уторак, 22.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Могу ли „Циђин” и Бор заједно да се развијају

Кинеска компанија је прошле године у заштиту животне средине уложила 53,5 милиона долара
Фото И. Милутиновић

„Ци­ђин” је тре­нут­но наш нај­ве­ћи из­во­зник, у мар­ту је имао ре­корд­ну про­из­вод­њу, а до­бром по­слов­ном ре­зул­та­ту до­при­но­си и це­на ба­кра ко­ја је на ме­ђу­на­род­ном тр­жи­шту до­сти­гла нај­ви­шу вред­ност у по­след­њих де­сет го­ди­на. Али што Ки­не­зи ви­ше про­из­во­де, то је Бор за­га­ђе­ни­ји. 

Ка­ко до­ћи до одр­жи­вог по­сло­ва­ња, од­но­сно ка­ко по­сти­ћи да бор­ски руд­ник ра­ди пу­ном па­ром, што је сви­ма у ин­те­ре­су, и да исто­вре­ме­но ста­нов­ни­ци ис­точ­не Ср­би­је ди­шу пу­ним плу­ћи­ма?

Мир­ко По­по­вић, про­грам­ски ди­рек­тор Ре­гу­ла­тор­ног ин­сти­ту­та за об­но­вљи­ву енер­ги­ју и жи­вот­ну сре­ди­ну, ка­же да је од­го­вор на пр­ви по­глед јед­но­ста­ван. Сва­ка ком­па­ни­ја ко­ја по­слу­је у Ср­би­ји ду­жна је да по­шту­је за­ко­не. Еми­си­је за­га­ђу­ју­ћих ма­те­ри­ја се не сме­ју пре­ко­ра­чи­ти и ту не по­сто­ји ни­ка­ква мо­гућ­ност пре­го­ва­ра­ња.

Не­бит­но је да ли је реч о до­ма­ћој, ки­не­ској или ја­пан­ској ком­па­ни­ји, каже Мар­ко По­по­вић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма за­га­ђе­ње ва­зду­ха у Бо­ру пре­шло је гра­ни­це ко­је ути­чу на здра­вље љу­ди, а за­си­ће­ност во­де те­шким ме­та­ли­ма при­сут­на је у ре­ци Пек, ис­под ру­дар­ског ок­на. 

– По­треб­не су нам ин­ве­сти­ци­је и да љу­ди ра­де. Сву­да у све­ту се екс­пло­а­ти­ше ба­кар. Ни­чи­ји циљ ни­је да за­у­ста­ви при­вре­ду. Ми са­мо тра­жи­мо да се сва­ка при­вред­на ак­тив­ност ускла­ди са про­пи­си­ма на­ше зе­мље. Ре­пу­блич­ка ин­спек­ци­ја има овла­шће­ња ко­ја се кре­ћу у ра­спо­ну од то­га да опо­ме­ну ком­па­ни­ју до то­га да је при­вре­ме­но за­тво­ри. У си­ту­а­ци­ји ка­да еми­си­је сум­пор-ди­ок­си­да и те­шких ме­та­ла у ви­ше­ме­сеч­ном па и у ви­ше­го­ди­шњем пе­ри­о­ду пре­ва­зи­ла­зе кон­цен­тра­ци­је ко­је су опа­сне по здра­вље љу­ди др­жа­ва по­кре­ће ман­дат­не ка­зне за при­вред­ни пре­ступ од 1,5 до три ми­ли­о­на ди­на­ра, што за та­ко ве­ли­ке фир­ме ни­је ни­шта. У овом слу­ча­ју та ком­па­ни­ја би мо­ра­ла да бу­де за­тво­ре­на док не обез­бе­ди да њен рад бу­де у пот­пу­но­сти ускла­ђен са за­ко­ном. „Ци­ђин” има исто­ри­ју за­га­ђе­ња у ма­тич­ној зе­мљи – на­во­ди По­по­вић. 

Сло­бо­дан Аћи­мо­вић, про­фе­сор Еко­ном­ског фа­кул­те­та, сма­тра да се у пре­го­ва­рач­ким про­це­си­ма са ком­па­ни­ја­ма мо­ра би­ти ја­сни­ји по пи­та­њу очу­ва­ња жи­вот­не сре­ди­не. Ве­ро­ват­но смо, ка­же, у бр­зи­ни и же­љи да стра­те­шки парт­нер уђе у РТБ Бор про­пу­сти­ли да га ин­фор­ми­ше­мо да мо­ра да во­ди ра­чу­на о жи­вот­ној сре­ди­ни ви­ше не­го у Ази­ји и Афри­ци, јер се ов­де при­ме­њу­ју европ­ски стан­дар­ди. 

– Тај про­блем ни­је ни из­бли­за то­ли­ко ве­ли­ки као што се на­ду­ва­ва у ме­ди­ји­ма. Ја­сно је да је не­ко до­био на­лог да се ки­не­ске ин­ве­сти­ци­је у Ср­би­ји ма­ло оме­та­ју и са­пли­ћу и да се при­ча да они до­но­се пр­ља­ве тех­но­ло­ги­је. Са јед­не стра­не оправ­да­но је по­ста­ви­ти и пра­ви­ла по­на­ша­ња, свим ин­ве­сти­то­ри­ма, не са­мо ки­не­ским. Са дру­ге стра­не не мо­же­мо да за­тва­ра­мо очи и ка­же­мо да то што са­да по­ру­ка­ма из Европ­ске уни­је по­ку­ша­ва­ју да се ди­сци­пли­ну­ју ки­не­ске фир­ме код нас, не­ма ве­зе са по­ли­тич­ким кон­тек­стом. И те ка­ко има – сма­тра Аћи­мо­вић.

Он прет­по­ста­вља да су очи­глед­но пре шест го­ди­на ка­да је ре­но­ви­ра­на то­пи­о­ни­ца, што је ср­це бор­ског руд­ни­ка, по­ста­вље­ни ло­ши­ји фил­те­ри, ко­ји су из­др­жа­ли три до че­ти­ри го­ди­не и ве­ро­ват­но су по­че­ли да по­пу­шта­ју. Мо­жда су због уште­де иза­бра­ни ло­ши­ји фил­те­ри, мо­жда је при на­бав­ци би­ло ко­руп­ци­је. Али Ки­не­зи ка­да су ула­зи­ли у РТБ Бор 2018. ни­су мо­гли да зна­ју да ће фил­те­ри слу­жи­ти че­ти­ри, уме­сто де­сет го­ди­на. 

Бо­рис Дра­го­вић, ко­ји је крат­ко вре­ме био у управ­ном од­бо­ру РТБ Бо­ра, а по­том и на че­лу ти­ма аме­рич­ке кон­сул­тант­ске ку­ће „Ме­кин­си” ко­ја је ана­ли­зи­ра­ла по­сло­ва­ње Бо­ра и ра­ди­ла пред­лог мо­де­ла при­ва­ти­за­ци­је уо­чи про­на­ла­ска стра­те­шког парт­не­ра, на­во­ди да це­ла та ин­ду­стри­ја гло­бал­но, не са­мо код нас, има де­се­то­го­ди­шње ци­клу­се ко­је је по­треб­но по­што­ва­ти ра­ди по­ве­ћа­ња ефи­ка­сно­сти и ра­ди за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не, од фил­те­ра, упо­тре­бе ра­зних суп­стан­ци ко­је се ко­ри­сте у том про­це­су и са­на­ци­је са­мих по­стро­је­ња. Та­ко иду ти ци­клу­си и та ин­ду­стри­ја је на тан­ким мар­ги­на­ма за­то што је ка­пи­тал­но ин­тен­зив­на. Тре­ба оства­ри­ти ка­пи­тал­не ин­ве­сти­ци­је да би се про­из­вод­ња ис­пла­ти­ла. 

– Ово је ге­не­ра­ли­зо­ва­но, ја не знам шта је ула­га­но и под ко­јим усло­ви­ма су Ки­не­зи до­шли. Ка­да сам био та­мо то­пи­о­ни­ца је би­ла за­вр­ше­на и она је ствар­но би­ла у том тре­нут­ку аде­кват­на у сми­слу ефи­ка­сно­сти и ефек­та на жи­вот­ну сре­ди­ну. Фло­та­ци­је су би­ле ма­ло кри­тич­не, при кра­ју ве­ка. Тре­ба­ло их је об­но­ви­ти и уло­жи­ти до­ста да би се ка­па­ци­тет по­ве­ћао и да би се за­шти­ти­ли од цу­ре­ња. Не знам да ли је то ура­ђе­но, али не бих мо­гао ви­ше да ко­мен­та­ри­шем са ове дис­тан­це – об­ја­шња­ва Дра­го­вић.

Пре­ма ње­го­вом ми­шље­њу по­ве­ћа­ње оби­ма про­из­вод­ње не би ну­жно тре­ба­ло да по­гор­ша си­ту­а­ци­ју што се ти­че за­га­ђе­ња. Ка­па­ци­те­ти то­пи­о­ни­це су, на­гла­ша­ва, пре про­на­ла­ска стра­те­шког парт­не­ра би­ли не­ис­ко­ри­шће­ни. У том тре­нут­ку је би­ла мо­дер­на и не би тре­ба­ло да ако ра­ди са по­ла ка­па­ци­те­та да по­сто­ји раз­ли­ка у ефек­ту на ква­ли­тет ва­зду­ха. Фло­та­ци­је су има­ле огра­ни­че­ње у ка­па­ци­те­ту и већ су би­ле по­пу­ње­не. 

– Ки­не­зи су мо­ра­ли да уло­же у отва­ра­ње но­вих фло­та­ци­ја и ка­па­ци­те­та или са­на­ци­ју по­сто­је­ћих. То су тач­ке где мо­же до­ћи до за­га­ђе­ња. Из­ли­ва­ње фло­та­ци­ја би­ла би еко­ло­шка ка­та­стро­фа, не са­мо за Ср­би­ју. То­пи­о­ни­ца не би тре­ба­ло да бу­де из­вор за­га­ђе­ња уко­ли­ко ра­ди у про­јек­то­ва­ним ка­па­ци­те­ти­ма. Не знам ко­ји је век фил­те­ра ко­ји су угра­ђе­ни и да ли су аде­кват­но одр­жа­ва­ни. Це­не тих фил­те­ра су до­ста ви­со­ке – ка­же Дра­го­вић.

Ком­па­ни­ја „Ци­ђин ку­пер Ср­би­ја” има­ла је при­ход од 688 ми­ли­о­на до­ла­ра у 2020. и до­спе­ла је на тре­ће ме­сто нај­ве­ћих срп­ских из­во­зни­ка, што је 34,39 од­сто ви­ше не­го прет­ход­не го­ди­не ка­да је би­ла на осмој по­зи­ци­ји. У ја­ну­а­ру ове го­ди­не су про­да­ли ро­бу у вред­но­сти од 65,6 ми­ли­о­на до­ла­ра и из­би­ли на пр­во ме­сто на­ших нај­ве­ћих из­во­зни­ка, а у при­лог чи­ње­ни­ци да ће на том ме­сту и оста­ти го­во­ре на­ја­ве ана­ли­ти­ча­ра „Голд­ман Сак­са” ко­ји на­во­де да је ба­кар но­ва наф­та и пред­ви­ђа­ју раст це­не цр­ве­ног ме­та­ла на 11.000 до­ла­ра у на­ред­них го­ди­ну да­на, а ње­го­ва тре­нут­на це­на на бер­зи је 9.300 до­ла­ра.

Из „Ци­ђи­на на­гла­ша­ва­ју да су про­шле го­ди­не у за­шти­ту жи­вот­не и рад­не сре­ди­не уло­жи­ли 53,5 ми­ли­о­на до­ла­ра и да су пред­у­зе­ли ефи­ка­сне ме­ре за збри­ња­ва­ње чвр­стог и теч­ног от­па­да, као и за су­зби­ја­ње пра­ши­не и дим­них га­со­ва.

Коментари3
0fde9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Hranislav
Decentralizacija.
Нлп
,,„Ци­ђин” је тре­нут­но наш нај­ве­ћи из­во­зник,, ако се под ,,наш,, мисли на кинески онда уреду, српски је свакако колико и риотинто. Рудни ресурси борског округа били су у рукама грађана Србије (наши) док нису продати, сада је рецимо наша (нас грађана Србије) река Пек. Тешком је муком после 2.св. рата тај рудни ресурс враћен грађанима Србије, за окупације био је Немачки, пре тога Француски. Кад се распрода све битно у неком крају то је нечије није свих оних из тог краја.
Mica Bor
Kinezi su kupili RTB pod uslovima koji stoje u ugovoru . Gospoda koja je krojila te uslove sada sa distance ne mogu da komentarisu iste . Ali mogu da tvrde da povecanje proizvodnje ne donosi povecanje zagadjenosti !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља