Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Институт личног банкротства заштитио би грађане од извршитеља

(Фото Танјуг)

Увођење института личног банкротства обезбедило би да се заштите дужници од поверилаца, најчешће банака, али и других који потражују и у честим случајевима ангажују извршитеље који су веома немилосрдни.

То је за Танјуг изјавио професор Београдске банкарске академије (ББА) Хасан Ханић и додао да су поједини дужници у немогућности да измире своје обавезе не својом кривицом, већ понекад и других, па чак и државних институција.

Неретко у медијима или у нашем окружењу чујемо о искуствима грађана којима су извршитељи пописали или запленили имовину, а неки од њих, када до тога дође, прете самоубиством, а поједини животи су угашени управо због великог задужења, рекао је Ханић.

Он је указао да би због таквих ситуација било добро да постоји могућност заштите дужника у одређеном периоду, најчешће три до пет година.

Ханић истиче да увођење института личног банкротства подразумева и одређивање стечајног управника који би у том одређеном периоду водио рачуна о имовини и приходима презадужене особе.

Додаје, да то опет подразумева да се остави одређени минимални износ који је неопходан за подмирење основних животних потреба, укључујући и место за становање, уколико особа која је задужена нема стан.

Указује да је пре доношења института личног банкротства потребно да постоје добри увиди у имовину дужника, како се не би догодило да неко ко тврди да је презадужен, имовину пренесе на другу особу.

„Овде је важно да постоје добри увид, добре евиденције, међутим, ми немамо, колико је мени познато, тај потпуно добро обезбеђен систем. На крају крајева, многи објекти нису ни регистровани ни укњижени”, навео је Ханић.

Између осталог, институт личног банкротства подразумевао би и укључивање судова и њихову ефикасност, али, указује Ханић, домаћи привредни судови пренатрпани су због других спорова.

Каже да искуства таквих института постоје у развијеним земљама, на пример у САД и другим европским земљама.

Ханић оцењује да је постојање таквог института добро јер би пружило могућност грађанима да у одређеном периоду пронађу нови посао и измире обавезе, а да не дођу до тешке ситуације.

Додаје да би то одговарало и повериоцима, али, истиче, и показало би да је држава одговорна и да води рачуна о својим грађанима.

Међутим, Ханић сматра да се у Србији још нису стекли услови за институт личног банкротства, а да је то и став Народне банке Србије (НБС).

Ханић очекује да до доношења решења таквог закона дође између 2025. и 2030 године.

„Ако се пандемија не продужи и ако се искључе неке ванредне околности до којих може доћи, али и уколико се ове стопе привредног раста прогнозиране у наредном периоду остваре, ја мислим да би се у периоду од 2025. до 2030. могло доћи до припреме одговарајућег решења и правног оквира за институт личног банкротства”, закључио је Ханић.

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Posmatrac
U vecem delu sveta koriste se 'softwares' za procenjivanje klijenta da vrati dug, pa se zavisno od rezultata odobrava ili ne odobrava kredit. Nije mnogo komplikovano a korisno je.
VesaD
..povećajte plate i penzije svi ce nestati ko gliste posle kiše..
nikola andric
Svakome a sigurno bankama su pozanati takozvani ''nenaplativi dugovi''. Takvi dugovi se otpisuju. Banke anticipiraju takve dugove zalogama. Na kredite bez zaloge , kazimo, 12% kamate. Na hipotekarno osiguranim zajmovima 1-3% kamate. Hartije od vrednosti kao zaloga 4% kamate. Kao kod svakog osiguranja riziko se uracunava u ''troskove transakcija''. Dug i potrazivanje su medjusobno vezani kao ''sijamski bliznaci'' jedno bez drugoga ne ide dok je ''zastita'' jednog samo moguca na racun drugog.
Dragan Pik-lon
3.Ova sigurnost je dobra za duznike,poverioce i samu drzavu.Nije problem samo to sto ce se duznik ubiti ili otici direkno na ulicu.Vec se rapidno smanjuje kriminal.Gde ce mu deca?Od cega da zive?Sve to zajedno postaje socijalni problem nevidjenih razmera koje ce na kraju platiti celo drustvo.Odrzavanje ogromnog policijskog aparata takodje kosta novaca.Pametnom poreskom politikom,odakle bi se namirivali ovi dugovi bi vodilo celu zemlju i drustvo napred u harmoniju i socijalnu sigurnost....!
Dragan Pik-lon
2.Posle tri godine duznik bi bio cist i vratio u normalni zivot.Preuzeo obaveze koje ima i dalje sam placao racune.Posle ovog procesa(otklona-duga).Nebi vise imao pravo da se javi ovoj opstinskoj banci 10 godina.U toku postupka duznik bi morao sve prihode da prijavi i salje opstinskoj banci da ga nebi poverioci rastrgli na sudu.Sve svoje potrebe bi morao da pravda validnim racunima.Kao sto je np-popravka zuba,kupovina naocara...No,da bi 100%uspelo treba svaki gradjanin da ima minimalnu platu...!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.