субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто Врачарци траже да остане парк на Славији

Зелене оазе се смањују, а укидањем оне у Митићевој рупи, крше се и права детета на парк, каже Ирена Фикет, координаторка покрета „Не давимо Београд” за Врачар
(Фото Марко Спасојевић)

Врачарци немају дилему – парк у Митићевој рупи на Славији не сме да буде жртвован за изградњу стамбено-пословног комплекса који је на том месту предвиђен нацртом плана детаљне регулације чија је израда у току. Зато ће се бројни грађани и данас у 11 сати окупити на том зеленом острву како би још једном широј јавности скренули пажњу на то зашто парк желе у свом комшилуку. Подршка за одбрану те зелене јавне површине стигла је из целог града, петицију „За парк на Славији” потписало је више од 13.000 људи.

Комшијски догађај организује покрет „Не давимо Београд” који се супротставио идеји градске власти да се у Митићевој рупи гради комерцијално-стамбени комплекс од више од 9.000 квадратних метара, каже Ирена Фикет, координаторка покрета „Не давимо Београд” за Врачар.

– И грађанима Врачара, који је најгушће насељена општина у Београду, али и свим житељима града, неопходна је ова зелена површина. Такве јавне површине прогресивно се смањују на овој општини тако да смо дошли до тога да је зеленила свега 1,5 квадратних метара по глави становника, а требало би да буде најмање девет квадрата, што је препорука Светске здравствене организације за урбане средине. Осим тога важно нам је да чујемо мишљење малишана којима је парк и најпотребнији. Његовим укидањем кршимо права детета на парк – истиче Фикетова.

Стручна јавност, архитекте, нису против здравог окружења али већина њих сматра да је парк на Славији само привремено решење и да на том месту треба да буду објекти како би се трг заокружио, односно формирао. Њихови аргументи махом су утемељени на бројним урбанистичко-архитектонским конкурсима који су последњих деценија били расписивани за реконструкцију Славије и ниједан од њих, локацију названу по трговцу који је пре Другог светског рата на Славији планирао да зида робну кућу од 60 метара, није видео неурбанизовану.

Фикетова сматра да је став архитеката који не подржавају опстанак парка конзервативна архитектура – приступ који је имао смисла пре осам деценија када је не само на Врачару него и у целом Београду било неупоредиво више зелених површина.

– Европски трендови у планирању у градовима уважавају то што мисле и желе људи који живе у деловима који су виђени за урбанизацију и део су демократског процеса одлучивања. Код нас је учешће грађана кроз институционалне канале углавном фингирана демократија. Зар је више од 13.000 потписника безначајна ствар за оне који доносе одлуке у којем правцу треба да се развија Београд – истиче Фикетова.

Плански документ за 3,3 хектара између улица Краља Милана, Београдске, Његошеве и Светозара Марковића, који је прошлог месеца био на раном јавном увиду, иницирала је Дирекција за грађевинско земљиште, а израдио га је Урбанистички завод Београда. Урбанисти су ослањајући се на победничко решење архитектонског тима Тамаре Петровић и Милоша Комленића са анкетног конкурса за подручје Трга Славија и околних блокова из 2005. у Митићевој рупи предвиделе мешовите градске центре – комбинацију становања, комерцијалних и јавних садржаја.

Објекти саграђени дуж Улице краља Милутина неће бити порушени, а највећа трансформација планирана је на садашњој јавној парковској површини чији преображај Урбанистички завод описује као „…одмерена изградња објеката усклађених са објектима у непосредном окружењу”.  Из презентације коју је сачинило то јавно градско предузеће види се да ће зеленило бити распоређено по средини тог блока, а да би нови објекти максималне спратности осам и један повучени спрат могли да буду подигнути уз Београдску улици и Краља Милана, а нижи до пет спратова уз Његошеву улицу.

У сваком случају, број станова ће се са садашњих 247 попети на 323, број становника увећати са 715 на 936, а запослених са 550 на 766. Предвиђено је и да, у складу са првонаграђеним решењем са конкурса од пре 16 година, кроз Митићеву рупу, односно будући стамбено-комерцијални блок буду пешачки коридори који би повезали улице Његошеву и Краља Милана. Урбанисти су прописали и обавезно расписивање јавног архитектонског конкурса за идејно решење за новопланирану изградњу у Митићевој рупи.

Њен инвеститор како сада ствари стоје је „Себре М.Р.С. доо”, једна од чланица „Себре” групације из Чешке која је постала власник 2248,5 квадратних метара на Славији купивши их од старих власника којима је то земљиште реституцијом враћено. То чини око 34 одсто укупне површине од око 7.000 квадратних метара у Митићевој рупи на којој је предвиђена градња према нацрту плана детаљне регулације за тај врачарски блок.

Од кафане до зеленог острва

Митићева рупа уређена је у парк 2003. године са два дечја игралишта, али никада пре тога од 1935. када је кафана „Рудничанин” на углу улица Краља Милана и Београдске постала власништво велетрговца Митића није планирана да буде и остане парк. То је, пре 18 година, био изнуђен али логичан потез будући да је тај простор у ишчекивању коначног уређења годинама био девастиран. Последњи покушај да се Митићева рупа уреди био је деведесетих година прошлог века када је постављен камен темељац за зграду Дафимент банке али се од ње одустало. Тада је демонтиран парк са главним мотивом сунчаног сата које су градске власти уредиле почетком осамдесетих година 20. века. Између 1946. и 1980. више пута је почињала изградња у том врачарском блоку али сваки пут без успеха. После завршетка Другог светског рата комунисти су национализовали то земљиште, а његов део у реституцији враћен је потомцима старих власника.

Коментари5
19785
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ciji zivo ubiremo
Afinitet svakog arhitekte koji je ucestvovao na nekom od konkursa je da promovise svoju ideju i svoje ime. A to ne postize zelenilom i parkom. I tzv. urbanisti. Otuda su i svi mahom do sada ignorisali stvarne potrebe ljudi koji tu zive. I dece. A investitori...Pa, zna se. A oni koji se domognu gradske vlasti...Zna li se i to?
milenko popić- etnoseljak
Jučer sam oko podneva sjedio u ovom parku. Iz niskog uredno ošišanog parkovskog rastinja jato veselih i užurbanih vrabaca, koje sam posljednji put, prije dvije godine, vidio u parku ispod "Moskve" darovalo mi je, oko pola sata, njihov jedinstveni cvrkut. Pomislio sam u kom pravcu će male i umiljate krilate izbjeglice da se zapute, ako razjapljena čeljust koja mrvi sve, sutra satare i njihov dom. Koji danas sigurno nije u kuli od betona i stakla koja vlada prostorom današnje Slavije.
Pauli
Zar zbog istog i robna kuca u knezu zvrji prazna? Restitucija ahaaa, kako kome i kolikooo...
баба
Симптоматично је што већ 80 година није ништа изграђено на том атрактивном простору. У ствари, питање је коме већи део површине припада - да ли се чека да прође 99 година на колико је дато на коришћење британској круни? негде до 2035.?
Nik
Само бетон, шта ће нам зелено кад је сиво лепше. А сиво се претвара у зелени кеш.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља