Зашто Врачарци траже да остане парк на Славији

Врачарци немају дилему – парк у Митићевој рупи на Славији не сме да буде жртвован за изградњу стамбено-пословног комплекса који је на том месту предвиђен нацртом плана детаљне регулације чија је израда у току. Зато ће се бројни грађани и данас у 11 сати окупити на том зеленом острву како би још једном широј јавности скренули пажњу на то зашто парк желе у свом комшилуку. Подршка за одбрану те зелене јавне површине стигла је из целог града, петицију „За парк на Славији” потписало је више од 13.000 људи.

Комшијски догађај организује покрет „Не давимо Београд” који се супротставио идеји градске власти да се у Митићевој рупи гради комерцијално-стамбени комплекс од више од 9.000 квадратних метара, каже Ирена Фикет, координаторка покрета „Не давимо Београд” за Врачар.

– И грађанима Врачара, који је најгушће насељена општина у Београду, али и свим житељима града, неопходна је ова зелена површина. Такве јавне површине прогресивно се смањују на овој општини тако да смо дошли до тога да је зеленила свега 1,5 квадратних метара по глави становника, а требало би да буде најмање девет квадрата, што је препорука Светске здравствене организације за урбане средине. Осим тога важно нам је да чујемо мишљење малишана којима је парк и најпотребнији. Његовим укидањем кршимо права детета на парк – истиче Фикетова.

Стручна јавност, архитекте, нису против здравог окружења али већина њих сматра да је парк на Славији само привремено решење и да на том месту треба да буду објекти како би се трг заокружио, односно формирао. Њихови аргументи махом су утемељени на бројним урбанистичко-архитектонским конкурсима који су последњих деценија били расписивани за реконструкцију Славије и ниједан од њих, локацију названу по трговцу који је пре Другог светског рата на Славији планирао да зида робну кућу од 60 метара, није видео неурбанизовану.

Фикетова сматра да је став архитеката који не подржавају опстанак парка конзервативна архитектура – приступ који је имао смисла пре осам деценија када је не само на Врачару него и у целом Београду било неупоредиво више зелених површина.

– Европски трендови у планирању у градовима уважавају то што мисле и желе људи који живе у деловима који су виђени за урбанизацију и део су демократског процеса одлучивања. Код нас је учешће грађана кроз институционалне канале углавном фингирана демократија. Зар је више од 13.000 потписника безначајна ствар за оне који доносе одлуке у којем правцу треба да се развија Београд – истиче Фикетова.

Плански документ за 3,3 хектара између улица Краља Милана, Београдске, Његошеве и Светозара Марковића, који је прошлог месеца био на раном јавном увиду, иницирала је Дирекција за грађевинско земљиште, а израдио га је Урбанистички завод Београда. Урбанисти су ослањајући се на победничко решење архитектонског тима Тамаре Петровић и Милоша Комленића са анкетног конкурса за подручје Трга Славија и околних блокова из 2005. у Митићевој рупи предвиделе мешовите градске центре – комбинацију становања, комерцијалних и јавних садржаја.

Објекти саграђени дуж Улице краља Милутина неће бити порушени, а највећа трансформација планирана је на садашњој јавној парковској површини чији преображај Урбанистички завод описује као „…одмерена изградња објеката усклађених са објектима у непосредном окружењу”.  Из презентације коју је сачинило то јавно градско предузеће види се да ће зеленило бити распоређено по средини тог блока, а да би нови објекти максималне спратности осам и један повучени спрат могли да буду подигнути уз Београдску улици и Краља Милана, а нижи до пет спратова уз Његошеву улицу.

У сваком случају, број станова ће се са садашњих 247 попети на 323, број становника увећати са 715 на 936, а запослених са 550 на 766. Предвиђено је и да, у складу са првонаграђеним решењем са конкурса од пре 16 година, кроз Митићеву рупу, односно будући стамбено-комерцијални блок буду пешачки коридори који би повезали улице Његошеву и Краља Милана. Урбанисти су прописали и обавезно расписивање јавног архитектонског конкурса за идејно решење за новопланирану изградњу у Митићевој рупи.

Њен инвеститор како сада ствари стоје је „Себре М.Р.С. доо”, једна од чланица „Себре” групације из Чешке која је постала власник 2248,5 квадратних метара на Славији купивши их од старих власника којима је то земљиште реституцијом враћено. То чини око 34 одсто укупне површине од око 7.000 квадратних метара у Митићевој рупи на којој је предвиђена градња према нацрту плана детаљне регулације за тај врачарски блок.

Од кафане до зеленог острва

Митићева рупа уређена је у парк 2003. године са два дечја игралишта, али никада пре тога од 1935. када је кафана „Рудничанин” на углу улица Краља Милана и Београдске постала власништво велетрговца Митића није планирана да буде и остане парк. То је, пре 18 година, био изнуђен али логичан потез будући да је тај простор у ишчекивању коначног уређења годинама био девастиран. Последњи покушај да се Митићева рупа уреди био је деведесетих година прошлог века када је постављен камен темељац за зграду Дафимент банке али се од ње одустало. Тада је демонтиран парк са главним мотивом сунчаног сата које су градске власти уредиле почетком осамдесетих година 20. века. Између 1946. и 1980. више пута је почињала изградња у том врачарском блоку али сваки пут без успеха. После завршетка Другог светског рата комунисти су национализовали то земљиште, а његов део у реституцији враћен је потомцима старих власника.