арканзасу, понекад нисмо имали ни струју да платимо. Живео сам са мајком у мобилној кући коју смо селили по потреби. Тако да сам се ја навикао да немамо струју по пар дана, док не скупимо нешто пара да платимо. Замрзивач нисмо имали, па није имало шта да пропадне. Само фрижидер, па ми је ово само подсетник на детињство.''

Тада сам схватио да нису сви Американци рођени са златном кашиком. Морао сам да му кажем да је то невреме подсетило на детинство. На бомбардовање 1999. године и свакодневно нестајање струје.

Завејани аутомобили (Фото Д.Ј.)

Тексас има затворени, независан систем снабдевања електричном енергијом, не могу да извозе али ни да увозе струју из суседних федералних држава Оклахоме, Арканзаса, Луизијане и Новог Мексика. Овога пута видели су недостатак таквог система.

Осим тога, Тексас подмирује 40 посто својих енергетских потреба од природног гаса. Међутим, компресори који се користе за дистрибуцију гаса раде на струју. А кад нестане струје нема ни грејања.

Хабајући слој путева не гради се од асфалта него од бетона јер бетон дуже траје али се и брже леди. Слично као и за болести или инжењерски дизајн, док се не појави проблем, не знамо ни да пропусти постоје.

Позитивно је да су се службе за хитне случајеве показале доста ефикасним. У целој држави су врло брзо оспособили разна места где су људи могли да преспавају у топлом и да добију оброк. Ватрогасци су реаговали брзо, гасили су пожаре и помагали једни другима.

У граду Саутлејк који је на око пола сата вожње од мене, флаширану воду су делили бесплатно, и помагали на све могуће начине. Људи су покушавали да се уједине око заједничког проблема и да пронађу  какво-такво решење. Редовно снабдевање струјом настављено је у року од три дана, чему је помогло и побољшање временских услова.

Ова снежна мећава у Тексасу била је велика поука и за оне који имају јаке економије јер смо као друштво рањиви на проблеме изазване природним непогодама. Многе ствари узмемо здраво за готово, не размишљамо превише колико смо се навикли на увек доступна добра и колико се нервирамо и крвимо око неких тривијалних ствари у временима благостања.

 

Душан Јоловић - Фриско, Тексас

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Ne birajrte drzavu u Americi po bogatstvu, nego po standardu koji imate. Recimo ako u Atlanti radite za 100K, u SF vam treba za isti standard 150K.
Zoran
Sa zlatnom kasikom? Mozda se nekad i radjali, ali generacijama ne koriste ni obicnu kasiku, pa, po evoluciji, nestalo. Oni su vrlo radni, doduse masa njih nema neki poseban car u odnosu na ulozeno, ali sta da im radim....rodjenjem u Americi imas prednosti, ali i mane. Kad si deo sistema nikad nisi u nekom velikom plusu. Ako krenes da mislis van sistema, onda mozda i stigne car.
Asda
Ne znam cemu to prepucavanje bolje ovde ili tamo.Svako trazi svoju srecu,kome je lose ovde nek ide,bicu mu lakse tamo,a onaj ko ode mozda nece izdrzati takav nacin zivota koji se svodi na posao i nista drugo,sto ovde nije slucaj.Svako sebe opravdava,ali se svi slazu da nije lako nigde.Pozdrav braco i sestre.
Zoran
Amerima bi bilo bolje da malo samnje rad, ali na racun vas u Srbiji. Al to nece da se desi izgleda.
bata
daleko su oni od zlatne kašike, 2 miliona njih živi van civilizacije, 40 miliona njih nema socijalno osiguranje...
Zoran
Kakvo socijalno osiguranje, mislis na zdravstveno? Pa mi nemamo 20 godina, uzecemo ga kad nam treba. Sto da bacam pare na to kad mi ne treba. Van civilizacije zivi bar 3/4 Amerike, jer imas samo 10 gradova preko milion stanovnika u Americi. To znaci svaka 5. drzava ima grad preko milion. I ja sam veoma srecan sto je to tako. Nisu se nabili u gradove kao tamo kod vas.
Smeker
2 miliona zivi van civilizacije od njih 360 miliona? :) sve i da je tako, pogledaj ti Srbiju
sima
Beton umesto asfalta ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.